Paket proširenja za 2015.

U paketu godišnjih izveštaja koji su danas usvojeni, Evropska komisija je ocenila dokle su zemlje Zapadnog Balkana i Turska stigle u pripremama za ispunjenje uslova za članstvo u EU i definisala je šta još one treba da urade kako bi rešile preostale izazove.

Prilikom predstavljanja godišnjeg Paketa proširenja, komesar Johanes Han je izjavio: „Aktuelna izbeglička kriza pokazuje koliko je ključna tesna saradnja Evropske unije i zemalja Jugoistočne Evrope. Proces proširenja EU, koji obuhvata Zapadni Balkan i Tursku, predstavlja moćan instrument za jačanje vladavine prava i ljudskih prava u tim zemljama. Takođe pospešuje ekonomiju i promoviše regionalnu saradnju. Jasna evropska perspektiva postepeno transformiše naše partnerske zemlje i jača stabilnost oko Unije. Stoga naša čvrsta posvećenost proširenju EU, kao i uslovima koje ono podrazumeva, predstavlja dugoročnu investiciju u bezbednost i prosperitet same Evrope.“

 

Zajednički izazovi

Region je ozbiljno pogođen izbegličkom krizom. Turska pruža značajnu podršku za više od 2 miliona sirijskih izbeglica na svojoj teritoriji. Zapadni Balkan, a naročito Bivša jugoslovenska republika Makedonija i Srbija, izlaze na kraj sa velikim brojem državljana trećih zemalja koji prolaze kroz njihove zemlje od početka godine. Migratorni izazov više no ikada opravdava pojačanu saradnju sa zemljama proširenja i EU pruža znatnu podršku tom cilju.

 

Osnovna pitanja ključna za stabilnost

U Strategiji proširenja Komisija ponovo potvrđuje da je u procesu pristupanja snažan fokus usmeren na princip „prvo osnovna pitanja“. Glavna pitanja kao što su vladavina prava, osnovna prava, jačanje demokratskih institucija, uključujući reformu javne uprave, kao i ekonomski razvoj i konkurentnost, i dalje predstavljaju ključne prioritete. Postignut je napredak, naročito u usvajanju relevantnog zakonodavstva i uspostavljanju neophodnih administrativnih struktura. Međutim, u mnogim oblastima vrlo često nedostaje efikasna implementacija. Komisija će nastaviti da usmerava svoje napore kako bi bila sigurna da zemlje prioritet daju reformama u tim ključnim oblastima i uspostavljanju mehanizma za evidentiranje postignuća.

 

Trenutna situacija

Iako je u protekloj godini postignut važan napredak, glavni izazovi su i dalje tu. Po pitanju vladavine prava, pravosudni sistemi nisu dovoljno nezavisni, efikasni i odgovorni. Potrebno je još ozbiljnih napora za rešavanje problema organizovanog kriminala i korupcije, naročito za uspostavljanje evidencije istraga, sudskih gonjenja i konačnih osuda. Iako su osnovna prava često u velikoj meri utkana u zakone, u praksi i dalje postoje nedostaci. Obezbeđivanje slobode izražavanja predstavlja poseban izazov, sa negativnim razvojem događaja u više zemalja. Reformi javne uprave treba da se pristupa energično kako bi se obezbedili neophodni administrativni kapaciteti, ali isto tako rešila pitanja visoke politizacije i nedostatka transparentnosti. Funkcionisanje demokratskih institucija takođe zahteva pažnju. Potrebno je još tešnje sarađivati sa lokalnim predstavnicima civilnog društva kako bi se reforme učvrstile u celom društvu.

Većina zemalja se suočava sa značajnim izazovima u smislu ekonomskog upravljanja i konkurentnosti. Ekonomski razvoj je ključan za stvaranje novih radnih mesta i privredni rast, kao i za veću zainteresovanost investitora. Komisija je stavila poseban akcenat na regionalnu saradnju i pospešivanje regionalnog ekonomskog razvoja i povezivanja. U tome je postignut važan napredak, prvenstveno kroz „Berlinski proces“ i format „Zapadnobalkanske šestorke“. Komisija takođe naglašava potrebu za dobrosusedskim odnosima i prevazilaženjem bilateralnih sporova.

 

KRATAK OSVRT

Nov prikaz

Komisija je ove godine uvela pojačan pristup svojoj oceni najosnovnijih pitanja i s njima povezanih poglavlja. Sveobuhvatna strategija proširenja je sada višegodišnja i pokriva period trajanja mandata Komisije. Pored izveštaja o napretku, mnogo veći akcenat je stavljen na stepen spremnosti za preuzimanje obaveza iz članstva. Istovremeno, izveštaji daju jasnije smernice o tome šta se od zemalja očekuje da urade na kratkoročnom kao i na dugoročnom planu. Korišćene su usklađene skale procene, čime je povećana uporedivost zemalja, ali i povećana transparentnost pristupnog procesa. To bi trebalo da omogući svim zainteresovanim stranama bolje i detaljnije preispitivanje reformi.

Proces proširenja

Sadašnja agenda proširenja obuhvata zemlje Zapadnog Balkana i Tursku. Pregovori o pristupanju su otvoreni sa Turskom 2005, ali vrlo sporo napreduju. Pregovori o pristupanju se sa Crnom Gorom vode od 2012, a sa Srbijom od 2014. Proces pristupanja Evropskoj uniji Bivše jugoslovenske republike Makedonije, koja ima status kandidata od 2005. godine, i dalje je u zastoju. Albanija je dobila status kandidata 2014. i ona mora da se pozabavi nizom ključnih prioriteta pre nego što Komisija bude mogla da preporuči otvaranje pristupnih pregovora. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Bosnom i Hercegovinom je stupio na snagu u junu. SSP sa Kosovom je potpisan u oktobru 2015.