Očekuje se da će evropska privreda u 2019. rasti šestu godinu zaredom i predviđa se širenje privrede u svim državama članicama. Predviđa se da će ukupna stopa rasta biti nešto niža u odnosu na visoke stope rasta ostvarene poslednjih godina, a izgledi za budućnost su podložni velikoj neizvesnosti.

Potpredsednik Komisije nadležan za evro i socijalni dijalog i finansijsku stabilnost, finansijske usluge i uniju tržišta kapitala Valdis Dombrovskis izjavio je: Očekuje se da će u 2019. privrede svih država članica EU i dalje rasti, što znači više radnih mesta i prosperiteta. Bez obzira na to, naša prognoza rasta je snižena, naročito za najveće privrede evrozone. Na taj način se u obzir uzimaju spoljni činioci, kao što su trgovinske tenzije i usporavanje rastućih tržišta, posebno u Kini. U nekim zemljama evrozone se ponovo javlja zabrinutost zbog uzajamne povezanosti države i banaka i održivosti duga. Mogućnost da dođe do Brexita bez dogovora stvara dodatnu neizvesnost. Ako smo svesni ovih sve većih rizika, obavili smo pola posla. Drugu polovinu čini odabir odgovarajuće kombinacije politika, kao što je olakšavanje ulaganja, udvostručeni napori u cilju sprovođenja strukturnih reformi i primena mudrih fiskalnih politika.

Pjer Moskovisi, komesar za ekonomske i finansijske poslove, oporezivanje i carinu, izjavio je: Nakon vrhunca u 2017. usporavanje rasta privrede EU nastaviće se i u 2019, a stopa rasta će iznositi 1,5%. Usporavanje će biti izraženije nego što je predviđeno prošle jeseni, posebno u evrozoni, zbog neizvesnosti u globalnog trgovini i delovanja domaćih činilaca u najvećim državama članicama. Privredni temelji Evrope i dalje su čvrsti, a dobre vesti i dalje stižu, posebno u pogledu zaposlenosti. Rast bi trebalo da se postepeno vrati u drugoj polovini ove godine i u 2020.

Privredni rast

Ekonomska aktivnost se usporila u drugoj polovini prošle godine u kontekstu usporavanja rasta svetske trgovine, slabljenja poverenja zbog neizvesnosti i slabijih proizvodnih rezultata zbog negativnog delovanja privremenih činilaca u nekim državama članicama, kao što su poremećaji u sektoru proizvodnje automobila, društvene napetosti i neizvesnost u pogledu fiskalne politike. Kao posledica toga, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u evrozoni i u EU verojatno se u 2018. smanjio na 1,9% u odnosu na 2,4% iz 2017. (jesenja prognoza: 2,1% za EU28 i evrozoni).

Privredni zamah na početku ove godine bio je slab, iako su osnovni uslovi i dalje solidni. Privredni će se nastaviti, iako umerenijom stopom. Na privredu evrozone i dalje će povoljno uticati poboljšanje uslova na tržištu rada, povoljni uslovi finansiranja i blago ekspanzivni smer fiskalne politike. Predviđa se rast BDP-a evrozone za 1,3% u 2019. i 1,6% u 2020. (jesenja prognoza: 1,9% u 2019; 1,7% u 2020). Prognoza rasta BDP-a EU takođe je korigovana naniže, na 1,5% u 2019. i 1,7% u 2020. (jesenja prognoza: 1,9% u 2019; 1,8% u 2020).

Kad je reč o većim državama članicama prognoze rasta za 2019. znatno su korigovane naniže za Nemačku, Italiju i Holandiju. Domaća potražnja je snažna u mnogim državama članicama, čemu doprinosi i podrška fondova EU.

Inflacija

Inflacija potrošačkih cena u evrozoni se smanjila krajem 2018. zbog snažnog pada cena energenata i niže stope inflacije cena prehrambenih proizvoda. Temeljna inflacija, koja ne uključuje cene energenata i neprerađene hrane, bila je cele godine niska, uprkos bržem rastu plata. Ukupna inflacija je u proseku u 2018. iznosila 1,7%, što je porast u odnosu na 1,5% u 2017. S obzirom na to da su pretpostavke o ceni nafte za ovu i narednu godinu trenutno niže nego u jesen, predviđa se da će se inflacija u evrozoni 2019. sniziti na 1,4% i blago povećati na 1,5% u 2020. Predviđa se da će inflacija u EU ove godine iznositi 1,6% i zatim porasti na 1,8% u 2020.

Neizvesnosti

Zbog visokog nivoa neizvesnosti ekonomski izgledi su nejasni, a predviđanja su podložna negativnim rizicima. Trgovinske napetosti, koje već neko vreme opterećuju privredno raspoloženje, donekle su se smanjile, ali i dalje izazivaju zabrinutost. Kineska privreda se možda usporava brže nego što je predviđeno, a globalna finansijska tržišta i brojna nova tržišta osetljiva su na nagle promene u pogledu percepcije rizika i očekivanja rasta. Kad je riječ o EU, Brexit i dalje predstavlja izvor nesigurnosti.

Za Ujedinjeno Kraljevstvo isključivo tehnička pretpostavka za 2019.

S obzirom na povlačenje Ujedinjenog Kraljevstva iz EU, projekcije za 2019. i 2020. zasnivaju se isključivo na tehničkoj pretpostavci da će se u trgovinskim odnosima između EU27 i Ujedinjenog Kraljevstva zadržati status quo. Te projekcije služe samo za prognozu i ne utiuču na aktuelni postupak u kontekstu postupka iz člana 50.

Kontekst

Prognoza se zasniva na nizu tehničkih pretpostavki u vezi s kursem, kamatnim stopama i cenama robe zaključno s 25. januarom 2019. Svi ostali ulazni podaci uzeti su u obzir zaključno s 31. januarom.

Evropska komisija svake godine objavljuje dve sveobuhvatne prognoze (u proleće i jesen) i dve privremene prognoze (zimsku i letnju). Privremene prognoze obuhvataju godišnje i tromesečne podatke o BDP-u i inflaciji za tekuću i sledeću godinu za sve države članice i evrozonu te ukupne podatke za EU.

Naredna sveobuhvatna prognoza Evropske komisije je Prolećna ekonomska prognoza 2019. koja će biti objavljena u maju.