Pristupanje Srbije Evropskoj uniji nije samo nacionalni strateški cilj, već i čvrst i neupitni cilj Evropske unije. Proces započet padom Berlinskog zida biće završen tek kada zemlje Zapadnog Balkana postanu deo Evropske unije, izjavio je danas u Beogradu evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han.

Na predavanju  „EU-Srbija: Strateško partnerstvo za budućnost“ za članove Nacionalnog konventa o EU i ambasadore zemalja članica, Han je istakao da je Evropska komisija u svojim strateškim prioritetima jasno navela da će biti intenziviran rad sa regionom Zapadnog Balkana, “a posebno sa Srbijom i Crnom Gorom kao zemljama koje su vodeći kandidati za članstcvo, za njihovo uspešno pristupanje EU”.

“I zato ne treba da se dovodi u pitanje gde mi idemo zajedno”, rekao je on.

Podsetivši na ocenu predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera da bi Srbija i Crna Gora mogle da pristupe EU 2025. godine, Han je rekao da je to „realan vremenski okvir“.

Han je rekao da je EU „čvrsto posvećena Srbiji“ i da je to jasno. Istakao je da su već danas EU i njene države članice prvi ekonomski partner Srbije u obimu trgovine, stranih investicija I finansijskoj pomoći koja “nije u vidu zajmova, već su to donacije koje mi dajemo vašoj zemlji, tri milijarde evra od 2000. godine”.

“To nije filantropija, to je investiranje u mir, napredak, stabilnosti I bezbednost. To je zajednička garancija za sigurnu i prosperitetmu budućnost Srbije I EU”, istakao je evropski komesar.

Han je ukazao da EU nije neka fantastična politčka kreacija i nije politički raj, pa kao u svakim klubovima, članstvo u Uniji dolazi sa obavezama.

Međutim, prijateljstvo sa drugim nacijama dolazi kao veliki trojanski konj. Iskreno verujem da pristupanje najvećem I najbogatijem tržištu je veoma dobar plan, a na kraju ja i ne vidim bolji za ovaj region, rekao je Han.

On je ocenio da je Zapadni Balkan nekad posmatran kao „zadnje dvorište EU“, a da je danas „enklava u samoj Uniji“ i da ima legitimno pravo da bude njen deo. Han je rekao da je u interesu EU da ima stabilan deo Evrope, koji je i dalje „dosta osetljiv“, i da su Uniji potrebni snažni, uravnoteženi regioni širom Evrope.

Prema njegovim rečimja, ključni priporiteti Srbije na putu ka EU su vladavina prava, reforme i dijalog s Prištinom.

Napredak u procesu pristupanja Han je ocenio kao “stabilan” i naveo da se, pored otvorenih 10 poglavlja, sada razmatraju još tri poglavlja koja mogu da budu otvorena u bliskoj budućnosti. Dodao je da bi mu „bilo drago da vidi“ da u naredna 12 do 24 meseca budu otvorena sva poglavlja.

„Tempo i brzina pregovora zavise od sposobnosti Srbije da primenjuje reforme, posebno u oblasti vladavine prava“, ocenio je on, dodajući da je pitanje vladavine prava glavni prioritet na kojem treba da se radi u Srbiji.

Jačanje nezavisnosti, nepristrasnosti i efikasnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, stvaranje okruženja za slobodu govora i media nisu mali izazovi, predočio je Han.

Povodom normalizacije odnosa s Prištinom, Han je rekao da Brisel ne želi da na mala vrata uveze problem Kosova* u EU i da normalizacija odnosa direktno utiče na dalji napredak Srbije u evropskim integracijama.

„Proširenje se zasniva isključivo na zaslugama svakog kandidata, vi držite ključeve od vrata EU, ali EU mora da vidi stalnu, održivu ireverzibilnu normalizaciju odnosa s Prištinom pre konačnog pristupa EU. Ne želimo da uvezemo to pitanje kroz mala vrata u EU“, izjavio je Han.

Han je rekao da nije došao u Beograd da kaže kako lideri Srbije i Kosova treba da vode dijalog niti da ponudi gotovo resenje.

„To treba posmatrati kao veliku istorijsku priliku pružanja ruke drugoj strani i pronalaženje trajnog rešenja za pitanje koje proganja vašu zemlju i region previše dugo“, rekao je on.

Istakavši da pomirenje ne znači negiranje činjenica i odgovornosti za počinjeno, ni okretanje novog lista, već izvlačenje pouke iz istorije da bi se izgradila bolja budućnost, Han je rekao da su za to potrebni vizija, hraborst i osećaj za realnost.

„Biti patriota i član EU nije u suprotnosti, to su dve strane istog novčića. Ali, ako propustite randevu s istorijom drugi će umesto vas donositi odluke na vašu štetu“, kazao je Han.

Takve odluke, dodao je, zahtevaju najširi konsenzus i to izvan same politike i u tom smislu je poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na unutrašnji dijalog važan korak, koji pokazuje njegovu „viziju, relizam i snažnu posvećenost interesima naroda“.

Evropski komesar za proširenje je u intervjuu za “Večernje novosti“  takođe govorio o unutrašnjem dijalogu o Kosovu http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:685896-Han-Vucicev-poziv-na-dijalog-je-hrabar-potez, dok je u intervjuu za portal Telegraf.rs govorio o mogućim vremenskim okvirima proširenja EU http://www.telegraf.rs/vesti/politika/2895986-ekskluzivno-johanes-han-za-telegraf-srbija-moze-u-eu-i-pre-2025-godine-ovo-je-uslov-foto

* Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova