Srpski voćari i povrtari uštedeće desetine miliona evra odlukom Evropske unije da ni narednih pet godina proizvode iz naše zemlje prilikom izvoza – ne carini.
Odlukom Evropske unije o Autonomnim trgovinskim merama (ATM), produžavaju se dosadašnje trgovinske povlastice za izvoz, i to do kraja 2025.
🇪🇺 We have extended our existing trade preferences to the Western Balkans for another five years. This means more opportunities for exporting to the EU, especially for farmers in the region with smaller holdings.
More 👉https://t.co/tuLazRLE3B pic.twitter.com/nUgFVvOTJC
— EU Trade 🇪🇺 (@Trade_EU) December 22, 2020
Proizvođači i izvoznici voća i povrća iz Srbije i drugih ekonomija Zapadnog Balkana i u narednih pet godina svoju robu prodavaće bez carina kupcima u Evropskoj uniji, izvestila je juče Privredna komora Srbije (PKS).
“Povoljniji trgovinski režim, za čije se produženje u komunikaciji sa institucijama u Briselu, zalagala i zajednička privredna komora regiona, posebno je važan za mala i srednja preduzeća – proizvođače i izvoznike voća i povrća od svežih jabuka i šljiva do kukuruza šećerca”, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.
“Ušteda od nekoliko desetina miliona evra na carinama daje im prednost u odnosu na konkurenciju, mogućnost za veći izvoz i zaradu i bolje pozicioniranje na velikom tržištu Evropske unije”, dodao je Čadež, kako se navodi na sajtu PKS.
Osim jabuka, šljiva i kukuruza šećerca, bez carinskog opterećenja, i u narednih pet godina, sa Zapadnog Balkana u EU izvoziće se, između ostalog, krompir, tikvice, pečurke, grožđe, kajsije, višnje, trešnje, nektarine, breskve, jagode, orašasti proizvodi, dinje i razni agrumi…
Proizvođačima vina iz regiona produžava se mogućnost za izvoz dodatnih 30.000 hektolitara godišnje, nakon što iskoriste kvote koje je EU odobrila zapadnobalkanskim ekonomijama pojedinačno, po bilateralnim sporazumima.
Podrška Evropske unije poljoprivredi i ruralnom razvoju u Srbiji vredna je više od 230 miliona evra od 2000. godine do danas. Sredstva se koriste za povećanje konkurentnosti gazdinstava, preduzeća i prerađivačkih kapaciteta kroz IPARD program, dobrobit i kontrolu bolesti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju, uspostavljanje nacionalnih referentnih laboratorija, osiguranje ukupne bezbednosti hrane, usklađivanje poljoprivredne politike i za pripremu javne uprave za primenu standarda EU.
Projekti EU iz ovog sektora podstiču korišćenje sredstava iz fondova za poljoprivredu i ruralni razvoj, unapređuju kvalitet proizvoda, osiguravaju podsticaje i povećavaju konkurentnost srpskih poljoprivrednika na tržištu Evropske unije sa preko 500 miliona potrošača.
