U EU info centru u Beogradu prikazan je dokumentarni film ”Violent Borders”, o ženama i deci žrtvama nasilja na Balkanskoj ruti, snimljen u prihvatnim centrima Srbije 2017. godine pod pokroviteljstvom Amnesty International.
To je bio povod i za panel diskusiju “Migranti na putu kroz Srbiju” na kojoj su učestvovali Nikolas Bizel iz Delegacije EU u Srbiji, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu I pomoć tražiocima azila I Đorđo Frušone, jedan od autora filma.
Nikolas Bizel je istakao da je solidarnost svih država ključ za uspeh i nadu da se mogu zadovoljiti potrebe migranata.
„Srbija je deo rešenja i tu je da saradjuje sa članicama EU prevazilaženju problema izbeglica. Nedostaje solidarnost i Evropska komisija pokušava da sa svim državama članicama i onima koje to nisu razgovara o tome da se ona pokaže“, rekao je Bizel I naveo podatak da je EU od početka pojačanog priliva izbeglica podržala Srbiji sa oko 100 miliona evra pomoći.
Fonet
Prema njegovim rečima, EU u Srbiji finansira osoblje koje radi u različitim prihvatnim centrima širom zemlje i plaća komunalne troškove.
„Posvećujemo posebnu pažnju najugroženijima, deci, ženama i starima, a deo novca ide i na kontrolu granica da se spreče nerelugarni prelasci. Organizovana politika migranata mora da se radi na legalan način“, rekao je Bizel i ocenio da Srbija do sada imala izuzetno dobar i human odnos prema izbeglicama.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Djurović ocenio je da je situacija sa migrantima u Srbiji bolja nego 2015. godine, ali da migranti uglavnom nemaju pravno regulisan status i ne dobijaju adekvatnu pravnu zaštitu.
„U Srbiji i dalje nemate sigurnost za one koji su izbeglice da će taj status i dobiti, da će ugroženi dobiti zaštitu sistema, da će biti zaštićeni od krijumčara i drugih koji žele da se okoriste“, rekao je Djurović .
On je objasnio da medju migrantima kruže dezinformacije poput onih da ukoliko zatraže azil u Srbiji, onda neće imati mogućnost da to učine negde drugo ili da neće zauzeti svoje mesto na takozvanoj „madjarskoj listi“, koju je formirao Komesarijat za izbeglice i migracije, kao listu ljudi na kojoj čekaju da udju u Madjarsku.
Djurović je kazao da nadležni ne znaju tačan broj ljudi u zemlji i da bi u budućnosti najbolje bilo da se postigne konsenzus na Balkanu, jer ljudi u Srbiju ulaze, ali teško iz nje izlaze, što je ahilova peta zemlje.
„Najveći broj ljudi u kampovima i van kampova nema pravno regulisan status. I kada su u kampovima oni su u tolerisano neregulisanom položaju od strane institucija sistema, što nekako nije moguće po našim propisima. Država treba da teži da uvede u sistem ljude, koji su na njenoj teritoriji“, rekao je on.
Jedan od autora filma Djordjo Frušone rekao je da su snimajući film želeli da učine vidljivim decu i žene koje su pretrpeli nasilje tokom svog izbegličkog putovanja.
Obe epizode film Violent borders možete pogledati u nastavku
