Uz podršku EU otvoren granični prelaz Bajmok

Ministar finansija Siniša Mali i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici prisustvovali su otvaranju rekonstruisanog graničnog prelaza Bajmok, koji se nalazi između Srbije i Mađarske. Ministar Siniša Mali poručio je da taj prelaz, izgrađen po najvišim standardina, pokazuje kakvu Srbiju želimo da imamo. Ambasador Fabrici je naglasio da EU tesno sarađuje sa Srbijom da bi se podigla njena efikasnost i napomenuo da je za novi granični prelaz EU donirala 1,8 miliona evra. "Rekonstrukcijom smo pokazali primer graničnog prelaza 21. veka sa svom infrastrukturom i softverskom opremom", rekao je Fabrici, napomenuvši da je otvaranje prelaza Bajmok deo sporazuma Srbije i EU o integrisanom upravljanju granicom. Očekuje se da će ovaj granični prelaz rasteretiti neke od najfrekventnijih prelaza u zemlji, Horgoš i Kelebiju, koji su udaljen 50, odnosno 30 kilometara. Prelaz Bajmok je izgrađen u skladu sa najvišim standardima i sadrži sve što je neophodno za nesmetano funkcionisanje putničkog prometa i efikasan rad graničnih službi. U radove je uloženo 2,1 milion evra, od čega je 1,8 miliona evra izdvojeno iz pretpristupnih fondova EU, dok je nešto više od 300.000 evra obezbeđeno kroz nacionalno sufinansiranje. Korisnik projekta je Uprava carina. Više informacija možete pročitati ovde.

Srbija postala punopravna članica programa Erazmus+

Komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Tibor Navračič i ministar prosvete, nauke i tehnološkog napretka Srbije Mladen Šarčević, potpisali su sporazum kojim je učešće Srbije u programu Erazmus+ podignuto na viši nivo. Svečanost potpisivanja je upriličena u Briselu, a nakon potpisivanja, status Srbije je promenjen iz partnerske u programsku zemlju u okviru programa Erazmus+. Komesar Navračič je uoči potpisivanja izjavio da će novi status Srbiji “omogućiti da učestvuje u većem broju aktivnosti u oblasti visokog obrazovanja i omladine, kao i da započne učešće u projektima koji se tiču sporta, stručnog obrazovanja i obuke, te u aktivnostima usmerenim na nastavno osoblje u školama i osoblje uključeno u obrazovanje odraslih.” Srbija je aktivni učesnik programa Erazmus+. Od 2014. je skoro 7.000 srpskih studenata i nastavnika učestvovalo u programu, dok je oko 4.300 Evropljana boravilo u Srbiji. Erazmus+ je program Evropske unije koji obezbeđuje finansiranje projekata za saradnju u tri oblasti: obrazovanje, mladi i sport. Ukupna sredstva namenjena Erazmus+ programu za ceo period iznose 14,7 milijardi evra, a planirano trajanje programa je do 2020. godine. Više informacija možete pročitati ovde.

Fabrici: Potrebno unaprediti kvalitet reformi

Reforme u privredi Srbije donele su dobar napredak i omogućile joj da se “umereno nosi sa privredama na medjunarodnom tržištu”, a naša poruka je da je veoma važan i njihov kvalitet, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici. On je na 11. godišnjoj konferenciji NALED-a rekao da mora još dosta da se radi na smanjivanju javnog duga, reformama državne uprave i javnih preduzeća, kao i na zapošljavanju žena i mladih. Prema njegovim rečima, ekonomska agenda je veoma blisko povezana sa političkom agendom, i zato EU insistira na reformskom procesu, gde je jako važna reforma javne uprave, a isto se odnosi i na pravosudni sistem. “Slobodni i informativni mediji su deo tog procesa”, dodao je ambassador EU. Fabrici je rekao da je EU “prirodni i prvi partner Srbije” i naveo da se 67 odsto izvoza Srbije obavlja sa Evropskom unijom, kao i da je skoro 73 odsto direktnih stranih investicija u zemlju stiglo iz kompanija koje su u EU. Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da će vlada još hrabrije i efikasnije nastaviti reforme kako bi bili bolji uslovi za poslovanje i za život gradjana. Više informacija možete pročitati ovde.

Revizija Akcionog plana za poglavlje 23

Na okruglom stolu povodom revizije Akcionog plana za poglavlje 23, ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da se pisani komentari na prvi nacrt revidiranog Akcionog plana dostavljaju do 8. februara, a potom će se ta mišljenja razmotriti i napraviće se predlog koji će poslati u Brisel, posle čega će se ponovo napraviti tekst i počeće javna rasprava. Kuburović je rekla da Srbija već nekoliko godina preduzima mere iz Akcionog plana, ali da je posle tri godine došlo vreme da se neke aktivnosti revidiraju i da se vidi šta je urađeno, a šta tek treba uraditi. Na pitanja novinara za koje su aktivnosti rokovi bili preambiciozno postavljeni, Kuburović je rekla da je to, na primer, bila izmena Ustava i da očekuje da Skupština Srbije u prolećnom zasedanju uđe u taj proces. Dodala je i da će izmene u krivičnom procesu, o kojima se priča poslednjih mesec dana, biti predstavljene do kraja meseca. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović objasnila je da je Srbija morala da napravi prvi Akcioni plan pre nego što su joj dostavljene prelazne mere i da je potrebno napraviti reviziju jer su neki rokovi i akcije bili preambiciozno postavljeni. Zamenica šefa Delegacije Evropske unije Matea Norčič Štamcar rekla je da zna da su merila iz poglavlja 23 jako zahtevna I da se to poglavlje odnosi na ključne pravosudne institucije, suđenja u razumnom roku i nezavisnost pravosuđa od političkih institucija, kao i da je EU svesna da je teško ostvariti te ciljeva. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska komisija objavila praktični vodič za komesare koji učestvuju u izborima za Evropski parlament

Evropska komisija je objavila detaljne i praktične smernice o etičkim standardima za članove Komisije koji učestvuju u izbornoj trci za Evropski parlament u maju. Smernice garantuju usklađenu primenu revidiranog Kodeksa ponašanja za članove Evropske komisije. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je u novembru 2016. predložio novi Kodeks ponašanja a komentarišući nove smernice je izjavio da je od samog početka sam želeo da ova Komisija bude politička. “Punu političku odgovornost za sve odluke ove Komisije snose komesari. Istovremeno, od njih očekujem da u potpunosti i lično budu u kontaktu s građanima. Aktivno učešće u predstojećim izborima za Evropski parlament je neizostavan deo tog angažmana. Zato sam izmenio Kodeks ponašanja kako bi se komesarima omogućilo da učestvuju u izbornoj trci, a da pritom ne moraju da napuštaju Komisiju, pod uslovom da svoje izborne aktivnosti drže strogo odvojene od svojih institucionalnih aktivnosti.” Više informacija možete pročitati ovde.

Borba protiv govora mržnje na internetu

Četvrta evaluacija Kodeksa postupanja EU koji je usmeren protiv govora mržnje, pokazala je da informatičke kompanije sada u roku od 24 sata provere 89 odsto označenog sadržaja, a uklone 72 odsto sadržaja koji se smatra nezakonitim govorom mržnje. To je značajno više nego 2016. kada je Kodeks tek uveden i kad su ti postoci iznosili samo 40, odnosno 28 odsto. Potpredsednik Evropske komisije nadležan za jedinstveno digitalno tržište, Andrus Ansip, izjavio je da je „evaluacija je pokazala da saradnja između preduzeća i civilnog društva donosi rezultate” te da je “još važnije što Kodeks funkcioniše jer poštuje slobodu izražavanja”. Vera Jurova, komesarka za pravosuđe, zaštitu potrošača i rodnu ravnopravnost, rekla je da „nezakoniti govor mržnje na internetu nije samo krivično delo, nego i pretnja slobodi govora i demokratskom angažmanu. Kodeks postupanja za borbu protiv nezakonitog govora mržnje na internetu sam pokrenula u maju 2016. jer je po tom pitanju trebalo hitno učiniti nešto. Dve i po godine kasnije pronašli smo pravi pristup i uspostavili evropski standard za rešavanje tog ozbiljnog problema, ne čineći pritom nikakvu štetu slobodi govora.” Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova