Samit Zapadnog Balkana u Londonu – jačanje veza unutar regiona i sa EU

Londonski samit Zapadnog Balkana je bio prilka za nastavak jačanja saradnje sa regionom, sa fokusom na tri oblasti od ključnog značaja za saradnju: ekonomija, bezbednost i pomirenje, navodi se u saopštenju iz sedišta EU nakon sastanka . Predstavljajući EU na samitu, visoka predstavnica Federika Mogerini je izjavila: „Do sada smo videli izvanredne rezultate i rešenja za najteža bilateralna pitanja. Zapadni Balkan se postojano kreće napred. Danas još jednom potvrđujemo da smo uz region na tom putu i da delimo njegovu posvećenost na putu ka zajedničkoj budućnosti.” Kada je u pitanju socioekonomski razvoj, pažnja je na samitu bila usmerena na dalje sprovođenje akcionog plana za uspostavljanje Regionalnog ekonomskog područja čiji je cilj privlačenje investicija i podsticanje trgovine. Među temama razgovora su bile i digitalne veštine što se direktno nadovezuje na Digitalnu agendu za Zapadni Balkan. Kako bi podržala postizanje ovih ciljeva, Evropska komisija u saradnji sa partnerskim finansijskim institucijama planira pokretanje novog instrumenta za obezbeđivanje garancija 2019. Do 150 miliona evra inicijalnog iznosa za period 2019-2020. će omogućiti mobilizaciju do jedne milijarde investicija u održivi socioekonomski razvoj i regionalne integracije. Učesnici su razmatrali načine za rešavanje zajedničkih bezbednosnih izazova kao i produbljivanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa. Više informacija možete pročitati ovde.

Federika Mogerini zakazala naredni sastanak u okviru dijaloga pod okriljem EU

Federika Mogerini, visoka predstavnica za spoljne poslove i politiku bezbednosti/potpredsednica Evropske komisije, održaće 18. jula sastanak sa predsednicima Kosova* i Srbije Hašimom Tačijem i Aleksandrom Vučićem u okviru dijaloga pod okriljem EU. Visoka predstavnica i predsednici će razmotriti napredak u dosadašnjim razgovorima o sporazumu kao i plan u vezi sa narednim koracima i sastancima kako bi se osigurao intenzivan angažman obe strane u pregovorima. Vesti pratite na sajtu www.europa.rs.

Fabrici: Sporazum sa Prištinom ne znači automatsko članstvo

Put Srbije u EU je nepovratan, istakao je u intervjuu agenciji FoNet šef Delegacije EU u Beogradu, ambasador Sem Fabrici. On je naglasio da pitanje ulaska Srbije u Uniju ne počinje sa “da li”, već “kada”, ali i da pravno obavezujući sporazum sa Prištinom ne znači “automatsko članstvo”. Fabrici je podsetio da “dve trećine stranih investicija u ovu zemlju došlo iz EU”. Istovremeno, “dve trećine srpskog izvoza ide u EU, ljudi putuju svuda po Evropi, to je ono što govori o nepovratnosti procesa”, precizirao je ambasador Fabrici i dodao da proces pridruživanja vodi “kroz privredno, zakonodavno i insititucionalno uskladjivanje”. On smatra i da su poruke predsednika države i zvanični stavovi Vlade Srbije u tom pogledu konszistentni. Prema njegovoj oceni 14 pregovaračkih poglavlja otvorenih do sada predstavljaju “dobar rezultat i napredak se primećuje”. Ambasador EU je predočio da predstavnici EU napominju i da je u oblastima, poput vladavine prava, “napredak ograničeniji i da mora više da se uradi”, kao i da “medijski sektor, kao i drugi segmenti društva, mora da bude preobražen u skladu sa vrednostima EU”. Više informacija možete pročitati ovde.

Fabrici: Delegacija EU u Srbiji ostaje pouzdan partner Pirota

Ambasador EU Sem Fabrici poručio je tokom boravka u Pirotu da će EU i Delegacija EU u Srbiji ostati dobar i pouzdan partner ovog grada i u narednom periodu. Tokom dvodnevnog boravka u Pirotu Fabrici je razgovarao sa gradonačelnikom Vladanom Vasićem o dosadašnjih tridesetak projekata koji su realizovani u ovom gradu u ukupnoj vrednosti od oko 10 miliona evra kao i o novom, EU PRO, vrednom 25 miliona evra, koji će se realizovati u 99 opština u Srbiji. Ambasador Fabrici obišao je Regionalni centar Granične policije na granici Srbije i Bugarske gde osim pomoći policijskih službenika iz zemalja EU, podrška Unije obuhvata i nabavku specijalizovane opreme za nadzor granice vredne oko million evra. Tokom posete Prihvatnom centru za migrante i izbeglice ambasador je podsetio da je EU sa skoro 100 miliona evra od početka povećanog priliva migranata 2015. godine najveći donator Srbiji u upravljanju migracijama. Posetu Pirotu ambasador je okončao obilaskom Momčilove tvrđave, koja se rekonstruiše sredstvima EU i Grada Pirota. „Ovim projektom pokazujemo da podržavamo očuvanje kulturnog nasleđa ne samo u zemljama članicama, već i u zemljama kandidatima. Siguran sam da ćemo završetkom radova na tvrđavi ojačati turistički potencijal Pirota i privući značajan broj turista“, izjavio je Sem Fabrici. Više informacija možete pročitati ovde.

Stipendije EU za studente iz Srbije

Na svečanosti u EU info centru u Beogradu uručene su stipendije za 23 studenta iz Srbije koji će u naredne dve godine pohađati univerzitete u zemljama Evropske unije, ali i Norveškoj i Švajcarskoj. Štefen Hudolin iz Delegacije EU naveo je da je reč o studentima osnovnih i postdiplomskih studija iz različitih oblasti prirodnih i društvenih nauka koji su dobili stipendije u okviru programa Evropske unije za obrazovanje “Erazmus plus”. On je ocenio da su studenti iz Srbije veoma uspešni u programu “Erazmus” I da je od 2007. više od pet hiljada zahvaljujući programu Erazmus imalo priliku za školovanje na inostranim univerzitetima. Hudolin je ukazao i da sve više stranih studenata u okviru programa “Erazmus” dolazi na školovanje na srpske fakultete. Više informacija možete pročitati ovde.

Migranti na putu kroz Srbiju

Dokumentarni film ”Violent Borders”, o ženama i deci žrtvama nasilja na Balkanskoj ruti, snimljen u prihvatnim centrima Srbije 2017. bio je povod i za panel diskusiju “Migranti na putu kroz Srbiju” održanu u EU info centru. Nikolas Bizel iz Delegacije EU u Srbiji je istakao da je solidarnost svih država ključ za uspeh i nadu da se mogu zadovoljiti potrebe migranata. "Srbija je deo rešenja i tu je da saradjuje sa članicama EU prevazilaženju problema izbeglica”. Prema njegovim rečima, EU u Srbiji finansira osoblje koje radi u različitim prihvatnim centrima širom zemlje i plaća komunalne troškove, a deo novca ide i na kontrolu granica. Bizel je ocenio da Srbija do sada imala izuzetno dobar i human odnos prema izbeglicama. Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu I pomoć tražiocima azila takođe smtara da je situacija sa migrantima u Srbiji bolja nego 2015. godine, ali da migranti uglavnom nemaju pravno regulisan status i ne dobijaju adekvatnu pravnu zaštitu. Jedan od autora filma Djordjo Frušone rekao je da su snimajući film želeli da učine vidljivim decu i žene koje su pretrpeli nasilje tokom svog izbegličkog putovanja. Izveštaj sa panel diskusije I film možete pogledati ovde.

Mogerini i Han povodom godišnjice genocida u Srebrenici

Povodom obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici visoka predstavnica EU Federika Mogerini i komesar Johanes Hana su poručili: „I dok se neke od žrtava još uvek sahranjuju, izražavamo saučešće preživelima, porodicama i prijateljima onih koji su stradali i izgubili svoje živote. Osim što se prisećamo, imamo odgovornost da izgradimo bolju budućnost za nove generacije, budućnost koja se zasniva na pomirenju, izbegavajući postupke i retoriku koji vode ka podelama. Naši partneri u regionu su nedavno pokazali da je moguće postići međusobno razumevanje i dobrosusedske odnose. Kolektivno poštovanje, priznavanje i sećanje mogu pomoći pri izgradnji bolje budućnosti za sve“ piše u saopštenju koje u celini možete pročitati ovde.

Podizanje saradnje između EU i NATO-a na viši nivo: Junker, Tusk i Stoltenberg potpisali zajedničku deklaraciju

Predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta Žan-Klod Junker i Donald Tusk i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg su potpisivanjem zajedničke deklaracije podigli partnerstvo između EU i NATO-a na naredni nivo, potvrdivši još jednom posvećenost obe organizacije nastavku saradnje zarad bezbednosti njihovih građana. Zajednički rad EU s NATO-om napreduje u pravcu sprovođenja 74 konkretnih mera u sedam oblasti saradnje koje su utvrđene u zajedničkoj deklaraciji iz 2016. među kojima su borba protiv hibridnih pretnji, jačanje sajber bezbednosti i odbrambenih sposobnosti te zajedničke vežbe. Posvećenost EU unapređenju odbrane se ogleda i u novom Komisijinom predlogu budžeta koji predviđa povećanje potrošnje na odbranu na ukupno 27,5 milijardi evra u periodu od 2021. do 2027. Za više informacija o saradnji EU i NATO-a i vojnoj mobilnosti konsultujte informativne listove.

Bolja zaštita spoljnih granica EU: provera putnika koji su oslobođeni viza

Prema novim pravilima koja je izglasao Evropski parlament, državljani trećih zemalja će pre putovanja u EU morati da dobiju odobrenje. Novi Evropski sistem za informacije o putovanjima i njihovom odobrenju (ETIAS), koji bi trebalo da počne sa radom 2021, omogućiće proveru putnika koji su oslobođeni viza, dok će onima za koje se smatra da predstavljaju pretnju po bezbednost, ilegalne migracije ili širenje epidemija biti zabranjen ulazak u EU. Državljani preko 60 zemalja i teritorija koje su oslobođene viza za ulazak u EU će pre putovanja morati da popune elektronski obrazac u kom će navesti lične podatke a odobrenje putovanja koje će koštati sedam evra biće besplatno za mlađe od 18 i starije od 70 godina i važiće tri godine, odnosno do isteka aktuelne putne isprave. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova