Samit o Zapadnom Balkanu: opravdana očekivanja regiona

Na Samitu o Zapadnom Balkanu 2017. održanом u Trstu šefovi vlada, ministri spoljnih poslova, ministri ekonomije i ministri saobraćaja zemalja Zapadnog Balkana, zajedno sa kolegama iz nekoliko država članica i visokim zvaničnicima EU, razgovarali su o ključnim oblastima regionalne saradnje i predstavili konkretne mere za bolje povezivanje infrastrukture, ekonomije i ljudi u regionu. Visoka predstavnica za spoljne poslove i politiku bezbednosti Federika Mogerini je ocenila da je Samit veoma uspešan i da je potvrdio perspektivu evropskih integracija regiona. Integralna izjava Mogerini je dostupna ovde. Predsedništvo EU i Evropska komisija su u ime Evropske unije potpisali Ugovor o saobraćajnoj zajednici sa pet zapadnobalkanksih partnera. Učesnici Samita su pozvali Bosnu i Hercegovinu da što pre potpiše Ugovor. Više informacija je dostupno u informativnom listu i mapi infrastrukturnih investicionih projekata. Lideri Zapadnog Balkana su postigli dogovor o Akcionom planu za razvoj regionalnog ekonomskog područja u cilju integracije tržišta od oko 20 miliona ljudi i privlačenja investicija te ostvarivanja rasta i otvaranja radnih mesta. Forum mladih EU i Zapadnog Balkana, u kom je učestvovao i komesar Johanes Han, okupio je preko 100 mladih lidera i predstavnika omladinskih organizacija sa Zapadnog Balkana i iz EU koji su razgovarali o mobilnosti, inkluziji, preduzetništvu i omladinskom učešću. Više informacija o rezultatima Samita možete pročitati ovde.

Instrument za razvoj preduzeća i inovacija na Zapadnom Balkanu: nova podrška malim i srednjim preduzećima

Na svečanosti potpisivanja, organizovanoj u okviru Samita o Zapadnom Balkanu, evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han je potvrdio nameru Evropske komisije da obezbedi nova finansijska sredstva u iznosu od 48 miliona evra za mala i srednja preduzeća u regionu. Sredstva će biti obezbeđena u partnerstvu sa Evropskim investicionim fondom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Svetskom bankom. Od 2012. je u okviru ove jedinstvene platforme obezbeđeno preko 100 miliona evra sredstava EU. Zajedno sa novim sredstvima koja su najavljena danas, Instrument za razvoj preduzeća i inovacija će ukupno mobilisati preko 650 miliona evra investicija za mala i srednja preduzeća u regionu. Više informacija možete pročitati ovde.

Uspostavljen Sekretarijat Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana

Na marginama samita o Zapadnom Balkanu uspostavljen je Sekretarijat Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (WBICF) koji okuplja preko 350,000 preduzeća iz regiona, prevashodno malih i srednjih. Uspostavljanje Sekretarijata će Forumu omogućiti da predstavlja poslovnu zajednicu regiona i zagovara njene stavove u javno-privatnom dijalogu sa vlastima, pruža usluge malim i preduzećima u smislu olakšavanja pristupa finansiranju, tržištu (konkretno u okviru regiona) i raditi na unapređenju njihovih poslovnih veština i u ime privatnog sektora vrši nadzor nad sprovođenjem Akcionog plana usvojenog u Trstu za uspostavljanje regionalnog ekonomskog područja. WBICF će na taj način doprineti rušenju prepreka regionalnoj ekonomskoj integraciji i održivom razvoju Zapadnog Balkana u kontekstu evropskih integracija, pre svega tako što će podsticati unapređenje poslovne i investicione klime u regionu. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska investiciona banka odobrila kredit Srbiji za četiri Klinička centra

Ministar finansija Dušan Vujović i potpredsednik Evropske investicione banke (EIB) Dario Skanapieko potisali su u Trstu finansijski ugovor Klinički centri/C, kojim se Srbiji odobrava kredit od 50 miliona evra, na 25 godina, saopšteno je iz Ministarstva finansija. Ovaj ugovor predstavlja poslednji, od ukupno tri finansijska ugovora koja su planirana sa EIB za protrebe finansiranja projekta modernizacije, unapređenja, proširenja i dogradnje četiri Klinička centra – Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac.Projekat Klinički centri, čija je ukupna vrednost procenjena na više 400 miliona evra, EIB finansira sa 200 miliona evra, a ostatak daju Vlada Srbije, Evropska komisija – CARDS program, Svetska banka i bilateralni donator. Više informacija možete pročitati ovde.

EU izdvojila sredstva za projekat podrške bezbednosti u saobraćaju

U Srbiji je prošle godine 128 osoba poginulo u saobraćajnim nesrećama nastalim zbog vožnje pod dejstvom alkohola, dok je 3.200 povređeno, rečeno na otvaranju međunarodne konferencije o bezbednosti saobraćaja. Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića ti podaci ukazuju na važnost zakonskih promena i uvođenje oštrijih represivnih mera i kaznene politike, kao i na potrebu većeg preventivnog rada sa svim kategorijama stanovništva. Predstavnik Delegacije Evropske unije u Beogradu Rihard Maša rekao je da je, prema izveštaju za prošlu godinu, u Srbiji smanjen broj saobraćajnih nesreća, ali da je i dalje visok, pa je “bezbednost na putevima zabrinjavajuća”. Zato je potrebno povećati kapacitete za jačanje inspekcijskih i drugih službi u oblasti bezbednosti saobraćaja, zbog čega je EU izdvojila sredstva za projekat koji će pomoći usklađivanju zakona i propisa sa evropskim standardima, konstatovao je Maša. Više informacija možete pročitati ovde.

Nakon sanacije klizišta, Evropska unija obnavlja i most u Požegi

Zamenik predsednika opštine Požega Vladan Kovačević i predstavnici Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge obišli su radove na mostu preko Dobrinjske reke koji povezuje opštine Požegu i Kosjerić. Za rekonstrukciju mosta dužine 95 metara, koji je nakon majskih poplava 2014. godine bio u opasnosti od urušavanja, EU je izdvojila 74.000 evra u okviru Programa pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji. „Pomoć EU u sanaciji mosta i klizišta mnogo znači za stanovnike Požege, jer imali smo velikih problema sa bujičnim poplavama. Ovakve intervencije jedan su od vidova izuzetne saradnje Vlade Republike Srbije i EU, naročito kada se ima u vidu da se Srbija nalazi na putu za EU i pretenduje da postane njen član“, rekao je Vladan Kovačević, zamenik predsednika opštine Požega i zahvalio se EU i UNOPS-u na podršci. EU pružila je najveću pomoć Srbiji u obnovi od posledica poplava i jačanju preventivne infrastrukture u vrednosti od 162 miliona evra kroz pretpristupne fondove IPA 2012 i 2014, i Fond solidarnosti EU. Više informacijam možete pročitati ovde.

Samit G20 u Hamburgu

Lideri grupe G20 su se sastali u Hamburgu 7. i 8. jula. EU su na samitu predstavljali predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije Donald Tusk i Žan-Klod Junker. Osim zajedničke deklaracije usvojen je i akcioni plan za unapređenje saradnje u oblasti borbe protiv terorizma. Kada su u pitanju energija i klima, lideri su primili na znanje povlačenje SAD-a iz Pariskog sporazuma i podržali akcioni plan za klimu i energiju iz Hamburga. Po pitanju migracija i izbegličke krize, lideri su se dogovorili da intenziviraju saradnju i borbu protiv krijumčara i trgovaca ljudima a kao prioritete istakli otklanjanje temeljnih uzroka migracija i pružanje podrške zemljama porekla i tranzita. Ukazali su je neophodno pomoći ljudima da uspešnije iskoriste prednosti ekonomske globalizacije, a razgovarali su i o načinima za nastavak izgradnje otvorenog i otpornog finansijskog sistema. Lideri G20 su se obavezali na jačanje međunarodne saradnje u oblasti oporezivanja i finansijske transparentnosti. Pokrenuta je inicijativa Afričko partnerstvo G20 sa ciljem podsticanja rasta i zapošljavanja na tom kontinentu. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova