Ministarski dijalog sa Zapadnim Balkanom i Turskom: EU podržava Srbiju u jačanju institucionalnog okvira i ubrzanju strukturnih reformi

0

Predstavnici zemalja članica Evropske unije (EU), Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i predstavnici centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turske održali su danas u Briselu godišnji sastanak posvećen ekonomskoj politici. Ovaj sastanak je deo pojačanog dijaloga o ekonomskom upravljanju između EU i zemalja Zapadnog Balkana i Turske, a u cilju efikasne pripreme učesnica za proces koordinacije ekonomskih politika na nivou EU.

Predstavnici su zaključili sastanak nizom ciljanih smernica specifičnih za svaku zemlju. Zaključci za Srbiju pozitivno ocenjuju program ekonomskih reformi, uz očekivanje privrednog rasta od 3.5-4.0% u periodu 2019-2021. Privredni rast bi trebalo da se zasniva na rastu izvoza, privatnoj potrošnji i investicijama. U obzir treba uzeti i negativne rizike, konkretno zbog smanjenja potražnje među ključnim trgovinskim partnerima. Monetarna politika je dobro sprovedena, a inflacioni pritisci su pod kontrolom. Postoji potreba za daljim povećanjem kapitalne potrošnje u cilju podupiranja dugoročnog rasta, učvršivanjem dobrih fiskalnih rezultata, te daljom reformom platnog sistema u javnom sektoru i jačanjem fiskalnih pravila. Bankarski sektor je stabilan i likvidan, dok je ukupni odnos problematičnih kredita značajno opao. Budući da su javne i privatne investicije i dalje na niskom nivou, privreda zahteva dalju  transformaciju kako bi postala konkurentnija. Glavni izazovi u tom smislu se tiču unapređenja transparentnosti i predvidljivosti u pogledu regulatornog okvira, osiguravanja fer konkurencije i potpune liberalizacije energetskog tržišta. Potrebno je povećati doprinos radne snage rastu, a žene, omladinu i one koji su nedavno diplomirali treba bolje integrisati u tržište rada.

Srbiji je dato šest preporuka: (1) da izbalansira budžet na srednji rok, spreči povećanja potrošnje na plate i penzije, te sprovede reformu platnog sistema u javnom sektoru; (2) poveća kapitalnu potrošnju u cilju podrške dugoročnom rastu, između ostalog uspostavljanjem jedinstvenog mehanizma za određivanje prioriteta i nadzora nad investicijama bez obzira na izvor finansiranja, te da ojača okvir za fiskalnu odgovornost kroz unapređenje sistema fiskalnih pravila; (3) nastavi da podstiče upotrebu domaće valute, sprovede mere i programe za rešavanje problematičnih kredita i pripadajućeg akcionog plana te da završi privatizaciju i restrukturizaciju banaka u državnom vlasništvu; (4) finalizuje novu industrijsku strategiju, usvoji specifično zakonodavstvo o alternativnim mehanizmima investicija, te osigura pravovremene konsultacije sa poslovnom zajednicom i socijalnim partnerima o svim novim nacrtima zakona koji se tiču njihovog funkcionisanja; (5) postepeno prilagodi tarife za električnu energiju kako bi one odražavale stvarne troškove, te da okonča razdvajanje i restrukturiranje vodećih preduzeća u ovoj oblasti, konkretno, da potpuno razdvoji Srbijagas i Elektromreže Srbije te finalizuje funkcionalno razdvajanje EPS-a od EMS-a na odgovarajući način, te da obezbedi pristup gasnoj infrastrukturi trećim stranama; (6) da značajno unapredi finansiranje i sprovođenje aktivnih mera tržišta rada, konkretno u skladu sa potrebama žena i mladih, usvoji podsticajne mere kako bi se formalizovao rad u nepoljoprivrednim sektorima te da smanji visoke poreze i doprinose na najniže plate.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali je izjavio: Srbija je uspešno konsolidovala javne finansije i uspostavila je čvrstu osnovu za dalji rast. Prošle godine smo privukli 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, a samo tokom prva četiri meseca ove godine je u tom pogledu ostvareno povećanje od 14 odsto u poređenju s prošlom godinom. U fokusu ekonomske i fiskalne politike u narednom periodu će biti očuvanje fiskalne stabilnosti i smanjenje javnog duga. Ovo će omogućiti dalje unapređenje privrednog okruženja te dovesti do snažnijeg priliva stranih direktnih investicija i veće otpornosti naše privrede. Želimo da podržimo zapošljavanje, naročito među mladima kao i da obezbedimo bolje pozicioniranje naše zemlje u regionu i šire. 

Sem Fabrici, ambasador EU u Srbiji je istakao da je „veoma pozitivno što je Srbija održala makroekonomsku i fiskalnu stabilnost u 2018. Ovakav rezultat se očekuje i u budućnosti. U zajedničkim zaključcima o programu ekonomskih reformi se ističe da je posebno važno učvrstiti nedavni napredak i dati snažniji podsticaj strukturnim reformama. Sprovođenje dobro osmišljenih reformi sadržanih u programu ekonomskih reformi za period 2019-2021. će biti ključno za održanje pozitivnog rasta, očuvanje atraktivne klime za domaće i strane investitore, kao i za postizanje veće inkluzije pozitivnih efekata privrednog rasta.”

Ambasador Fabrici je ukazao na neke od najvećih izazova, uključujući borbu protiv korupcije, visok udeo sive ekonomije, jačanje vladavine prava i neadekvatni sistem institucionalne kontrole.

„EU će nastaviti da podržava Srbiju u naporima da reformiše privredu, poveća konkurentnost i unapredi vladavinu prava sprovođenjem mera navedenih u programu ekonomskih reformi. Njihovo sprovođenje će dalje unaprediti jake ekonomske odnose sa EU koja je daleko najveći trgovinski partner Srbije (63% ukupne razmene) i najveći investitor u zemlji (73% direktnih stranih investicija).”

Guvernerka Jorgovanka Tabaković je istakla da se inflacija u Srbiji nalazi na niskom nivou duže od pola decenije. „Srbija takođe beleži ogroman pad učešća problematičnih kredita, a našim merama podržali smo dvocifreni rast kreditne aktivnosti ka privredi i stanovništvu, a time i naš privredni rast. Osim niske inflacije, ključni faktori za privlačenje stranih direktnih investicija u Srbiju su relativna stabilnost deviznog kursa i rezultati postignuti u pogledu fiskalne politike, kao i u mnogim drugim oblastima.”

Guvernerka Tabaković je ocenila da je za privlačenje investicija važna i politička stabilnost, koju Srbija ima. Ona je rekla da je tokom poslednje četiri godine priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u proseku iznosio oko 6% bruto domaćeg proizvoda, dok je u prethodnoj godini dostigao 8,2%, što znači punu pokrivenost deficita tekućeg računa stranim direktnim investicijama. Guvernerka je podvukla: „Verujem da uključivanje u infrastrukturne tokove, najnovije tehnologije i inovacije, u skladu s našim potencijalima, čine osnovu rasta Srbije. Istovremeno, to je i osnova za investicije. A naši potencijali su i geografski položaj i radna snaga. Na nama je da obezbedimo makroekonomsku stabilnost i jednak tretman za sve investitore.“

Za više informacija:

Zvanično saopštenje nakon sastanka sa sajta Generalnog direktorata za susedsku politiku i pregovore o proširenju

Podeli

Comments are closed.