Bezbedna hrana po standardima i uz podršku EU

Premijerka Ana Brnabić je zajedno sa ambasadorom Semom Fabricijem, šefom Delegacije EU u Srbiji, kao i sa ministrima poljoprivrede i evropskih integracija Branisalvom Nedimovićem i Jadrankom Joksimović obišla Direkciju za nacionalne referentne labaratorije i Nacionalnu laboratoriju za kontrolu mleka koja je otvorena uz podršku EU. Ona je najavila da će svi proizvođači mleka morati dva puta mesečno da testiraju svoje proizvode u i dodala da će analize biti besplatne, a da će svaki proizvođač dobiti smernice šta da preduzme ukoliko postoje odstupanja u kvalitetu njihovih proizvoda od evropskih standarda. Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da je otvaranje nove akreditovane laboratorije za ispitivanje mleka važan korak ne samo u unapređenju bezbednosti i kvaliteta hrane u Srbiji, već i za put Srbije ka članstvu u EU. Naglasio je da je Poglavlje 12, koje se odnosi na bezbednost i kvalitet hrane, najkompleksnije i tehnički najzahtevnije poglavlje u procesu pregovora o članstvu u EU. „Srbija zaslužuje da ima najbolje standarde po pitanju kvaliteta hrane, a ovaj centar predstavlja dodatno ohrabrenje u procesu pristupanja Srbije EU”, rekao je Fabrici. Dodao je da je 4,5 miliona evra, od ukupno osam miliona koliko EU izdvojila za Direkciju, uloženo u rekonstrukciju centra, a ostatak za obuke zaposlenih. Više informacija možete pročitati ovde.

EU donirala 2,1 milion evra preduzećima za nabavku nove opreme

Stotinu i šest (106) preduzetnika i preduzetnica, kao i mikro i malih preduzeća sa jugoistoka i jugozapada Srbije unaprediće svoju proizvodnju i otvoriti nova radna mesta uz podršku Evropske unije koja je preko razvojnog programa EU PRO opredelila 2.156.379 evra za nabavku nove opreme sa ciljem da se doprinese povećanju konkurentnosti lokalne privrede. Preduzetnici, mikro i mala preduzeća koja se bave proizvodnjom hrane, nameštaja, tekstila i odeće, preradom drveta i metala, informacionim tehnologijama i drugim privrednim delatnostima dobiće opremu koja će doprineti većoj produktivnosti I što je najvažnije, otvaranju novih radnih mesta. „EU pruža podršku sektoru malih i srednjih preduzeća koja kako u Srbiji tako i u zemljama EU čine 90 odsto privrede i imaju vodeću ulogu u ostvarivanju privrednog rasta i povećanja zaposlenosti. Kroz reforme koje se sprovode u okviru procesa pridruživanja i podršku u vidu bespovratnih sredstava iz IPA fondova, mi nastavljamo da podržavamo dobre poslovne ideje, pomažući srpskim kompanijama da razviju svoje potencijale za dalji rast i otvaranje novih radnih mesta”, rekao je ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji. Kako se očekuje, uz novu opremu preduzeća će već tokom prve godine zaposliti 255 ljudi, što čini povećanje od 25 procenata u odnosu na trenutni broj zaposlenih. Takođe, za godinu dana izvoz ovih firmi na godišnjem nivou treba da bude veći za dva miliona evra, a za tri godine čak za šest miliona evra. Preduzeća će, kako je to javnim pozivom bilo predviđeno, finansijski učestvovati u nabavci opreme sa 1.120.472 evra. Više informacija možete pročitati ovde.

Zimska ekonomska prognoza 2019: usporavanje rasta usled globalnih neizvesnosti

Očekuje se da će evropska privreda u 2019. rasti šestu godinu zaredom i predviđa se širenje privrede u svim državama članicama. Predviđa se da će ukupna stopa rasta biti nešto niža u odnosu na visoke stope rasta ostvarene poslednjih godina, a izgledi za budućnost su podložni velikoj neizvesnosti. Potpredsednik Komisije nadležan za evro i socijalni dijalog i finansijsku stabilnost, finansijske usluge i uniju tržišta kapitala Valdis Dombrovskis izjavio je da „bez obzira na to, naša prognoza rasta je snižena, naročito za najveće privrede evrozone. Na taj način se u obzir uzimaju spoljni činioci, kao što su trgovinske tenzije i usporavanje rastućih tržišta, posebno u Kini. U nekim zemljama evrozone se ponovo javlja zabrinutost zbog uzajamne povezanosti države i banaka i održivosti duga. Mogućnost da dođe do Brexita bez dogovora stvara dodatnu neizvesnost. Ako smo svesni ovih sve većih rizika, obavili smo pola posla. Drugu polovinu čini odabir odgovarajuće kombinacije politika, kao što je olakšavanje ulaganja, udvostručeni napori u cilju sprovođenja strukturnih reformi i primena mudrih fiskalnih politika.” Pjer Moskovisi, komesar za ekonomske i finansijske poslove, oporezivanje i carinu, izjavio je da „nakon vrhunca u 2017. usporavanje rasta privrede EU nastaviće se i u 2019, a stopa rasta će iznositi 1,5%. Usporavanje će biti izraženije nego što je predviđeno prošle jeseni, posebno u evrozoni, zbog neizvesnosti u globalnog trgovini i delovanja domaćih činilaca u najvećim državama članicama. Privredni temelji Evrope i dalje su čvrsti, a dobre vesti i dalje stižu, posebno u pogledu zaposlenosti. Rast bi trebalo da se postepeno vrati u drugoj polovini ove godine i u 2020.” Više informacija možete pročitati ovde.

Broj zahteva za azil spušten na nivo pre krize

Evropska kancelarija za podršku azilu je objavila pregled trendova u oblasti azila u 2018. Podaci pokazuju da je u 2018. odobreno sedam odsto manje zahteva nego 2017. kao i da je broj nerešenih zahteva više nego duplo manji u odnosu na vrhunac koji je zabeležen u jesen 2016. Iako je ukupan broj zahteva nastavio da pada u 2018, državljani Irana, Turske i nekoliko zemalja čijim državljanima nije potrebna viza za EU su podneli više zahteva nego u 2017. Broj zahteva iz Sirije je i dalje najveći, ali je njihov broj smanjen za 25%. Više od 10 odsto podnosilaca je imalo sirijsko državljanstvo, u poređenju sa 2015. i 2016. kada su činili više od 25 odsto ukupnog broja. Avganistan i Irak su takođe bili među prve tri zemlje porekla u 2018. Uprkos opštem padu broja zahteva, državljani nekoliko zemalja su uložili više zahteva nego prethodne godine, a među njima su građani Gruzije, Turske i Venecuele, čiji broj zahteva beleži rast već drugu godinu zaredom. Među onima čiji se broj zahteva povećao tokom 2018. su i državljani Kolumbije, Palestine i Irana. U 2018. je blizu 20 odsto zahteva podneto od strane državljana zemalja kojima nisu potrebne vize za ulazak u Šengen, uključujući Venecuelu, Kolumbiju i Gruziju. Njihov udeo u broju zahteva je bio daleko veći nego prethodnih godina. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska komisija pozdravila sporazum o strožim pravilima za suzbijanje finansiranja terorizma

Evropski parlament i Evropski savet postigli su politički dogovor o predlogu Evropske komisije za olakšanje prekograničnog pristupa finansijskim informacijama policijskim organima. Nova mera, koja je jedan od političkih prioriteta za 2018-2019, omogućiće policiji da brže pristupi ključnim informacijama o finansijama prilikom sprovođenja krivičnih istraga, što će poboljšati odgovor EU na terorizam i druge teške zločine. Pozdravljajući dogovor, komesar za migracije, unutrašnje poslove i građanstvo Dimitris Avramopulos je izjavio da „ako želite da uhvatite kriminalce i teroriste, morate biti u mogućnosti da pratite njihov novac“. Komesar za uniju bezbednosti Džulijan King je dodao: „Zatvaramo prostor u kom teroristi i kriminalci operišu tako što im oduzimamo sredstva uz pomoć kojih svoje smrtonosne napada sprovode u delo. Danas smo taj prostor dodatno zatvorili, a policiji olakšali da pristupi informacijama o finansijama kako bismo im pomogli da uđu u trag finansiranju terorističkih aktivnosti“, dok je komesarka za pravosuđe, potrošače i rodnu ravnopravnost Vera Jurova rekla da „moramo biti na oprezu kada su u pitanju sumnjivi transferi novca, jer oni mogu biti jedan od signala da je priprema terorističkog napada u toku. Ovakve informacije treba brzo preneti, a to je moguće samo ako postoji efikasna mreža." Više informacija možete pročitati ovde.

Završen Festival evropskog filma

Projekcijama filmova o kulturnom nasleđu Starog kontinenta, u periodu od 30. januara do 8. februara 2019. godine, u EU info centru u Beogradu, uspešno je završen sedmi po redu Festival evropskog filma. Festival je počeo 2018. godine, 9. maja na Dan Evrope u Zaječaru, a zatim je putovao širom Srbije. Skoro sedam hiljada gledalaca je tokom trajanja festivala u 15 gradova, na 19 lokacija dobilo priliku da pogleda 29 najboljih evropskih filmova iz 21 zemlje EU i Srbije, što predstavlja do sada najveći broj gradova u kojima je festival otvoren, zemalja učesnica, broja filmova, ali i broja publike. Festival je završen je projekcijom filma „Druga strana nade“ finskog reditelja Akija Kaurismakija, koji je dobio Srebrnog medveda za režiju na 67. Berlinskom festivalu. Marija Stevuljević, menadžerka Festivala evropskog filma je podsetila „Pre tri godine, otpočeli smo sa jednom lepom tradicijom, a to je da festival otvorimo tokom meseca Evrope u gradovima širom Srbije i da ga tek onda na zimu zatvorimo u Beogradu, kako bi publika tokom čitave godine širom zemlje imala prilike da uživa u najboljim filmskim ostvarenjima koje Evropa pruža. Ove godine uveli smo još jednu novinu kako bismo privukli pre svega mlađu publiku, u čemu smo i uspeli, a to je da filmove puštamo kako u kulturnim centrima, tako i da idemo tamo gde mladi izlaze. Na taj način, imali smo projekcije filmova u kafićima i co-working prostorima, pod otvorenim nebom u prirodi, ali i na jednom glavnom trgu, na brodu usidrenom na Dunavu, pa čak i u jednom obnovljenom vojvođanskom dvorcu.“ Festival je održan u organizaciji EU info centra uz podršku Delegacije Evropske unije i Mreže kulturnih centara zemalja EU. Više informacija možete saznati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova