Uoči predstojećeg Foruma o proširenju u Briselu, Delegacija EU u Srbiji organizovala je panel diskusiju, u saradnji sa Ambasadom Danske, kako bi istražila kako se Evropska unija i njene države članice interno pripremaju za sledeće runde proširenja.
U fokusu događaja bila je rasprostranjena percepcija da je EU ili nespremna ili nevoljna da dočeka nove članice i ponudio je konkretne političke opcije o tome kako efikasno integrisati buduće članice, uz očuvanje funkcionisanja, vrednosti i politika Unije.
Diskusija, održana u Evropskoj kući u Beogradu, okupila je široku grupu srpskih i međunarodnih stručnjaka, koji su aktivno učestvovali i doprineli veoma pronicljivoj razmeni.
Ambasadorka Danske u Srbiji, gđa Pernile Daler Kardel, čija zemlja trenutno predsedava Savetom EU, otvorila je događaj naglašavajući važnost evropskog jedinstva i saradnje u trenutnom geopolitičkom kontekstu. Potvrdila je da proces pristupanja EU ostaje otvoren i ohrabrila sve zemlje kandidate, uključujući i Srbiju, da iskoriste priliku za napredak.
Pernile Daler Kardel, ambasadorka Danske u Srbiji
Ambasadorka Kardel je takođe izrazila nadu da će uskoro biti osnovana ad hok radna grupa za procenu budućih ugovora o pristupanju, što će pomoći da se obezbedi strukturiraniji i perspektivniji pristup procesu proširenja.
Tokom panela, diskusije su se fokusirale na neizbežnost unutrašnjih reformi EU u svetlu budućeg proširenja, potencijalni sadržaj sledeće generacije ugovora o pristupanju, mehanizme postepene integracije za zemlje kandidate i budžetske implikacije proširenja.
Milena Mihajlović Denić, iz Centra za evropske politike (CEP), predstavila je ključne elemente modela „faznog pristupanja“, koji je CEP razvio i promovisao poslednjih godina. Opisala ga je kao pragmatičan kompromis između složenosti izmene Osnivačkih ugovora EU i oslanjanja isključivo na buduće ugovore o pristupanju. Zalagala se za jače zaštitne klauzule, posebno u oblasti vladavine prava, koje bi se produžavale do deset godina nakon pristupanja za nove države članice. Pozivajući se na predstojeću studiju sprovedenu sa Fondacijom Konrad Adenauer, napomenula je da finansijska ograničenja nisu glavna prepreka proširenju Zapadnog Balkana.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji tvrdio je da bi svako privremeno rešenje kojim se novim državama članicama daju ograničena ovlašćenja u donošenju odluka bilo poželjnije od trenutnog statusa kvo. Naglasio je da postojeći mehanizmi za postepenu integraciju, kao što su Plan rasta i Agenda reformi, ne postižu svoju svrhu u slučaju Srbije, koju on smatra više vođenom pristupom fondovima EU nego istinskim reformskim ambicijama. Dalje je podvukao da bi svaki oblik partnerstva osim punog pristupanja bio neodrživ i suprotan dugoročnim interesima Srbije, s obzirom na njen geografski položaj okružen državama članicama EU i NATO-a.
Profesorka Ivana Radić Milosavljević sa Fakulteta političkih nauka istakla je razliku između postepenog pristupanja i postepene integracije, napominjući da su mnoge nedavne inicijative proizašle iz geopolitičke nužnosti, a ne iz strateškog predviđanja. Upozorila je da rastući evroskepticizam u Srbiji predstavlja sve veći izazov i za EU i za zemlju, pozivajući na temeljnu, na dokazima zasnovanu javnu diskusiju o integraciji Srbije u EU i spoljnopolitičkim izborima. Jačanje postojećih ugovora EU i uspostavljanje verodostojnijeg sistema podsticaja i sankcija, predložila je, mogli bi pomoći u obnavljanju poverenja u proces proširenja.
