U turbulentnim vremenima podrška bespovratnim sredstvima za nove projekte od velike je važnosti. Poreski obveznici zemalja EU su na početku 2023. kroz paket energetske podrške vredan 165 miliona evra pomogli Srbiju, a nova pomoć već pristiže.
Evropska komisija je, posredstvom Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) odobrila 8,44 miliona evra bespovratne pomoći koji će biti iskorišćeni za finansiranje rekonstrukcije Hidroelektrane Bistrica i izradu Studije izvodljivosti sa Procenom uticaja na životnu sredinu za projekat Centralno-balkanskog koridora.
Realizacija ovih projekata doprineće povećanju proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, kao i prenosnih kapaciteta povezivanjem Srbije sa istočnim i zapadnim susedima čime Srbija postaje značajno energetsko čvorište Evropskog elektroenergetskog sistema.
Odobren je i grant za projekat Unapređenja energetske efikasnosti i integrisanog upravljanja energijom Univerziteta u Beogradu, u vrednosti od 21,54 miliona evra, koji će doprineti značajnim uštedama energije i smanjenju emisije štetnih gasova.
„Ovim novim paketom investicija šaljemo glasnu i jasnu poruku našim partnerima sa Zapadnog Balkana da je njihova budućnost unutar EU, i da postižemo stabilan napredak u smanjenju ekonomske razlike u razvoju. Ovi projekti će bolje povezati region iznutra i sa EU, pomoći dekarbonizaciji ekonomija i podržati konkurentnost privatnog sektora u regionu. Sada pozivam naše partnere sa Zapadnog Balkana i međunarodne finansijske institucije da što pre krenu sa sprovođenjem ovih projekata, kako bi građani i preduzeća u regionu mogli da ubiru koristi od ovih investicija“, rekao je Komesar EU za susedstvo i proširenje Oliver Varheji.
Za projekat rekonstrukcije HE Bistrica EPS-u odobreno je 7,72 miliona evra investicionog granta, što pokriva oko jedne petine procenjene vrednosti investicije, koja iznosi 36,1 milion evra.
„Zamenom opreme na HE Bistrica, koja je izgrađena pre više od 60 godina, produžiće se njen životni vek što će doprineti sigurnosti snabdevanja, povećanju udela proizvodnje iz OIE, kao i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Za ovaj projekat urađena je projektno-tehnička i prostorna dokumentacija i pribavljene su dozvole za izgradnju, a početak radova planiran je u drugoj polovini naredne godine“, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubrava Đedović.
HE Bistrica predstavlja treću fazu u sistemu iskorišćavanja hidroenergije vode reke Uvac, i najveća je hidroelektrana u sistemu hidroelektrana reke Lim. Od početka rada 1960. do kraja 2021, Bistrica je ukupno proizvela 19.766.374 MWh električne energije. Rehabilitacija podrazumeva zadržavanje iste instalirane snage elektrane, ali uz povećanje efikasnosti zamenom starih agregata novim, kao i smanjenje kvarova zamenom pomoćne opreme. Procenjuje se da će se efikasnost agregata direktno povećati za 3-5 odsto, čime će se godišnja proizvodnja električne energije povećati na oko 350 GWh. Efekat dodatnog kapaciteta za sekundarnu regulaciju obnovljivih izvora energije, omogućava dodatnih 40 MW vetroelektrana ili 80 MW solarnih elektrana koji se mogu sigurno implementirati u sistem.
Za izradu Studije izvodljivosti za projekat Centralno-balkanskog koridora sa Procenom uticaja na životnu sredinu, koji podrazumeva izgradnju novog dalekovoda koji bi povezao centralnu Srbiju sa regionom Kostolca, a u drugoj fazi povezivanje Srbije i Bugarske novim 400 kV dalekovodom i izgradnju novih dalekovoda koji bi povezali istočnu i zapadnu Srbiju, opredeljeno je 724,482 evra, a korisnik sredstava je EMS. Centralno-balkanski koridor, čija je procenjena investiciona vrednost oko 195 miliona evra, uključen je u Panevropski plan razvoja prenosnog sistema 2022, Evropske asocijacije operatora prenosnih sistema (ENTSO-E).
Sredstva za rehabilitaciju HE Bistrica dodeljena su u okviru 8. poziva za investicione grantove Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) dok su za izradu Studije izvodljivosti sa Procenom uticaja na životnu sredinu za projekat Centralno-balkanskog koridora sredstva opredeljena iz 29. poziva za tehničku pomoć Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
Podrška EU Srbiji u oblasti energetike od 2000. iznosi preko milijardu evra. Postoji veliki broj vodećih projekata koji su ili već u toku ili se predviđa da će uskoro otpočeti. Transbalkanski elektroenergetski koridor – zajednički projekat nemačkog KfW-a, EU i Vlade Srbije – povezaće Srbiju sa Italijom i obezbediti novu, stabilniju i efikasniju mrežu sa zelenijim energetskim resursima. Novi gasni interkonektor sa Bugarskom pomoći će diversifikaciju energetskih izvora za Srbiju, koju će učiniti manje zavisnom od ruskog gasa. EU trenutno unapređuje energetsku efikasnost nekoliko bolnica u Beogradu, uključujući najveću bolnicu – VMA. EU je do sada obezbedila bespovratna sredstva za mere energetske efikasnosti u 200 zgrada u Srbiji, od vrtića i škola do drugih velikih bolnica i zgrada državnih institucija.
Pročitajte još:
https://europa.rs/ek-opredelila-jos-21-milijardu-evra-za-zapadni-balkan/
https://europa.rs/eu-i-srbija-zajedno-za-energiju/
https://europa.rs/zasto-je-vazna-energetska-efikasnost-zgrada/
Više o projektima i podršci EU sektoru energetike Srbije
Investicioni okvir za zapadni Balkan (wbif.eu)
