Očekivano je da će, usled klimatskih promena, poplave biti sve veći rizik u Srbiji, ali u slučaju poplava poput onih iz 2014. godine, Srbija bi danas, na pojedinim lokacijama, pretrpela i do 90 odsto manju štetu. Ovo je procena Studije predstavljene danas na regionalnoj konferenciji „Deset godina posle poplava 2014“, koju, uz podršku Evropske unije (EU), organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

U pomenutoj Studiji se navodi se da bi šteta od poplava danas bila značajno manja zahvaljujući unapređenju zakonskog okvira, boljoj koordinaciji između institucija u prevenciji i reagovanju na katastrofe, ulaganjima u infrastrukturu za odbranu od poplava, kao i sprovodenim programima stručnog usavršavanja u oblasti upravljanja rizikom.

Otvarajući konferenciju ambasador i šef Delegacije EU u Republici Srbiji NJ.E. Emanuele Žiofre, podsetio je da je, od Međunarodne donatorske konferencije u julu 2014. godine u Briselu, EU doprinela merama smanjenja rizika od katastrofa u Srbiji sa približno 250 miliona evra. Zahvaljujući toj podršci obnovljeno je preko 2400 domova, na desetine važnih objekata i 73 mosta, dok je više od 36000 poljoprivrednih domaćinstava ponovo stalo na noge.

„Deceniju nakon razornih poplava, EU i Srbija su dokazale da, kada radimo zajedno, možemo da se suočimo sa prirodnim katastrofama i doprinesemo boljem životu građana. U situaciji koja je sve teža i izazovnija zbog klimatskih promena, EU i Srbija su u proteklih deset godina učinile mnogo u prevenciji poplava i smanjenju rizika. Nabavljena je potrebna oprema, očišćeni su kanali kako bi voda mogla da otiče, a uvedeni su i sistemi za rano upozoravanje, kako bi se ljudi evakuisatli na vreme, ukoliko bude potrebno“, istakao je NJ.E. Žiofre, odajući priznanje Srbiji za učešće u Mehanizmu civilne zaštite Evropske unije, uključujući gašenje požara u Grčkoj i pomoć Bosni i Hercegovini tokom poplava.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije Vladan Zagrađanin naveo je da je kroz Mehanizam civilne zaštite EU, Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije 13 puta uputio pomoć drugim zemljama samo tokom 2024. godine, pomažući kako u otklanjanju posledica poplava, tako i u odgovoru na druge elementarne nepogode.

„Period od deset godina Ministarstvo unutrašnjih poslova je iskoristilo kako bi dodatno izgradilo sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama i pojačalo sposobnosti za efikasan odgovor na svaki mogući izazov. Naši spasilači timovi pomagali su za vreme nezapamćenih katastrofa u Turskoj i Grčkoj, a nabavkom dva helikoptera za gašenje požara, Helikopterska jedinica MUP-a Srbije je u mogućnosti da pruži neophodnu pomoć građanima naše zemlje i zemljama regiona“, dodao je Zagrađanin.

Dvodnevna konferencija „Deset godina posle poplava 2014“ okupila je predstavnike i predstavnice vlada, razvojnih i međunarodnih partnera, kao i donosioce odluka u oblasti finansiranja rizika od katastrofa sa Zapadnog Balkana, sa ciljem da se ojača regionalna saradnja u izgradnji otpornosti na katastrofe, posebno u kontekstu evrointegracija zemalja regiona. Učesnici će se posebno fokusirati na oblasti u kojima su potrebna unapređenja i na obezbeđivanje većih ulaganja u smanjenjenje rizika i stabilnog finansiranja otpornosti na katastrofe, posebno imajući u vidu uticaj klimatskih promena, zbog kojih će se utrostručiti broj dana sa ekstremnim padavinama.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Čedomir Rakić naglasio je da voda ne poznaje granice, te da ceo svet mora biti spreman da se suoči sa rizicima, jer je sprečavanje posledica važnije od otklanjanja štete.

„Uložili smo značajna sredstva u održavanje postojećih, ali i planiranje novih vodnih objekata i sistema, zahvaljujući sredstvima iz budžeta Republike Srbije, iz fondova Evropske unije, kao i iz zajmova. Za 2024. godinu je za upravljanje vodama opredeljeno 5,634,147,000 dinara, od čega je za uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda opredeljeno 4,407,827,000 dinara“, istakao je Rakić i dodao da je trend ulaganja u ovu oblast u porastu.

Državni sekterar u Ministarstvu za javna ulaganja Boban Birmančević istakao je da je Srbija izgradila otporniji sistem za upravljanje rizicima od katastrofa, što se ogleda ne samo u boljoj infrastrukturi i zakonodavnom okviru, već i u većoj spremnosti građana i institucija da se suoče sa izazovima koje donose prirodne nepogode.

„Naš cilj nije samo smanjenje rizika, već i stvaranje sigurnijeg i otpornijeg društva, koje će biti spremno da odgovori na buduće izazove“, dodao je Birmančević.

„Zahvaljujući EU i drugim međunarodnim razvojnim partnerima, UNDP kontinuirano podržava Vladu Srbije da unapredi zakonodavstvo i međuopštinsku saradnju, opremi i obuči pripadnike lokalnih štabova za vanredne situacije i civilnu zaštitu, kao i da razvija nove, digitalne alate za planiranje i spremnost na katastrofe“, izjavio je Fabricio Andreuci, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.

Drugog dana konferencije će biti predstavljena nova verzija Registra rizika od katastrofa, geografsko – informacione baze podataka o svim identifikovanim rizicima za teritoriju Republike Srbije, koja sada sadrži i podatke o zdravstvenim rizicima, kao i informacije koje su od ključnog značaja za zaštitu zdravlja ljudi u vanrednim zdravstvenim situacijama i prirodnim katastrofama, poput onih o kapacitetima zdravstevnih ustanova. Takođe, biće izvedena simulacija korišćenja Registra u slučaju poplava, klizišta i požara.

Konferencija „Deset godina posle poplava 2014“ se održava u okviru inicijative „EU za Srbiju otpornu na katastrofe”, koju finansira Evropska unija, a sprovodi UNDP.