Реформе на Западном Балкану и у Турској: Годишње процене и препоруке

0

Комисија данас је усвојила годишњу процену спровођења реформи међу партнерима на Западном Балкану и у Турској и усвојила препоруке о наредним корацима, потврђујући да кредибилна политика проширења представља геостратешку инвестицију у мир, стабилност, безбедност и привредни раст у читавој Европи.

Западни Балкан

Чврста и кредибилна европска перспектива Западног Балкана и даље игра пресудну улогу за подстицање трансформације, помирења и стабилности у региону као и за промоцију вредности, норми и стандарда ЕУ. Стратегија за Западни Балкан из фебруара 2018. обновила је посвећеност ЕУ и њених држава чланица те је створила нови замах широм региона. У периоду од годину, партнерске земље су оствариле конкретан напредак и показале опредељеност европској перспективи, упркос томе што се степен спровођења реформи међу њима разликује.

Албанија и Северна Македонија су уграбиле прилику и оствариле резултате у спровођењу реформи, нарочито у областима које је Савет у јуну 2018. препознао као кључне. У светлу значајног напретка и испуњавања релевантних услова, Комисија је данас препоручила Савету да отвори приступне преговоре са Албанијом и Северном Македонијом.

Висока представница за спољне послове и политику безбедности/потпредседница Комисије Федерика Могерини је изјавила: „Западни Балкан је Европа и биће део будућности ЕУ, снажније, стабилне и уједињене Европске уније. Протекла година је била година позитивних промена широм региона. Албанија и Северна Македонија су показале да су чврсто решене да остваре напредак на путу ка ЕУ и постигле су конкретне резултате који морају бити неповратни. На основу тога, данас препоручујемо да Савет отвори приступне преговоре са Албанијом и Северном Македонијом. Политика проширења Европске уније је инвестиција у мир, безбедност, просперитет и стабилност у Европи.“

Јоханес Хан, комесар за европску суседску политику и преговоре о проширењу, изјавио је: „Албанија и Северна Македонија су уграбиле прилику коју нуди окрепљена агенда проширења и спровеле су реформе. Северна Македонија није само наставила да спроводи амбициозни програм реформи, већ је са Грчком постигла и историјски споразум, којим је решила спор око назива који је трајао 27 година, чиме је дала пример свима у региону и изван њега. Албанија спроводи темељне реформе, конкретно када је у питању велика трансформација правосудног система. Сви ови напори сведоче о привлачној снази Европске уније.“

Комисија је данас издала и Мишљење о пријави Босне и Херцеговине за чланство у Европској унији, као и аналитички извештај у коме се, по први пут, анализира стање у земљи у односу на стандарде који се примењују у државама чланицама ЕУ. Комисија сматра да приступне преговоре треба отворити када Босна и Херцеговина достигне неопходни ниво усклађености са критеријумима за чланство, а нарочито усклађености са политичким критеријумима који се тичу стабилности институција које гарантују демократију и владавину права. Босна и Херцеговина ће морати да унесе темељне промене у свој законодавни и институционални оквир како би осигурала остваривање низа приоритета у области демократије, владавине права, основних права и реформе државне управе. Мишљење, односно план свеобухватних реформи у овим кључним областима, представља прекретницу у односима између ЕУ и Босне и Херцеговине и даје нови замах земљи и њеном процесу европских интеграција.

Турска

Турска је кључни партнер ЕУ и једна је од земаља кандидата. Дијалог и сарадња, укључујући оне на највишем нивоу, у кључним областима од заједничког интереса су настављени, између осталог кроз ефикасну сарадњу у подручју миграција и подршке избеглицама. Турска, међутим, наставља да се удаљава од Европске уније, при чему је озбиљно назадовала у областима владавине права и основних права као и у погледу слабљења механизама узајамне контроле у политичком систему, захваљујући ступању на снагу уставног амандмана. Савет је у јуну 2018. једногласно закључио да је дошло до застоја у приступним преговорима са Турском те да се не може разматрати ни отварање ни затварање даљих поглавља. Темељне чињенице овог закључка су и даље на снази.

Наредни кораци

Сада је на Савету да размотри препоруке Комисије и да донесе одлуку о даљим корацима.

Контекст

Процес проширења

Актуелна агенда проширења обухвата партнере на Западном Балкану и Турску. Приступни преговори су отворени са следећим земљама кандидатима: Црном Гором (2012), Србијом (2014), и Турском (2005). Северна Македонија је земља кандидат од 2005, а Албанија од 2014. Босна и Херцеговина (пријава за чланство у ЕУ поднета у фебруару 2016) и Косово* (Споразум о стабилизацији и придруживању ступио на снагу у априлу 2016) су потенцијални кандидати.

Приступни процес ЕУ се и даље заснива на утврђеним критеријумима, правичним и строгим условима, као и на принципу заслуга. Приступање ЕУ захтева спровођење сложених реформи у окружењу са много изазова; оно је оствариво искључиво као дугорочни циљ. Да би процес напредовао, кандидати за приступање морају као приоритетно питање да остваре реалне и одрживе резултате у кључним областима: владавине права, правосудне реформе, борбе против корупције и организованог криминала, безбедности, основних права, функционисања демократских институција и реформе државне управе, као и у области привредног развоја и конкурентности.

Осим тога, Западни Балкан мора да оствари напредак у погледу помирења, добросуседских односа и регионалне сарадње, следећи пример историјског споразума између Северне Македоније и Грчке.

Стратегија за Западни Балка је дала нови замах односима односима између ЕУ и Западног Балкана. Стратегија се фокусира на области у којима је потребно спровести додатне реформе и уложити даље напоре, као и на додатну подршку ЕУ региону кроз низ специфичних акција груписаних у шест репрезентативних иницијатива.

Откако је усвојила Стратегију, ЕУ је фокусирана на испуњавање својих обавеза кроз повећани политички ангажман, јачање сарадње у подручју безбедности, јачање оперативних веза између Западног Балкана и ЕУ и њених агенција, обезбеђивање ширег приступа финансијској и техничкој помоћи, као и усмеравање финансијске помоћи ЕУ у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (ИПА), захваљујући ком је само у 2018. издвојено више од 1,1 милијарди евра за Западни Балкан.

За детаљније закључке и препоруке за сваку земљу понаособ, погледајте:

За више општих информација:

*Ова ознака је без прејудицирања ставова о статусу и у складу је са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН и мишљењем Међународног суда правде о проглашењу независности Косова.

Подели

Comments are closed.