Danas je Evropska komisija usvojila sveobuhvatan Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, sa ciljem da pospeši dugoročan privredni oporavak regiona, podrži zelenu i digitalnu tranziciju, regionalnu integraciju i konvergenciju sa Evropskom unijom.
Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednik Evropske komisije, Đuzep Borelj, je rekao: „Građani Zapadnog Balkana su deo Evrope i nama je u zajedničkom interesu da pomognemo partnerskoj šestorki da napreduje na putu ka EU. Sa Ekonomsko-investicionim planom, mi našu ocenu iz Paketa proširenja podupiremo delovanjem, pružajući duboku i snažnu podršku ekonomskom oporavku i reformi – za moderan, zeleniji i prosperitetniji Zapadni Balkan koji će pružati bolje svojim građanima na putu ka EU.“
Predstavljajući nov Plan, komesar EU za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji, je izjavio: „Danas predstavljamo naš Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan koji će pospešiti privredni razvoj i oporavak regiona. Mobilisaćemo do 9 milijardi evra za finansiranje investicionih prioriteta u oblastima transporta, energetike, zelene i digitalne tranzicije, kao potpora održivom privrednom rastu i otvaranju novih radnih mesta. Plan takođe nudi put za uspešnu regionalnu ekonomsku integraciju koja će pomoći da se ubrza približavanje EU i premosti razvojni jaz između naših regiona, i konačno da se ubrza proces evrointegracija. Ovaj plan treba da pomogne transformisanju Zapadnog Balkana u jedan od najprivlačnijih regiona za ulaganja na svetu. Naravno, investicije će morati da idu ruku pod ruku sa reformama.”
Ekonomsko-investicioni plan iznosi značajan investicioni paket koji će mobilisati do 9 milijardi evra finansijskih sredstava za region. Podržaće održivo povezivanje, ljudski kapital, konkurentnost i inkluzivan rast, kao i dvojnu zelenu i digitalnu tranziciju.
Paralelno sa Ekonomsko-investicionim planom za podršku regionu, Komisija je predstavila smernice za sprovođenje Zelene agendena Zapadnom Balkanu, za koju se očekuje da će biti usvojena na samitu Zapadnog Balkana u Sofiji u novembru 2020 Predviđa delovanje oko pet stubova. To su: (I) klimatska akcija, uključujući dekarbonizaciju, energiju i mobilnost, (II) cirkularna ekonomija, koja se posebno bavi otpadom, reciklažom, održivom proizvodnjom i efikasnim korišćenjem resursa, (III), biodiverzitet, čiji je cilj zaštita i obnavljanje prirodnog bogatstva regiona, (IV), suzbijanje zagađenja vazduha, vode i tla, i (V) održivi sistemi hrane i ruralna područja. Digitalizacija će biti ključni faktor za ovih pet stubova u skladu sa konceptom dvoje zelene i digitalne tranzicije.
Plan je definisao deset investicionih prioriteta koji će podržati glavne drumske i železničke veze u regionu, obnovljivu energiju i prelazak sa uglja na druge izvore energije, obnavljanje javnih i privatnih objekata kako bi se povećala energetska efikasnost i smanjile emisije gasova s efektom staklene bašte, infrastrukturu za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, kao i uvođenje širokopojasne infrastrukture. Ostali investicioni prioriteti obuhvataju veće investicije u privatan sektor kako bi se podstakle konkurentnost i inovacije, naročito malih i srednjih preduzeća i Garancije za mlade.
Pored značajnih bespovratnih sredstava koje EU obezbeđuje za region, EU može da pruži garancije i tako pomogne da se smanje troškovi finansiranja i javnih i privatnih ulaganja i da se smanje rizici za investitore. Očekuje se da će podrška kroz nov Instrument garancija za Zapadni Balkan, u okviru Garancije EU za spoljno delovanje i Evropskog fonda za održiv razvoj plus, mobilisati potencijalne investicije i do 20 milijardi evra u narednoj deceniji.
Investicioni paket će biti glavni pokretač za veći broj javnih i privatnih ulaganja uz podršku evropskih i međunarodnih finansijskih institucija.
Bolje povezivanje privreda Zapadnog Balkana unutar regiona i sa EU zahteva snažnu posvećenost Zapadnog Balkana da sprovede suštinske reforme, produbi regionalnu ekonomsku integraciju i razvije zajedničko, regionalno tržište zasnovano na pravnim tekovinama EU kako bi region postao privlačnije podneblje za investicije.
Komisija podržava napore vlada u regionu da razviju novu viziju za stvaranje regionalnog ekonomskog prostora koja će biti podržana na samitu u Sofiji u novembru 2020. EU će nastojati da približi region jedinstvenom tržištu EU. Dobra uprava je osnov za održiv privredni rast. Podsticanje investicija i privrednog rasta će, dakle, biti moguće jedino ako se Zapadni Balkan čvrsto posveti i sprovede suštinske reforme u skladu sa evropskim vrednostima.
Kao što se vidi u unapređenoj metodologiji proširenja, partneri koji napreduju u reformskim prioritetima imaće koristi od većih finansijskih sredstava i investicija.
Pozadina
Komisija je takođe usvojila danas Paket proširenja za 2020. godinu – godišnju ocenu sprovođenja suštinskih reformi kod partnera na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Te ocene su propraćene preporukama i smernicama o tim reformskim prioritetima, koji ostaju u srcu procesa pristupanja EU. Sprovođenje tih reformi, naročito u vladavini prava, biće ključno za uspeh ovog ekonomskog plana i pospešivanje održivog privrednog razvoja u regionu.
Za više informacija
