Foto: FoNet
Većina građana Srbije podržava članstvo Srbije u Evropskoj uniji i opšti stavovi prema EU su generalno stabilni, rezultati su najnovijeg ispitivanja javnog mnjenja „Stavovi građana Srbije prema EU integracijama“.
Istraživanje koje je za potrebe Delegacije EU u Srbiji realizovao TNS Medium Galup od 1. do 7. oktobra 2015. godine pokazalo je da 59 odsto građana podržava članstvo Srbije u EU. Najčešći razlozi koje građani navode su ekonomske prirode – bolja budućnost, prosperitet (42 odsto), bolje šanse za zaposlenje (35 odsto), bolji životni standard (34 odsto). Oni koji su protiv članstva, pored brige o povećanju siromaštva i nezaposlenosti, kao glavne razloge navode gubitak nacionalnog identiteta i suvereniteta, eksploataciju prirodnih resursa, kao i pritiske i uslovljavanje.
Odnos građana prema Evropskoj uniji je stabilan: 46 odsto reklo je da je njihov stav „generalno pozitivan“. U prethodnom istraživanju, sprovedenom u martu 2015. godine takođe za potrebe Delegacije EU, taj stav je iznelo 47 odsto građana, dok u istraživanjima sprovedenim do 2014. godine podrška nije prelazila 35 odsto.
Ukoliko bi referendum o pristupanju Srbije Evropskoj uniji bio održan, „za“ bi glasalo 56 odsto ispitanika, dok bi „protiv“ bilo 26 odsto. Broj građana koji ne bi izašli na referendum sličan je kao u martu ove godine. Spremnost da izađe na referendumu iskazalo je 70 odsto građana.
Kao uslov koji Srbija treba da ispuni kako bi postala članica Evropske unije, građani najčešće (njih 46 odsto) navode priznavanje nezavisnosti Kosova*. Sledeći na listi uslova za pristupanje su sveobuhvatne reforme koje navodi 15 odsto građana, ekonomska stabilnost (12 odsto), kao i borba protiv korupcije i kriminala koju je navelo 9 odsto građana učesnika istraživanja. Takođe, smanjio se broj onih koji očekuju nove uslove u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i sada iznosi 54 odsto (sa 59 odsto u martu 2015. godne), dok broj onih koji smatraju da EU neće postaviti nijedan novi uslov sada iznosi 35 odsto.
Foto: FoNet
Iako to smatraju za glavni uslov pristupanja, 64 odsto građana je protiv priznavanja nezavisnosti Kosova u cilju ulaska u EU. Istraživanje ukazuje na stabilan stav u odnosu na prethodne godine. S druge strane, oko 60 odsto građana Srbije podržava normalizaciju odnosa sa Kosovom i dijalog Beograda i Prištine.
Ispitivanje javnog mnjenja je pokazalo i da 53 odsto građana očekuje da će Srbija postati članica EU za oko 10 godina ili ranije, dok broj građana koji smatraju da se to nikada neće dogoditi nije značajno promenjen i sada iznosi 14 odsto (sa 15 odsto u martu 2015. godne).
Građani navode da bi želeli više informacija najpre o tome šta je Srbija pregovarala sa EU (31 odsto), kakve su političke posledice pristupanja (28 odsto) i kakv je uticaj članstva na ekonomsku situaciju i životni standard, što je navelo 27 odsto građana.
Na pitanje ko je najveći donator Srbije, 11 odsto građana veruje da je to EU, što znači da EU vide kao trećeg najvećeg donatora. Međutim, kada se postavi isto pitanje tako što se ispitanicima ponudi lista sa odgovorima, 28 odsto građana prepoznaje EU kao najvećeg donatora, dok 24 odsto misli da je to Rusija.
Ovi podaci pokazuju da percepcija građana o donacijama i dalje nije u skladu sa realnom situacijom: Evropska unija je od 2000. do 2015. godine za Srbiju izdvojila preko 3 milijarde evra bespovratne pomoći iz predpristupnih fondova[1] u svim oblastima, od vladavine prava, reforme državne uprave, društveno-ekonomskog razvoja do životne sredine i poljoprivrede[2].
Oko četvrtine građana (25 odsto) je čulo za programe pomoći/donacije EU. Od onih koju su čuli za donacije EU, njih 38 odsto je čulo da EU pomaže migrante i izbeglice, dok je 25 odsto čulo za donacije u vezi sa prošlogodišnjim poplavama. EU je zaista najveći partner Srbije u rešavanju posledica poplava kao i u upravljanju migranskom krizom. Za sanaciju od prošlogodišnjih poplava EU je obezbedila više od 173 miliona evra bespovratne pomoći za Srbiju pomažući mnogim porodicama, zajednicama, školama i preduzećima da se vrate normalnom životu[3]. Za pomoć migrantima i izbeglicama, EU od septembra 2015. godine isporučuje humanitarnu pomoć u Srbiji. EU je takodje usvojila specijalni paket pomoći od 7 miliona evra za Srbiju koji se realizuje od početka novembra, dok je Direktorat EU za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu dodelio dodatnih 8,5 miliona evra za humanitarnu pomoć Srbiji i Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji4.
Poljoprivreda je po mišljenju 60 odsto građana prva na listi prioriteta za pomoć Evropske unije, a slede razvoj siromašnih regiona sa 41 odsto i zdravstvo, što je navelo 39 odsto građana.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.247 punoletnog ispitanika, intervjuom „licem u lice“.
Istraživanje „Stavovi građana Srbije prema EU integracijama“ možete preuzeti ovde
Podatke o pomoći EU Srbiji za migrante i izbeglice možete saznati ovde
Tabelarni prikaz pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji možete videti ovde
* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova
[1] Alocirana sredstva. Više informacija o EU donacijama na www.europa.rs/pomoc-republici-srbiji
[2] Za informacije o uspešnim EU projektima posetite sajt www.europa.rs/category/projektne-aktivnosti/najuspeniji-projekti
[3] Više informacija o EU pomoći poplavljenim područjima na www.europa.rs/tag/poplave-2014
4 Više informacija o EU pomoći za izbeglice i migrante u Srbiji na www.europa.rs/tag/podrska-eu-za-migrante
