Poslanici Evropskog parlamenta razmatrali napredak na Zapadnom Balkanu u 2018.

U rezolucijama usvojenim u utorak 9. oktobra, članovi Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta su razmotrili napredak koji su zemlje Zapadnog Balkana ostvarile na putu ka EU. U izveštaju usvojenom sa 49 glasova za, tri protiv i šest uzdržanih, poslanici su pozdravili kontinuirani angažman Srbije na putu evrointegracija i pozvali na aktivnu promociju strateškog opredeljenja Srbije u široj javnosti. Poslanici su istakli i napore koje Srbija ulaže u normalizaciju odnosa sa Kosovom* i podržali dijalog pod okriljem EU kao okvir za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji. Osvrnuvši se na nedavnu debatu o mogućoj promeni granica između Srbije i Kosova, istaknuto je da etnički homogene države ne bi trebalo da budu cilj regiona i podvučeno da će sporazum biti prihvatljiv samo ukoliko je obostrano usaglašen te ukoliko u obzir uzme opštu stabilnost regiona i međunarodno pravo. Poslanici podstiču vlasti u Srbiji da ubrzaju reforme, intenziviraju borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala te da nastave sa reformom državne uprave kako bi ona postala politički neutralnija. Srbija bi takođe trebalo da bolje usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, uključujući po pitanju Rusije i u okviru UN. Nakon glasanja u Odboru, o rezolucijama će se glasati na plenarnom zasedanju tokom novembarske mini plenarne sednice u Briselu. Više informacija možete pročitati ovde.

Mekalister: Nova poglavlja možda u decembru

“Srbija je na pravom putu, nekoliko pregovaračkih poglavlja sa EU su tehnički spremna i ja se nadam da mogu da budu otvorena na sledećoj međudržavnoj konferenciji 10. decembra u Briselu, rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Na zajedničkoj konferenciji za medije Mekalister je poručio da se nada da će sledeći izveštaj Brisela o napretku Srbije u procesu evrointegracija biti “jasan signal Srbiji i njenim građanima da nastave sa reformama”. Predsednik Vučić je najavio da će krajem oktobra ili početkom novembra Skupštini Srbije biti upućen predlog ustavnih promena vezan uz pregovaračka poglavlja 23 i 24 sa EU, kao uz poglavlje 35, koje je ocenio “posebnom značajnim” jer se odnosi na napredak u odnosima sa Prištinom. Mekalister je izjavio da normalizacija odnosa ne samo za Srbiju i Kosovo, već i za region i istakao da o temama daljih pregovora zajednički odlučuju obe strane, i da on ne može da predvidi ni tok ni datum i da samo može da ohrabri Beograd i Prištinu da nastave. Više informacija možete pročitati ovde. Mekalister je u razgovoru sa premjerkom Anom Brnabić rekao da je Srbija lider u regionu kada su u pitanju ekonomske reforme, i pohvalio posvećenost Vlade da vodi otvoren dijalog sa predstavnicima civilnog sektora i medijskih i novinarskih udruženja, navodi se u saopštenju iz Vlade Srbije o čemu više možete pročitati ovde.

Fabrici: Uključivanje Zapadnog Balkana u EU predstavlja geostratešku investiciju

Otvarajući “Sedmi Samit EU – jugoistočna Evropa o održivom razvoju za Balkan – Srbija u vodećoj ulozi”, u organizaciji londonskog Ekonomista premijerka Srbije Ana Brnabić je poručila da je prioritet broj 1 regiona pristupanje EU, kojoj teže sve zemlje Zapadnog Balkana. Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je naveo da je “proširenje EU ponovo aktuleno kao tema i 2019. bi mogla da bude velika šansa za zemlje u regionu”. On je ocenio da postoji napredak u evropskim integracijama Srbije, kao i regiona, podsetivši da je u sa Srbijom otvoreno do sada 14 od 35 poglavlja. Istakao je da je makroekonomska situacija u Srbiji sve bolje, da privreda raste, postoji fisklana stabilnost, ali da su potebne dalje reforme da bi rast bio održiv. Takođe je izneo stav da postoji napredak i kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine I dodao da je Srbija dosta aktivna i ulaže velike napore za povezivanje sa drugim zemljama u regionu. Ambasador Fabrici je naglasio da uključivanje Zapadnog Balkana u EU predstavlja geostratešku investiciju iz raznih apekata, bezbednosnih i drugih. Više informacija možete pročitati ovde.

EU nastavlja da pruža podršku Srbiji u unapređenju efikasnosti pravosuđa

Na zajedničkoj konferenciji za novinare održanoj u Vrnjačkoj Banji, u okviru Godišnjeg savetovanja sudija, Vrhovni kasacioni sud i Delegacija EU u Srbiji najavili su početak dvogodišnjeg projekta „EU za Srbiju – Podrška Vrhovnom kasacionom sudu“. Ovaj projekat za koji je EU je opredelila 1,5 miliona evra, nastavlja da razvija vrlo uspešnu inicijativu EU sprovedenu kroz projekat „Unapređenje efikasnosti pravosuđa“. Nastavlja se podrška jačanju kapaciteta Vrhovnog kasacionog suda i sudova, sprečavanju nastanka i smanjenju broja starih predmeta, uvođenja alternativnog rešavanja sporova sa fokusom na medijaciju i ujednačavanje sudske prakse. Cilj projekta je da doprinese unapređenju pravosudnog sistema i vladavine prava u Srbiji u skladu sa zahtevima za pristupanje EU. “Tokom prethodnog projekta ostvaren je izuzetan rezultat: rešeno je gotovo 1 000 000 starih predmeta, kako je navedeno u Godišnjem izveštaju o radu sudova. Kada govorimo o ključnim oblastima rada, novi projekat ima veliki potencijal da doprinese uvođenju unapređenih usluga medijacije što će, dodatno doprineti smanjenju broja predmeta, umanjiti troškove i ubrzati procedure za stranke koje svoje sporove budu želele da reše na prijateljski način, sporazumom prihvatljivim za obe strane – istakao je šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici. Vrhovni kasacioni sud dodelio je Zahvalnicu Delegaciji EUu znak priznanja za podršku pruženu sudovima i unapređenju efikasnosti sudstva. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, g. Dragomir Milojević, uručio je Zahvalnicu ambasadoru Fabriciju na plenarnoj sednici. Više informacija možete pročitati ovde.

Ekonomsko osnaživanje žena u Srbiji

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je izjavio da Srbija ponovo preuzima ulogu lidera u regionu čemu u prilog govori i 16 ugovora za sprovođenje prvih projekata u oblasti ekonomskog osnaživanja žena u vrednosti od 30 miliona dinara koji se finansiraju iz programa IPA 2016, a čija je ukupna vrednost dva miliona evra. „Zahvaljujući ovim ugovorima, 2.000 žena će završiti specijalnu obuku za razvoj poslovnih prilika u poljoprivredi, u oblasti plasiranja poljoprivrednih proizvoda na tržište“, izjavio je Fabrici nakon što je zajedno sa ministrom Jadrankom Joksimović uručio ugovore predstavnicima civilnog društva i opština Aleksinac, Knjaževac, Kruševac, Šabac, Temerin, Tutin, Užice i Žitište. Prema njegovima rečima, ugovori su deo sporazuma koji je 8. marta postignut sa ministrima Jadrankom Joksimović i Zoranom Mihajlović. Više informacija možete pročitati ovde.

EU i Zapadni Balkan učvršćuju saradnju u oblasti upravljanja granicama, borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala

Komesar za migracije, unutrašnje poslove i građanstvo Dimitris Avramopulos je učestvovao je u forumu ministara pravde i unutrašnjih poslova između EU i Zapadnog Balkana u Tirani, gde je još jednom potvrđena snažna saradnja između EU i zapadnobalkanskih partnera u oblasti upravljanja granicama, borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala. Tokom foruma je potpisan sporazum kojim se otvara put operativnoj saradnji između Evropske granične i obalske straže i Albanije, čime je napravljen značajan korak u daljoj saradnji između EU i Albanije. Sporazum, koji su potpisali komesar Avramopulos, austrijski ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl i albanski ministar unutrašnjih poslova Fatmir Džafaj, prvi je sporazum ovog tipa potpisan sa trećom zemljom. Komesar Avramopulos i zapadnobalkanski partneri su potpisali i zajednički Akcioni plan za borbu protiv terorizma, koji sadrži konkretne korake za unapređenje saradnje u borbi protiv terorizma i sprečavanju radikalizacije u naredne dve godine. Više informacija možete pročitati ovde.

Mogerini i Han o izborima u Bosni i Hercegovini

U zajedničkoj izjavi visoke predstavnice i potpredsednice Federike Mogerini i komesara Johanesa Hana o izborima u BiH navodi se da “prema preliminarnim nalazima i zaključcima Posmatračke misije OEBS/ODHIR-a, izbori su bili istinski konkurentni, ali i obojeni etničkim podelama. Pravni okvir je generalno dobar za održavanje demokratskih izbora, ali već duže vreme postoje značajni nedostaci” navodi se u saopštenju I dodaje: “Očekujemo da svi politički lideri prionu na proces fromiranja vlasti na svim nivoima kroz konstruktivnu saradnju u interesu građana svoje zemlje”. Mogerini I Han ističu da je važno da se brzo formira Dom naroda Federacije, u skladu s odlukama Ustavnog suda BiH. “Održavanje i efikasno sprovođenje opštih izbora će biti uzeto u obzir prilikom pripreme Komisijinog Mišljenja o osnovanosti zahteva BiH za članstvo u EU”, ističu Mogerini I Han i podsećaju da je podnošenjem zahteva za članstvo u februaru 2016. godine, BiH donela “stratešku odluku da se nepovratno otisne put evro integracija i da poštuje i promoviše vrednosti EU. Novi mandat može biti prilika da politički lideri pokažu, kako svojim građanima tako i Evropskoj uniji, obnovljenu posvećenost i rešenost da sprovedu sve reforme potrebne za napredak na putu ka EU,” navode visoki zvaničnici EU. Saopštenje u celini možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova