Međunarodni dan žena obeležen je u EU info centru u Beogradu temom „Šta (NI)JE ženski posao: moj posao – moje pravo“. Ovu panel diskusiju posvećenu unapređenju prava žena organizovali su Tim Ujedinjenih nacija u Republici Srbiji i Centar modernih veština u saradnji sa EU info centrom.
Brojnoj publici su se obratili potpredsednica Vade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za ravnopravnost Zorana Mihajlović, vd stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija u Srbiji Mišel Sen Lo, Biljana Stepanov iz Tima Evropa Srbije i žene koje su svoju karijeru izgradile u “muškim poslovima” – pilotiranju, vatrogasnoj službi, gorskoj službi spasavanja i orkestru trubača.
Prema indeksu rodne ravnopravnosti Srbija je na 22. mestu u Evropi
Potpredsednica Vade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za ravnopravnost Zorana Mihajlović poručila je da će usvanjanjem novog zakona o rodnoj ravnopravnosti biti učinjen još jedan korak ka unapređenju prava žena, ali će biti zaštićena i ona već postojeća prava.
“Onda nećemo imati dilemu da li sam potpredsednik ili potpredsednica, da li radim muški ili ženski posao i neće se događati da nas pitaju hoćemo li ostati u drugom stanju kada tražimo posao”, rekla je Mihajlović.
“Nekada su se žene, pre 100 godina, borile da bi imale pravo glasa i pravo na trudničko bolovanje, a danas se borimo da budemo vidljive, prepoznate, da za isti posao budemo plaćene isto kao i muškarci, rekla je Mihajlović i napomenula da se takva borba ne vodi samo jedan dan. Ona je ukazala da su žene danas zastupljene u političkom životu na osnovu kvote od 30 odsto, iako ih na nekim izbornim listama ima i više od 40 procenata, ali ih nema dovoljno u javnim preduzećima, nadzornim i upravnim odborima.
Photo: EUIC
Vršilac dužnosti stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija u Srbiji Mišel Sen Lo ukazao je da se od žena u Srbiji mnogo očekuje, a da su nedovoljno zastupljene u političkoj sferi i u sferi rada. On je podsetio da su UN prošle godine usvojile Ciljeve održivog razvoja do 2030. godine, u kojima je rodna ravnopravnost označena kao jedan od važnih ciljeva.
Sen Lo je pozdravio dobru saradnju sa Vladom Srbije, ukazujući da je ipak mnogo izazova i posla kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, posebno kada se govori o rasprostranjenosti nasilja nad ženama, jazu polova u radnim pravima, rodnim stereotipima i preovlađujućem patrijarhalnom stavu.
“Govorim u svoje ime kada ovo kažem”, rekao je Sen Lo, “ali treba se upitati da li je Srbija spremna za ženu predsednicu”.
Biljana Stepanov iz Tima Evropa Srbija ocenila je da je Srbija učinila dosta na unapređenju položaja žena, dodajući da je indeks rodne ravnopravnosti pokazao da je Srbija na 22. mestu u Evropi sa ocenom 40,6 odsto, dok je ocena za Evropsku uniju 52 odsto. To znači, dodala je ona, da je Srbija otprilike “na polovini puta” kada se radi o standardima koje treba da ispuni.
Srbija je znatno osiromašila u proteklih nekoliko godina i za 23 odsto je opala kupovna moć gradjana. Samim tim su žene, kao najugroženija grupa, postale još ugroženije, ukazala je Stepanov.
Žene u “muškim” zanimanjima
Svoja iskustva su iznele žene koje se bave tradicionalno “muškim” zanimanjima, Snežana Madžarević koja radi u vatrogasnoj službi, Olivera Knežević koja pilotira, Aleksandra Stankov-Mijatović iz Gorske službe spasavanja i Danijela Veselinović koja vodi trubački orkestar.
One su diskutovale o mogućnostima uspešnog prevazilaženja nametnutih rodnih uloga i obrazaca. Njihove uspešne priče imale su jednu zajedničku crtu – upornost u ispunjenju profesionalnih ciljeva bez obzira na reagovanja okoline. Na pitanja iz publike ima li posao pol i da li treba da menjamo jezik – “pilotkinja” umesto “pilot”, “predsednica” umesto “predsednik” kako bi se promenila svest društva, panelistkinje su odgovarale iz svog neposrednog iskustva. Tako je Snežana Madžarević rekla da rezultati koje je postigla u svom okruženju – osnivanje Društva dobrovoljnih davalaca krvi, podsticanje obuke žena za vatrogasce, orgaizovanje izgradnje kuće za ugroženu porodicu… I Olivera Knežević bila je sličnog stava, rekavši da se ona predstavlja u muško rodu, kao pilot. Aleksandra Stankov-Mijatović je, međutim, ocenila da je rodno senzitivno izražavanje jako važno jer utiče na formiranje stavova i da na njemu treba insistirati kod mladih generacija a da će se rezultati videti kasnije.
U diskusiji se čulo i da je dvadeset pet devojaka prošlo obuku i uskoro će ići ravnopravno na teren sa muškarcima u Gorskoj službi spasavanja, kako je navela Aleksandra Stankov-Mijatović. Snežani Madžarević koja radi u jedinoj ženskoj vatrogasnoj službi nije, kaže, bitno kako je profesionalno zovu – ona se predstavlja imenom i prezimenom i osim ovog posla je vd direktorka škole i predsednica mesne zajednice Vitkovac. Olivera Knežević pilotira i učestvuje na takmičenjima jer, kaže, voli da leti a Danijela Veselinović je jedina žena koja u trubačkom orkestru poslednjih 13 godina nastupa u Guči.
Jedna od poruka koja se čula sa ovoga skupa je da “nije na drugima da prepoznaju šta mi želimo i možemo, već da mi same prepoznamo šta želimo i možemo, a onda da težimo tome”.
