Nepredvidivi događaji, kako tragični, tako i oni srećni, neizostavni su delovi svakodnevice svih ljudi. Oni su neretko na razne neobjašnjive načine isprepleteni, te izgledaju kao čuda. O načinu na koji percipiramo tragiku i taličnost bilo je reči na ovomesečnom Književnom klubu Evropa, u organizaciji EU info pointa i Gradske biblioteke u Novom Sadu.
Gosti su govorili o romanu finske spisateljice Selje Ahave pod nazivom „Stvari koje padaju sa neba“ koji je 2016. nagrađen Evropskom nagradom za književnost. Ahava je ukupno izdala tri romana, od kojih su svi prepoznati u finskoj javnosti, ali i šire.
Ovaj roman se bavi neverovatnim slučajnostima, poput dobitka na lotou ili višestrukog preživljavanja udara groma.
„Ona predstavlja jedan autentičan, novi glas finske spisateljske scene i veoma je aktuelna. Roman je ispričan na prijemčiv, pitak način, bez velikih eksperimenata jezičkog tipa. I forma i sadržina jesu takve da se sa njima možemo povezati i da u njima možemo da pronađemo nešto što se tiče nas samih“, ističe Stevan Bradić, docent Odseka za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
„Stvari koje padaju sa neba“ preveden je na 24 jezika sveta, te ima brojnu publiku. Njegovi tematika i stil mnogima omogućavaju da se sažive sa protagonistima.
Ahava je takođe dramaturškinja, bavi se i pisanjem scenarija za film, pozorište i radio. Uticaj dramaturške pozadine vidi se u njenom radu, ističe Gabor Pongo, glumac Novosadskog pozorišta.
„Tekst romana je podložan dramskom uobličavanju, pogotovo ako pričamo o filmu. Ona je naravno već pisala scenarije. Siguran sam da roman može biti predložak za scenario, dok sam čitao sam u nekim momentima čak i razmišljao o tome. Video sam neke slike i momente koji su veoma jaki“, kaže Pongo.
Razgovor o knjizi održan je u Digitalnom omladinskom centru i samo je jedan u nizu nedavno pokrenutog Književnog kluba Evropa. Ideja ovog programa jeste da se kroz diskusiju o različitim knjigama podržanim projektom Kreativna Evropa građani upoznaju sa evropskom savremenom književnosti, ali i kulturom ovih zemalja.
Kreativna Evropa je glavni program Evropske unije kojim se pruža finansijska podrška ustanovama i organizacijama u polju kulture kako bi čuvale, razvijale i promovisale evropsku kulturnu i jezičku raznolikost, kao i nasleđe, te unapređivale kompetitivnost i ekonomski potencijal kulturnih, a naročito audiovizuelnih delatnosti.
Nadovezujući se na iskustvo realizacije prethodnog ciklusa (Kreativna Evropa 2014-2020), od 2021. godine aktuelni program povezuje veći broj zemalja i raspolaže budžetom od 2,44 milijarde evra, koji je za 50% uvećan u odnosu na prethodni program.
