„Jasno pozdravljamo glasanje Srbije u Ujedinjenim nacijama. Srbija i dalje ostaje važan partner Evropske unije. Kao zemlja kandidat za članstvo i vlastima kojima je pristupanje prioritet, Srbija bi morala da svoju spoljnu politiku progresivno u potpunosti uskladi sa Evropskom unijom“, napomenuo je ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre u intervjuu za Blic.

Želimo da Srbija bude uz nas, čak i u ovim teškim vremenima, i da se uskladi sa izjavama EU i merama da se suprotstavi očiglednoj agresiji Rusije, i pozdravljamo sve korake u tom pravcu, kaže ambasador Žiofre.

Danijela Luković: Već skoro dvadeset dana besni rat u Ukrajini, smatrate li da je Evropska unija na pravi način reagovala na krizu?

– Prvo, mi najoštrije osuđujemo ničim izazvanu vojnu agresiju na Ukrajinu. Pozivamo Rusiju da odmah prekine neprijateljstva, povuče svoju vojsku i u potpunosti poštuje teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine. Naše misli su sa ukrajinskim narodom koji je žrtva ruskog napada. To je ogromna humanitarna kriza. Napad na bolnicu u Marijupolju, gde su se nalazila porodilišta i dečja odeljenja, je stravičan. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Rusija je bombardovala već 18 zdravstvenih ustanova u Ukrajini. Najvišu cenu plaćaju nevini civili. Naše misli su i sa ruskim narodom koji je hrabro demonstrirao protiv rata uprkos represiji, čak i zatvoru. Da se vratimo sada: EU je jednoglasno i brzo odgovorila najvećim paketom ekonomskih sankcija koji još uvek proširujemo, kao i podrškom žrtvama. Predsednica fon der Lajen je 1. marta najavila 500 miliona evra za rešavanje neposrednih posledica rata, uključujući i izbeglice. Takođe podržavamo Ukrajinu vojnom opremom da može da se brani sa dodatnih 500 miliona evra. Dalje, lideri EU su najavili produbljivanje našeg partnerstva sa Ukrajinom na njenom evropskom putu.

DL: Šta kažete na kritike da je Ukrajina izneverena, i da EU kalkuliše oko podrške imajući u vidu zavisnost od ruskog gasa? (Nemačka odbila pozive za sankcije za ruski gas i naftu.) Da li to EU daje podršku sve dok to ne ugrožava lagodnost njenih članica?

– Rusija je zaista izdala Ukrajinu. Rusija krši međunarodno pravo, krši povelju UN, narušava teritorijalni integritet Ukrajine i krši humanitarno pravo u vođenju rata. Konkretno, Rusija je 1994. godine potpisala sa ukrajinom Budimpeštanski memorandum o bezbednosnim garancijama, u kojem je Ukrajina prihvatila da preda svoje nuklearno oružje Rusiji i u zamenu za ruska uveravanja da će poštovati nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine u svojim granicama, uključujući Krim i Donbas. Izuzetno je cinično što je Rusija odlučila da anektira deo ukrajinske teritorije već 2014, podržavala je separatizam i pokrenula masovnu invaziju 2022. Zaista postoji značajna zavisnost od ruskog gasa. Moramo ga postepeno ukinuti jer se Rusiji ne može verovati. Evropska komisija je predložila plan da Evropa postane nezavisna od ruskih fosilnih goriva mnogo pre 2030. godine, počevši od gasa. Nova inicijativa „REPowerEU“ će diverzifikovati snabdevanje gasom, ubrzati uvođenje obnovljivih izvora energije i zameniti gas u grejanju i proizvodnji električne energije. Ovo može da smanji potražnju za ruskim gasom u EU za dve trećine pre kraja ove godine, ali i da ubrza naše ciljeve Zelene agende.

DL: Nije se dobro primio ni zahtev Ukrajine za ulazak u EU, iako je dobrim delom kriza nastala težnjom Kijeva da se nađe u EU i NATO. Kakva je to poruka za ostale zemlje koje žele u EU?

– Rat je izbio zato što Putin veruje da nema ukrajinske nacije i zato što želi silom da sruši izabranu vladu. Rat su izazvale imperijalističke ideje ruskog predsednika, a ne volja ukrajinske vlade i naroda da imaju bliže veze sa Evropskom unijom. Istina je da se diktatura plaši demokratije. Ovo nije borba Istoka protiv Zapada. Ovo je borba diktature protiv demokratije. Ovo je vladavina oružja protiv vladavine zakona.

DL: Srbija je započela pregovore sa EU, od nje se tražilo da se izjasni o invaziji Rusije. Kako vidite način na koji se Beograd postavio?

– Srbija je glasala za rezoluciju UN kojom se osuđuje ruska invazija. Jasno pozdravljamo ovo glasanje. Srbija i dalje ostaje važan partner EU. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU i vlastima kojima je pristupanje EU prioritet, Srbija bi morala da svoju spoljnu politiku progresivno u potpunosti uskladi sa Evropskom unijom. Želimo da Srbija bude uz nas, čak i u ovim teškim vremenima, i da se uskladi sa izjavama EU i merama da se suprotstavi očiglednoj agresiji Rusije, i pozdravljamo sve korake u tom pravcu.

DL: EU se poziva na partnerstvo, „Blic“ je objavio i da su predstavnici najvećih nemačkih kompanija koje posluju u Srbiji uoči glasanja u UN dogovorili mogućnost zatvaranja kompanija u našoj zemlji zbog „nejasnog stava o ukrajinskog krizi“, ali i da su diplomatskim kanalima stizale pretnje o uvođenju viza, sankcijama u bankarskom sektoru. Idu li ruku podruku evropske vrednosti i ovakve pretnje?

– Nije bilo pritisaka ili ucena protiv Srbije da glasa u Ujedinjenim nacijama. Imamo dijalog sa ključnim sagovornicima u Srbiji i želimo da se Srbija uskladi sa našim stavovima. U tome nema ničeg lošeg – to je deo procesa pridruživanja Srbije Uniji. Preduzeća donose sopstvene odluke na osnovu svojih interesa, i naravno njihov interes je da Evropa i svet ostanu stabilni, sigurni i zasnovani na pravilima. EU je tradicionalno glavni trgovinski partner Srbije sa više od 60 odsto ukupne trgovine Srbije. Vrednost srpskog izvoza u EU je više nego učetvorostručena sa skoro 3,2 milijarde evra u 2009. na skoro 14 milijardi evra u 2021. godini! Zato bih se radije fokusirao na ove uspešne priče. Ucena je mit. Srbija ima važno partnerstvo sa EU od kojeg ljudi imaju koristi. Takođe, i kroz više od 250 miliona evra u donacijama iz Evropske unije godišnje. Donacije, a ne krediti – građani Srbije neće morati da ih vraćaju kao zajmove iz trećih zemalja poput Rusije ili Kine.

DL: Zemlje Zapadnog Balkana su, svaka na svoj način, na putu ka EU. Jedan evropski političar je rekao „ili će Evropa pružiti ruku ili će to da uradi neko drugi“, (misleći na Kinu, Rusiju), a kriza u Ukrajini je dodatno bacila svetlo na njegovu izjavu. Da budemo konkretniji, hoćemo li skoro čuti i datum za proširenje umesto tapšanja po ramenu i protokolarnih poruka sa samita?

– Evropska unija je širom raširila ruke da dočeka Srbiju. EU je stalno bila jasna da želimo Srbiju u našoj porodici: računamo na to da će Srbija doprineti evropskom projektu i stvaranju pravednije, održivije i bezbednije Evrope. Srbija treba da se pozabavi neophodnim reformama, posebno u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, sloboda medija, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, javne nabavke, da pomenemo samo neke. Evropska komisija je takođe predstavila krajem februara 2022. značajan investicioni paket od 3,2 milijarde evra za podršku 21 projekta u oblasti transporta, digitalne agende, klime i energetskog povezivanja na Zapadnom Balkanu. Ovaj plan može dodatno da podstakne investicije u vrednosti i do 30 milijardi evra za 7 godina. Ovo je pravo partnerstvo za modernizaciju.