Stanje Unije 2018: Trenutak za evropski suverenitet

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker održao je godišnji govor o stanju Unije pred članovima Evropskog parlamenta u Strazburu. On je predstavio prioritete za narednu godinu i izneo viziju o načinu na koji EU može da nastavi da gradi „ujedinjeniju, snažniju i demokratskiju Uniju.” „Geopolitička situacija nam kaže da je u ovom trenutku važan evropski suverenitet. Vreme je da Evropa uzme sudbinu u svoje ruke. Vera u to da „smo zajedno jači” suština je članstva u EU. Zajednički suverenitet – onda kada i ako je potreban – čini svaku našu državu snažnijom, istakao je Junker” Njegov govor je pratilo usvajanje 18 konkretnih inicijativa Evropske komisije o migracijama i granicama, bezbednosti, slobodnim i sigurnim izborima, partnerstvu sa Afrikom i o EU kao globalnom akteru, čime su reči odmah pretočene u dela. Cilj ovih predloga je da se ostvare pozitivni rezultati za građane do samita u Sibinju (maj 2019) odnosno pre evropskih izbora naredne godine. Više informacija I govor u celini možete pročitati ovde.

Junker: Moramo da nađemo zajednički stav po pitanju Zapadnog Balkana

U govoru o stanju Unije predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je pozvao da se pronađe zajednički stav prema Zapadnom Balkanu. Iznoseći svoj program pred poslanicima Evropskog parlamenta on je između ostalog rekao: “Svet se neprestano menja i nestabilniji je nego ikada. Spoljnih izazova sa kojima se naš kontinent suočava je svakim danom sve više. Evropa može da doprinese stabilnosti, to smo dokazali uzastopnim proširenjima Unije. Za mene su to bile i biće uspešne priče – jer su uspele da pomire evropsku istoriju i geografiju. Ali naš posao nije završen. Moramo da pronađemo zajednički stav po pitanju Zapadnog Balkana – jednom za svagda. Ako to ne učinimo, o našem neposrednom susedstvu će odlučivati drugi”, rekao je predsednik Junker. Više informacija možete pročitati ovde.

Mogerini: Verujem u posvećenost da se postigne pravno obavezujući sporazum

Nakon poslednjeg sastanka u okviru dijaloga između Beograda i Prištine koji je održan 7. septembra, visoka predstavnica/potpredsednica Evropske komisije Federika Mogerini je saopštila da je sa predsednicima Srbije Aleksandrom Vučićem i Kosova* Hašimom Tačijem održala nekoliko rundi sastanaka, u bilateralnoj formi o svim pitanjima na dnevnom redu. “Teškoće ostaju prisutne” navela je Mogerini i dodala: “Verujem u punu posvećenost obojice predsednika da nastave ovaj proces i u mesecima koji dolaze postignu pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, u skladu sa međunardonim pravom. Sazvaću sledeći sastanak na visokom nivou dijaloga u Briselu pre ministarske nedelje Generalne skupštine UN sa ciljem da obe strane napreduju u radu na sadržaju sporazuma”. Saopštenje u celini možete pročitati ovde.

Fabrici: Srbija ide u dobrom smeru

Pozicija za poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika predato je u martu ove godine i očekujemo njegovo otvaranje, rekao je minister finansija Siniša Mali na uvodnom sastanku za izradu Programa ekonomskih reformi 2019-2021. Šef Delagacije EU u Srbiji Sem Fabrici je istakao da, na osnovu podataka koje je ministar Mali izneo, Srbija ide u dobrom smeru, reforme su postavljene dobro i imale su pozitivan uticaj. Ministar Mali je izneo procene da će rast privrede u 2018. iznositi 4,2 odsto, da je u prvih šest meseci ove godine rast BDP iznosio 4,9 odsto, a da su direktne strane investicije u istom periodu iznosile 1,4 milijarde evra. Ambasador Fabrici je naglasio da Srbija i druge države koje žele da se prikljuće EU moraju da ispune određene političke i ekonomske kriterijume, odnosno da budu funkcionalne, održive tržišne ekonomije. On je podsetio da su ministri finansija 28 država članica Unije, koji su razmatrali program za 2018. godinu, dali su osam preporuka za Srbiju po kojima treba smanjiti javni dug, povećati javne investicije, izbalansirati budžet, smanjiti nenaplative kredite, povećati ulaganja u energetiku, sprovesti reforme na tržištu rada, rešiti pitanje parafiskalnih nameta i završiti proces privatizacije. Više informacija možete pročitati ovde.

Fabrici: Zemlje Zapadnog Balkana mogu da pomognu ciljevima Agende 2030

Na otvaranju Subregionalne konferencije o promociji napretka u sprovodjenju razvojne Agende 2030 premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da su najvažniji ciljevi primene ove Agende da se iskoreni siromaštvo, obezbede kvalitetno obrazovanje i jednake šanse za sve, zdrava životna sredina, i "podigne" ekonomija i ojačaju institucije. Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da su Agenda 2030 i realizacija ciljeva održivog razvoja sastavni deo politike EU i za samu EU. "Mi od 2015. godine pratimo ostvarivanje na godišnjem nivou ciljeva održivog razvoja u EU i uvereni smo da će napredak na tom planu dovesti do ostvarenja naših opštih ciljeva", kazao je Fabrici i dodao je da je plan da u sledeći budžet od 2021. do 2027, EU uvrsti ciljeve održivog razvoja. Ambasador Fabrici je stakao da u zemljama Zapadnog Balkana postoji odlična i jedinstvena prilika da se pomogne ciljevima koji se tiču ostvarenja konačnog cilja ovih zemalja - učlanjenja u EU. On je naveo da EU ulaže u Srbiju i daje joj pomoć od 200 miliona evra s ciljem da što pre sprovode reforme da bi ušla u Uniju, ali i da bi ostvarila ciljeve održivog razvoja. Više informacija možete pročitati ovde.

Podrška Delegacije EU 52. BITEF-u

Delegacija EU u Srbiji podržava ovogodišnji 52. BITEF na kome se pod sloganom “Svet bez ljudi”, kako je istako umetnički direktor BITEF-a Ivan Medenica, veliki broj predstava bavi revitalizacijom evropskih vrednosti. Festival počinje 14. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu izvođenjem francuske predstave “Svita br. 3 Evropa” autora Žorisa Lakosta, koja upozorava na opasnost od porasta ksenofobije, netolerancije, autoritarnosti i nasilja. Na zajedničkoj konferenciji za medije šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je ukazao da je slogan ovogodišnjeg BITEF-a ‘“surov i zastrašujući, kao i lice gorile koje zuri u nas sa plakata. Ali, kako ja to vidim, to je i poziv umetničkog sveta na više angažmana u svetu i u životu, na borbu i neprihvatanje fatalističkog pristupa”, rekao je Fabrici. On je podsetio da se podrška BITEF-u realizuje u okviru obeležavanja evropske godine kulturnog nasleđa i pozvao publiku da poseti izložbu na tu temu koja će biti otvorena u JDP-u uoči izvođenja predstave “Svita br. 3”. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropski parlament podržao ukidanje viza za građane Kosova*

Parlament je potvrdio mandat za otvaranje pregovora sa Savetom EU o predlogu za ukidanje viza za građane Kosova. Odluka Odbora za građanske slobode da otvori pregovore sa ministrima EU je podržana sa 420 glasova za, 186 protiv i 22 suzdržana. Evropska komisija je prošlog meseca potvrdila da je Kosovo ispunilo sve zahteve te da je “ostvarilo održive rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije”. Nakon ukidanja viza za građane BJRM, Crne Gore i Srbije 2009, te Albanije i Bosne i Hercegovine 2010, Kosovo je ostalo izolovano kao jedina balkanska zemlja čijim građanima je potrebna viza za putovanje u EU. Pregovori sa Savetom bi mogli da počnu kada ministri dogovore opšti pristup predlogu za ukidanje viza. Ukoliko zakonodavci postignu dogovor, građani Kosova bi mogli da ulaze u EU i tamo provedu do 90 dana u periodu od 180 dana, pod uslovom da imaju biometrijski pasoš, u poslovne i turističke svrhe te kako bi obavljali porodične posete. Više informacija možete pročitati ovde.

Vladavina prava u Mađarskoj: Evropski parlament pozvao EU da reaguje

Evropski parlament je od članica EU zatražio da u skladu sa članom 7 Ugovora o EU utvrde da li postoji opasnost od kršenja osnovnih vrednosti EU u Mađarskoj. Zahtev je dobio podršku 448 poslanika, protiv je glasalo 197, a suzdržanih je bilo 48. Ovo je prvi put da je Evropski parlament odlučio da pozove Savet EU na pokretanje postupka protiv neke članice zbog sistemske pretnje osnovnim vrednostima Unije. Ključne oblasti koje izazivaju zabrinutost Parlamenta su funkcionisanje ustavnog i izbornog sistema, nezavisnost pravosuđa, korupcija i sukob interesa, privatnost i zaštita podataka, sloboda izražavanja, akademske slobode, sloboda veroispovesti, sloboda udruživanja, pravo na jednaki tretman, prava manjina, uključujući Rome i Jevreje, osnovna prava migranata, tražilaca azila i izbeglica, I ekonomska i socijalna prava. Predlog će biti poslat Evropskom savetu na uvid državama članicama. Za usvajanje odluke o opasnosti od ozbiljnog kršenja vrednosti EU u Mađarskoj potrebni su glasovi četiri petine članica. U kasnijoj fazi postupka, Evropski savet može – jednoglasno i uz saglasnost Evropskog parlamenta – da zaključi da se u Mađarskoj ozbiljno i sistemski krše vladavina prava, demokratske vrednosti i osnovna prava, što bi moglo da dovede do sankcija, kao što su privremeno oduzimanje prava glasa u Savetu. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova