Подршка ЕУ Правосудној академији

0

Делегација ЕУ у Републици Србији и Правосудна академија обележили су прву годину успешног спровођења пројекта „Јачање образовних активности и организационих капацитета Правосудне академије“, чији је носилац Министарсво правде а крајњи корисник Академија.

Овај 2 милиона евра вредан пројекат, у оквиру инструмента за претприступну помоћ (ИПА) за двогодишњи пројекат који реализује конзорцијум на чијем је челу Бритисх Цоунцил  има циљ побољшање образовних активности и функционисање нових структура у оквиру Правосудне академије.

Тиме се пружа подршка Правосудној академији Републике Србије у професионаланом, независном, непристрасном и ефикасном обављању судијске и тужилачке функције и стручном и ефикасном обављању послова судског и тужилачког особља.

Циљ пројекта је не само да се модернизује правосудни систем, већ и да се допринесе уједначавању судске праксе међу свим националним судовима, као и да се она усагласи са стандардима ЕУ. Сматра се да ће све активности довести до утврђивања мањег броја повреда Европске конвенције о људским правима од стране Европског суда за људска права него што је то до сада био случај.

Николас Бизел из Делегације ЕУ у Србији је рекао да техничка подршка која је овим пројектом пружена Правосудној академији представља прилику да земља испуни нека од мерила утвређних у оквиру поглавља 23. Он је указао да су у оквиру пројекта, „идентификовани недостаци правосудне обуке, како у погледу почетне обуке тако и у погледу каснијег стручног усавршавања, и дате су исцрпне препоруке за које, уколико буду примењене, сматрамо да ће додатно побољшати рад Правосудне академије и њено управљање“.

Према његовим речима „упркос значајним улагањима, између осталог из ЕУ од 2014. је само шест дипломаца Правосудне академије именовано за судију или тужиоца, док 67 дипломаца Правосудне академије и даље чека именовање. Ово је питање које у ЕУ изазива забринутост“.

Председница Уставног суда Весна Илић – Прелић изјавила је да више од 10.000 годишњих уставних жалби показује да грађани користе могућност да заштите своја права, али то указује и да постоји “начелно неповерење” грађана Србије у судство.

Она је на казала да је Уставни суд национална институција која треба да буде “мали Стразбур”, који ће омогућити да се процес заштите остваривања људских права заврши на националном, без потребе за интевренцијом међународних институција.

“Већ девет година како систем заштите људских права унапређен установљавањем уставних жалби, као средства да се на националном нивоу омогући и пружи заштита људски права и слобода зајамчених Уставом”, рекла је Весна Илић – Прелић.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић рекао је да Европско право треба учинити ближим домаћим судовима.

Он је казао да Врховни касациони суд кроз уједнчавањем судске праксе настоји да допринесе смањењу броја жалби и преставки грађана пред београдским судом.

Kонференција поводом прве године спровођења пројекта окупила је многе међународне стручњаке, као и судије Европског суда за људска права и судије Врховног управног суда Републике Чешке и више од 100 националних судија Уставног суда, Врховног касационог суда, апелационих судова, виших судова, јавних тужилаца из Републичког, апелационих и виших јавних тужилаштава. Размена мишљења током панел дискусија на овој конференцији имала је циљ унапређење заштите људских права на националном нивоу.

Подели

Comments are closed.