Министарски дијалог са Западним Балканом и Турском: ЕУ подржава Србију у јачању институционалног оквира и убрзању структурних реформи

0

Представници земаља чланица Европске уније (ЕУ), Западног Балкана и Турске, Европске комисије и Европске централне банке, као и представници централних банака Западног Балкана и Турске одржали су данас у Бриселу годишњи састанак посвећен економској политици. Овај састанак је део појачаног дијалога о економском управљању између ЕУ и земаља Западног Балкана и Турске, а у циљу ефикасне припреме учесница за процес координације економских политика на нивоу ЕУ.

Представници су закључили састанак низом циљаних смерница специфичних за сваку земљу. Закључци за Србију позитивно оцењују програм економских реформи, уз очекивање привредног раста од 3.5-4.0% у периоду 2019-2021. Привредни раст би требало да се заснива на расту извоза, приватној потрошњи и инвестицијама. У обзир треба узети и негативне ризике, конкретно због смањења потражње међу кључним трговинским партнерима. Монетарна политика је добро спроведена, а инфлациони притисци су под контролом. Постоји потреба за даљим повећањем капиталне потрошње у циљу подупирања дугорочног раста, учвршивањем добрих фискалних резултата, те даљом реформом платног система у јавном сектору и јачањем фискалних правила. Банкарски сектор је стабилан и ликвидан, док је укупни однос проблематичних кредита значајно опао. Будући да су јавне и приватне инвестиције и даље на ниском нивоу, привреда захтева даљу  трансформацију како би постала конкурентнија. Главни изазови у том смислу се тичу унапређења транспарентности и предвидљивости у погледу регулаторног оквира, осигуравања фер конкуренције и потпуне либерализације енергетског тржишта. Потребно је повећати допринос радне снаге расту, а жене, омладину и оне који су недавно дипломирали треба боље интегрисати у тржиште рада.

Србији је дато шест препорука: (1) да избалансира буџет на средњи рок, спречи повећања потрошње на плате и пензије, те спроведе реформу платног система у јавном сектору; (2) повећа капиталну потрошњу у циљу подршке дугорочном расту, између осталог успостављањем јединственог механизма за одређивање приоритета и надзора над инвестицијама без обзира на извор финансирања, те да ојача оквир за фискалну одговорност кроз унапређење система фискалних правила; (3) настави да подстиче употребу домаће валуте, спроведе мере и програме за решавање проблематичних кредита и припадајућег акционог плана те да заврши приватизацију и реструктуризацију банака у државном власништву; (4) финализује нову индустријску стратегију, усвоји специфично законодавство о алтернативним механизмима инвестиција, те осигура правовремене консултације са пословном заједницом и социјалним партнерима о свим новим нацртима закона који се тичу њиховог функционисања; (5) постепено прилагоди тарифе за електричну енергију како би оне одражавале стварне трошкове, те да оконча раздвајање и реструктурирање водећих предузећа у овој области, конкретно, да потпуно раздвоји Србијагас и Електромреже Србије те финализује функционално раздвајање ЕПС-a од EMS-а на одговарајући начин, те да обезбеди приступ гасној инфраструктури трећим странама; (6) да значајно унапреди финансирање и спровођење активних мера тржишта рада, конкретно у складу са потребама жена и младих, усвоји подстицајне мере како би се формализовао рад у непољопривредним секторима те да смањи високе порезе и доприносе на најниже плате.

Министар финансија Србије Синиша Мали је изјавио: Србија је успешно консолидовала јавне финансије и успоставила је чврсту основу за даљи раст. Прошле године смо привукли 3,5 милијарди евра страних директних инвестиција, а само током прва четири месеца ове године је у том погледу остварено повећање од 14 одсто у поређењу с прошлом годином. У фокусу економске и фискалне политике у наредном периоду ће бити очување фискалне стабилности и смањење јавног дуга. Ово ће омогућити даље унапређење привредног окружења те довести до снажнијег прилива страних директних инвестиција и веће отпорности наше привреде. Желимо да подржимо запошљавање, нарочито међу младима као и да обезбедимо боље позиционирање наше земље у региону и шире. 

Сем Фабрици, амбасадор ЕУ у Србији је истакао да је „веома позитивно што је Србија одржала макроекономску и фискалну стабилност у 2018. Овакав резултат се очекује и у будућности. У заједничким закључцима о програму економских реформи се истиче да је посебно важно учврстити недавни напредак и дати снажнији подстицај структурним реформама. Спровођење добро осмишљених реформи садржаних у програму економских реформи за период 2019-2021. ће бити кључно за одржање позитивног раста, очување атрактивне климе за домаће и стране инвеститоре, као и за постизање веће инклузије позитивних ефеката привредног раста.”

Амбасадор Фабрици је указао на неке од највећих изазова, укључујући борбу против корупције, висок удео сиве економије, јачање владавине права и неадекватни систем институционалне контроле.

ЕУ ће наставити да подржава Србију у напорима да реформише привреду, повећа конкурентност и унапреди владавину права спровођењем мера наведених у програму економских реформи. Њихово спровођење ће даље унапредити јаке економске односе са ЕУ која је далеко највећи трговински партнер Србије (63% укупне размене) и највећи инвеститор у земљи (73% директних страних инвестиција).”

Гувернерка Јоргованка Табаковић је истакла да се инфлација у Србији налази на ниском нивоу дуже од пола деценије. „Србија такође бележи огроман пад учешћа проблематичних кредита, а нашим мерама подржали смо двоцифрени раст кредитне активности ка привреди и становништву, а тиме и наш привредни раст. Осим ниске инфлације, кључни фактори за привлачење страних директних инвестиција у Србију су релативна стабилност девизног курса и резултати постигнути у погледу фискалне политике, као и у многим другим областима.”

Гувернерка Табаковић је оценила да је за привлачење инвестиција важна и политичка стабилност, коју Србија има. Oна је рекла да је током последње четири године прилив страних директних инвестиција у Србију у просеку износио око 6% бруто домаћег производа, док је у претходној години достигао 8,2%, што значи пуну покривеност дефицита текућег рачуна страним директним инвестицијама.

Гувернерка је подвукла: „Верујем да укључивање у инфраструктурне токове, најновије технологије и иновације, у складу с нашим потенцијалима, чине основу раста Србије. Истовремено, то је и основа за инвестиције. А наши потенцијали су и географски положај и радна снага. На нама је да обезбедимо макроекономску стабилност и једнак третман за све инвеститоре.“

За више информација:

Званично саопштење након састанка са сајта Генералног директората за суседску политику и преговоре о проширењу

Подели

Comments are closed.