Govor Štefana Filea, evropskog komesara za proširenje i politiku prema susedima, u Evropskoj banci za obnovu i razvoj u Londonu, 24. februara 2014.

Drago mi je da sam danas ovde sa vama u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, i čestitam EBRDu na pokretanju inicijative koja nas okuplja kako bismo se usredsredili na prilike za ulaganje u region Zapadnog Balkana.

Trenutak u kom Evropa pokazuje prve znake izlaska iz krize, ključni je trenutak u kom Zapadni Balkan treba da privuče više ulaganja. Činjenica da se ovde okupila grupa istaknutih ljudi, koja okuplja lidere iz regiona, aktuelne i potencijalne investitore iz privatnog i javnog sektora, predstavnike međunarodne zajednice i međunarodnih finansijskih institucija, pokazuje važnost povećanog ulaganja u region.

Kako imam priliku da se obratim velikom broju ljudi koji igraju ključnu ulogu u kreiranju budućnosti regiona, drago mi je da mogu da obeležim ovu priliku zvaničnim predstavljanjem novog plana Evropske komisije za ekonomsko upravljanje, konkurentnost i privredni rast regiona Zapadnog Balkana.

U Dokumentu o strategiji proširenja iz prošlog oktobra, najavljena je namera razvijanja novog pristupa privredama regije proširenja. Danas zvanično pokrećem novi pristup, koji se tiče građenja zajedničkog razumevanja među liderima ovih zemalja i potencijalnih investitora o prioritetima privredne reforme.

Koji je cilj novog pristupa? Želimo da nastavimo da vas podržavamo u izazovima sa kojima se susrećete a tiču se otvaranja radnih mesta, poboljšanja konkurentnosti i povećanja privrednog rasta. U prethodnih pet godina, suočili smo se sa istim problemima u Evropskoj uniji. Naši napori u rešavanju krize daju rezultate. Imamo iskustva – hoćemo da imate koristi od ovoga odmah.

Nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nema funkcionalnu tržišnu ekonomiju. Stopa nezaposlenosti u čitavom regionu je visoka. Ovo posebno pogađa mlade. Nivoi javnog deficita i duga se povećavaju. Spoljna situacija mnogih država u regionu je osetljiva.

Konkurentnost često ometa politizacija odluka koje bi trebalo da se donose sa tržištom na umu.

Ove probleme bi trebalo rešavati kredibilnim programom reformi udruženim sa brojnim fondovima iz privatnog i javnog sektora.

Reforme sektora javnih finansija i institucija tržišta rada, kao i smanjenje administrativnog opterećenja za preduzeća, treba da predstavljaju prioritete. Ulaganje u obrazovanje, razvijanje veština i istraživanje takođe treba da budu na dnevnom redu.

Vladavina prava je posebno važna u pogledu pravne sigurnosti i poverenja investitora, pa je samim time i ključna za ekonomsku reformu.

Ulaganja su moguća samo ako države poprave klimu ulaganja i stvore:

uslove za održivi rast koji je neophodan za otvaranje radnih mesta;
uslove u kojima je moguće privući strana ulaganja;
uslove u kojima preduzeča mogu biti konkurentna; i
uslove koji će ponovo probuditi duh preduzetništva i malih i srednjih preduzeća.
Ohrabrujem sve prisutne investitore da iskoriste ovu priliku da utvrde u kojim oblastima žele od vlada da se pozabave stvaranjem pogodne klime za ulaganje u regiiji Zapadnog Balkana.

Takođe želim da naglasim važnost ekonomskog upravljanja za održanje podrške proširenju Evropske unije. Ovo je deo odgovora na važnu raspravu o potrebama različitih tipova tranzicione kontrole. Privrednim spajanjem zemalja članica i onih koje to žele da postanu, migracioni pritisak bi trebalo da se smanji – na ovaj način pomažući novim zemljama da zadrže pravi kurs, a istovremeno uveravajući širu javnost da je proširenje moguće bez stvaranja značajnih migracija.

Dozvolite mi da u glavnim crtama objasnim na koji način ćemo ostvarivati ove ciljeve.

Prvo, potrebna nam je makroekonomija, fiskalna i finansijska stabilnost. Već imamo dijalog o godišnjim makroekonomskim i fiskalnim programima, sa svim zemljama osim sa Kosovom. Želimo da pojačamo ovaj proces i da se fokusiramo na ključne ekonomske reforme.

Baziraćemo dijaloge na vašim nacionalnim programima reformi. Rezultat bi trebalo da bude zajednički dogovor o setu preporuka posebno namenjenih određenim zemljama koje će voditi reformi. Zajedno sa MMFom ćemo pružati tehničku podršku implementaciji ovih preporuka.

Od država će se tražiti i da naprave akcione planove o upravljanju javnim finansijama. Napredak u ovom domenu će otvoriti mogućnosti za budžetsku podršku sektora putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) – IPA II.

Drugo, potrebne su reforme sektora i ulaganja u određene sektore što će voditi ka izvozu i otvaranju radnih mesta. Komisija poziva države da daju pregled (svake druge godine, počev od 2015.) o svojim planovima za strukturalne reforme najvažnijih sektora, kao što su transport, energetika i obrazovanje, kako bi se unapredili konkurentnost i privredni rast. Određivanje jasnih prioriteta reformi za kratko i srednjoročni period u jednom dokumentu, predstavlja mapu za sve investitore koja će im pomoć da izaberu najpogodnije mesto za ulaganje.

Treće, značajna sredstva iz IPA II će podržati ovaj proces i reforme koje budu usledile sa fokusom na određeni sektor. A radićemo i sa svima vama kao i sa međunarodnim finansijskim institucijama da ostvarimo i finansiramo ove reforme.

Vaše države, dragi premijeri, će zavisiti od vaše sposobnosti koordinacije različitih ministarstava kako bi se zasigurno ostvarile dogovorene reforme.

U Sarajevu sam prošle nedelje objasnio kako se kroz ovaj poboljšani dijalog o reformama, konkurentnosti, privrednom rastu i zajedničkom radnim grupama ubrzava implementacija projekata finansiranih od strane Evropske unije. Rešavanjem društvenih i ekonomskih problema u Bosni ćemo se baviti i u ovom trenutku kao i na duže staze.

Potrebe za investicijama u regionu su suštinske. Zbog toga sam bio oduševljen dogovorom od prošlog novembra, postignutim između evropskih i međunarodnih finansijskih institucija da pojačaju saradnju u ključnim infrastrukturnim ulaganjima. Ovo će biti urađeno kroz Investicioni okvir Zapadnog Balkana kako bi se osiguralo da sredstva idu jednim tokom.

Dozvolite mi da spomenem i regionalnu saradnju. Drago mi je da je Goran (Svilanović) mogao da nam se pridruži danas. Verujem da će Savet za regionalnu saradnju igrati značajnu ulogu u pripremanju reformi.

Države Zapadnog Balkana ostvaruju značajan stepen integracije kroz Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA). Zato ima smisla da se neke od reformi pripreme i zajednički i da se zajednički evaluira i njihova primena. Strategija “Jugoistočna Evropa 2020 – radna mesta i prosperitet u evropskoj perspektivi” može biti referentna tačka za Komisiju i međunarodne finansijske institucije.

Pre nego završim, zahvalio bih se gospodinu Sumi i EBRDu što su nam danas bili domaćini i što su nam pružili priliku da razmenimo stavove o tome na koji način je najbolje ulagati u Zapadni Balkan.

Premijeri,

Podstičem vas da prihvatite i održite novi pristup ekonomskom upravljanju koji sam skicirao. Ovo će popraviti klimu za investicije i omogućuje nova radna mesta, rast i konkuretnost u regionu.

Siguran sam da su se mnogi od investitora iz privatnog i javnog sektora danas okupili ovde kako bi izbliza nadgledali ekonomski razvoj regiona i kako bi pronašli nove mogućnosti za ulaganja dok klima polako postaje pogodnija.