Godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu, predstavio je Črtomir Peter Fišinger, šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji, na događaju 13. novembra u Francuskom institutu u Novom Sadu.
Na predstavljanju godišnjeg Izveštaja Fišinger je istakao da je potrebno sprovesti kredibilne reforme u svim oblastima, ali da Evropska unija „i dalje ostaje čvrsto posvećena politici proširenja, jer veća unija u budućnosti znači snažniju uniju – koja može da promoviše mir, stabilnost i prosperitet na celom kontinentu“.
„Godišnji izveštaj nije dokument kritike. On prepoznaje napredak, ističe izazove i pokazuje put napred. Glavni zaključak je da se tempo reformi značajno usporio„, rekao je Fišinger, dodajući da je razumevanje procesa pristupanja EU od strane građana važno za budućnost zemlje.
Predstavljanje Izveštaja EK na događaju kao što je ovaj doprinosi tome da građani budu informisani učesnici u debati o budućnosti Srbije, naglasio je on.
Napredak u Klasteru jedan, sa fokusom na ključne ekomonske pozatelje, ali i sveukupnu finansijsku saradnju i podršku Evorpske unije, predstavila je Katarina Motoskova iz Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
Izveštaj beleži dobre ekonomske pokazatelje i nastavak usklađivanja sa određenim politikama unutrašnjeg tržišta EU. Kako je navela, ovaj Klaster je i fundamentalni te se prvi otvara i poslednji zatvara.
Evropska komisija ocenjuje da Srbija ispunjava uslove za otvaranje Klastera tri – Konkurentnost i inkluzivni rast, a odluka o njegovom formalnom otvaranju sada je na državama članicama Unije.
U okviru Izveštaja, Komisija je pozdravila nedavni napredak u imenovanju novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i usvajanje izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, kojim je formirana komisija za reviziju biračkog registra.
„Pozivamo da se ti procesi dovrše i sprovedu na kredibilan, transparentan i inkluzivan način uz uključivanje svih relevantnih aktera“, poručio je Fišinger.
Evropska komisija očekuje da Srbija prevaziđe zastoj u oblastima pravosuđa, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava. Posebno je istaknuta potreba za hitnim unapređenjem slobode izražavanja, akademskih sloboda te da se uradi reforma izbornog okvira u skladu sa preporukama Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Izveštaj konstatuje da je podeljena retorika dodatno produbila društvene podele i oslabila poverenje među ključnim akterima, te naglašava važnost obnove dijaloga i izbegavanja anti-EU retorike.
„Srbija mora jasno pokazati svoj strateški izbor i proaktivnije komunicirati proces pristupanja. Potrebno je videti opipljiv napredak u vladavini prava, izbornom okviru i slobodi medija“, poručeno je sa događaja.
