Junker: Pristupanje Zapadnog Balkana EU nije san već realnost

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je u Sofiji, na kraju turneje po Zapadnom Balkanu, izjavio da pristupanje regiona EU "nije san, već realnost" i da su rokovi manje važni od napretka u reformama. Nakon sastanka sa liderima zapadnobalkanske šestorke, Junker je rekao da "zemlje koje žele da se pridruže EU, moraju da ispune sve kriterijume i uslove povezane s EU. Nije uvreda za te zemlje što nijedna od njih nije ispunila uslove, ali postoji ogroman napredak u svim zemljama u regionu. Veoma sam impresionirao time, ali moram da naglasim da moramo videti kredibilnu borbu protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije koja je bolest koja razara društva". On je ponovio da sve zemlje koje žele u EU, moraju da okončaju sve bilateralne teritorijalne sporove koji traju. Junker je naveo da je na sastanku bilo reči o proširenju EU, ali i o “problemu migracije koji nas sve pogadja, o ekonomskoj integraciji regiona, govorili smo o slaboj povezanosti zemalja Zapadnog Balkana, o principima ekonomske integracije regiona o kojima smo se dogovorili na samitu u Trstu". Sastanak u Sofiji potvrdio je zajedničke prioritete, a to je da se izgradi verodostojna evropska perspektivu za Zapadni Balkan zasnovana na reformama, vrednostima i ekonomskoj saradnji, ocenio je Junker. Više informacija možete pročitati ovde.

Junker: 2025. nije obećanje, već ohrabrenje za kandidate

Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio je u Beogradu da 2025. godina koja se navodi u Strategiji EU za Zapadni Balkan nije obećanje, već ohrabrenje za zemlje kandidate. Junker je na pres konferenciji s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i komesarom za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesom Hanom ocenio da je Srbija prešla "impresivan deo puta" na putu ka EU. Rekao je da je uveren i da će Beograd pomoći da se reše sporovi koji postoje u region i naglasio je da EU želi da se normalizuju odnosi Beograda i Prištine pravno obavezujućim sporazumom. "Moje ubeđenje je da ne možemo prihvatiti u EU zemlje koje nisu međusobno rešile teritorijalne sporove…Važno je da ti sporovi budu rešeni pre ulaska u EU, jer želimo da zemljama Balkana pružimo stabilnost, a ne uvezemo nestabilnost", objasnio je Junker. Njegova poseta zemljama Zapadnog Balkana pokazuje, kako je rekao da su odnosi sa Zapadnim Balkanom od prioritetnog značaja za EU. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da za Srbiju EU nije samo cilj već i proces, i ocenio da je "najteža prepreka na putu ka EU pronalaženje pravno valjanog sporazuma s Prištinom". Osim toga Vučić je rekao da Srbija mora mnogo posla da uradi u vladavini prava da bi mogla da uđe u EU. Više informacija možete pročitati ovde.

Junker: U narednom periodu još snažnija podrška ekonomskom razvoju i saradnji u regionu

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker razgovarao je tokom boravka u Beogradu sa premijerkom Anom Brnabić i ministarkom za evrointegracije Jadrankom Joksimović. On je ponovio da je važno nastaviti rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja kroz dijalog sa susedima, ne zbog toga što je to uslov za ulazak u EU, već zbog toga što je to od velikog značaja za građane Srbije i regiona, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednice Vlade. Premijerka Brnabić je istakla da je donošenje Strategije o proširenju ohrabrujuća poruka za čitav region Zapadnog Balkana, naglasivši da ohrabruje i činjenica da je region ponovo u fokusu Unije. Ona je ukazala na važnost održavanja predstojećih samita o Zapadnom Balkanu, najpre u Sofiji, a zatim i samita u Londonu, koji se održava u okviru Berlinskog procesa. Ministarka evropskih integracija Jadranka Joksimović je istakla da će Srbija daljim reformama nastojati da vremenski rok pristupanja učini realističnim. Sagovornici su podvukli značaj usvajanja višegodišnjeg Akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor Zapadnog Balkana, koji je usvojen na Samitu u Trstu. Junker je podvukao da je cilj da se u narednom periodu još snažnije podrži ekonomski razvoj i saradnja u regionu i pomogne infrastrukturno povezivanje, navodi se u saopštenju. Više informacija možete pročitati ovde.

Fabrici: Junker u Beogradu – potvrda jasnoj perspektivi proširenja EU

U autorskom tekstu objavljenom u dnevnom listu Blic, ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji, najavljujući posetu predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera navodi da su za evrointegraciju Srbije tri pitanja od izuzetnog značaja. “Prvo, stvarno uspostavljanje vladavine prava, dobre javne uprave i poštovanje fundamentalnih prava, što su temeljni principi na kojima počiva EU. Drugo, sprovođenje reformi kako bi se ojačala ekonomija i postala spremna za uključivanje u najveće jedinstveno tržište na svetu, što će osgurati prosperitet generecijama koje dolaze. Treće, regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi, rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i sveobuhvatna normalizacija odnosa sa Prištinom u okviru dijaloga u Briselu, kako bi se osigurala trajna stabilnost i bezbednost u region”. EU će, piše ambasador Fabrici “pokrenuti šest temeljnih inicijativa, kako bi podržali Srbiju i region, a to će biti pretvoreno u 57 konkretnih aktivnosti”. Fabrici je ocenio da je “turneja predsednika Junkera je najznačajniji momenat u seriji događaja koji su pred nama narednih meseci – objavljivanje Izveštaja o napretku u aprilu koji će pružiti analizu napretka Srbije u procesu pristupanja, samit zapadnog Balkana u Sofiji u maju i politički zaključci na Evropskom savetu u junu 2018 u Briselu”. Ceo tekst možete pročitati ovde.

Glavni pregovarači Beograda i Prištine na sastanku u Briselu

U saopštenju portparola Evropske spoljnopolitičke službe nakon sastanka na nivou radnih grupa u okviru dijaloga uz posredovanje EU, navodi se da su pregovarački timovi Beograda i Prištine, na čelu sa Markom Đurićem i Avnijem Arifijem, razgovarali o sprovođenju niza sporazuma postignutih u okviru dijaloga uz posredovanje EU a koji je tiču slobode kretanja, integrisanom upravljanju granicama, pravosuđu, zajednici srpskih opština, mostu u Mitrovici i energetici “Razgovori su protekli u konstruktivnoj atmosferi zahvaljujući čemu su dve strane zajedno utvrdile nekoliko problema i koraka neophodnih za njihovo rešavanje kako bi se nastavilo sa sprovođenjem sporazumâ, a samim tim i sa daljom normalizacijom odnosa. Dve strane su se složile da narednog meseca nastave razgovore o sprovođenju sporazumâ o slobodi kretanja, integrisanom upravljanju granicama, pravosuđu, zajednici srpskih opština, mostu u Mitrovici i energetici,” navodi se u saopštenju koje možete pročitati ovde.

Evropska prestonica kulture – šansa za Novi Sad

Novi Sad biće Evropska prestonicu kulture 2021. godine, što će biti prvi put da tu prestižnu titulu nosi grad iz zemlje koja je kandidat za članstvo u EU. Programski koncept projekta “Novi Sad 2021” sastoji se iz četiri oblasti pod zajedničkim nazivom “Za nove mostove”. Među 200 manifestacija iz oblasti kulture koje se svake godine održavaju u Novom Sadu, “prvi među jednakima” je muzički festival Egzit koji je početkom 2018. dobio još jedno priznanje – proglašen je za najbolji evropski festival. Nakon oduke da Novi Sad ponese prestižnu titulu, evropski komesar zadužen za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Tibor Navračič rekao je da je zadovoljan što će 2021. godine Evropski grad kulture biti iz zemlje kandidata za članstvo u EU. On je ocenio da je “otvaranje tog prestižnog evropskog programa put da se zemlje koje teže punopravnom članstvu više približe EU” i ojačaju kulturne veze sa Unijom. Evropska prestonica kulture ustanovljena je 1985. godine, na predlog tadašnje ministarke spoljnih poslova Grčke Meline Merkuri, postala je jedna od najprepoznatljivijih inicijativa EU na planu kulture. Osim Novog Sada, 2021. godine titulu Evropske prestonice kulture poneće i rumunski grad Temišvar i grčki grad Elefsina. Više informacija možete pročitati ovde.

Početak kampanje EU za obeležavanje 70. godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima

Ove godine, kada se obeležava 70 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, EU još jednom potvrđuje snažnu podršku radu sistema UN za ljudska prava. Kako bi iskazale podršku Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i širili njene važne poruke, Delegacije EU iz celog sveta započele su zajedničku tridesetodnevnu kampanju na društvenim mrežama kako bi obeležile 70. godišnjicu Deklaracije, tokom koje će svaki dan biti posvećen jednom od 30 članova Deklaracije. “Unapređenje i promocija ljudskih prava predstavlja okosnicu multilateralizma i centralni je stub sistema UN. Mir i bezbednost, ljudska prava i razvoj su neodvojivi i međusobno se podupiru. EU jeste i nadalje će biti jedan od vodećih aktera na ova tri fronta. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je jednako validna kao i u vreme kada je usvojena. Nažalost, mi smo daleko od punog poštovanja obaveza koje iz nje proističu. Prava i slobode se širom sveta još uvek osporavaju, a civilnom društvu se u velikom broju zemalja sužava prostor za rad”, navodi se u saopštenju koje možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova