Otvorena poglavlja 6 i 30 u pregovorima Srbije sa EU

Na međuvladinoj konferenciji u Briselu otvorena su dva poglavlja u pregovorima o priključenju Srbije EU: 6 koje se odnosi na kompanijsko pravo i 30 koje se tiče ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Komesar EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han pozdravio je otvaranje poglavlja i naglasio da pažnja Srbije i ubuduće mora da bude usredsređena pre svega na oblast vladavine prava i na normalizaciju odnosa sa Kosovom. "Otvaranje ovih poglavlja pokazuje ozbiljan rad Srbije i da je evropska perspektiva čvrsta i realna", rekao je Han. Ministar spoljnih poslova Estonije Sven Mikser konstatovao je da Srbija nastavlja napredak u evrointegracijama i poručio da brzina pregovora zavisi i od napretka u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović ocenila je da će od otvaranja novih poglavlja korist imati i privreda i građani. “To su vrlo važne, konkretne i opipljive stvari, koje će i biznis zajednica i građani moći osetiti u budućnosti”, rekla je Joksimović. Ona je ukazala da je Vlada u poglavljima 23 i 24 možda bila preambiciozna u postavljenim ciljevima, ali da "nije greh biti ambiciozan, naprotiv" i dodala da je važno je da postoji poverenje između Srbije i EU. Više informacija možete pročitati ovde.

Fabrici: Za sprovođenje reformi potrebna je veća politička rešenost

Šef Delegacije EU u Beogradu Sem Fabrici izjavio je da je Srbija na početku sprovođenja reformi u oblasti vladavine prava i da je za slobodu medija, nezavisno i efikasno sudstvo i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala potrebna veća politička rešenost. Vladavina prava je osnovni element onoga što je EU, ali reforme ne treba da se sprovode zbog Unije, već u interesu građana, rekao je Fabrici na konferenciji “Investiranje u budućnost Zapadnog Balkana”. “Reforme zahtevaju učešće vlade, opozicije, parlamenta, biznisa i nevladinih organizacija”, izjavio je Fabrici, uz konstataciju da se Srbija kreće ka članstvu EU, “možda ne brzinom koju bi želeli, ali rezultati postoje”. On je naveo da je EU pomogla sprovođenje reformi u Srbiji u proteklih 15 godina, između ostalog i grantovima vrednim tri milijarde evra. Od 2009. do 2016. godine izvoz Srbije u EU je utrostručen, sa 3,2 na 8,8 milijardi evra. Za 15 godina su kompanije iz EU investirale 15 milijardi evra u Srbiji i u tim firmama radi gotovo 200.000 ljudi, rekao je Fabrici. Uz ocenu da EU treba učiniti vidljivijom građanima Srbije, ambasador EU je konstatovao da se vidljivost postiže kada se ostvare rezultati. Više informacija možete pročitati ovde.

Fabrici: Ključna uloga lokalnih samouprava u pristupanju EU

Lokalne samouprave imaju posebnu odgovornost za dobru upravu, bolje usluge građanima, na osnovu principa transparentnosti i delotvornosti, kao i ključnu ulogu u procesu pristupanja Evropskoj uniji, rekao je šef Delegacije EU Sem Fabrici na otvaranju Skupštine Stalne konferencije gradova i opština. „U fazi smo napretka u pregovorima, otvorena su dva nova poglavlja, ali lokalna administracija će na kraju biti pozvana da sprovede 70 odsto zakonodavstva koje će Srbija preuzeti u svom pravnom sistemu“, rekao je Fabrici i dodao da će 70 odsto pravnih tekovina EU primenjivati lokalne samouprave. „EU je obezbedila 80 miliona evra kao pomoć za sprovođenje reformi. Mnogo stvari je urađeno, ali ostaje još dosta posla – decentralizaijca, unapređenje lokalne infrastrukture i konkurentnosti“, rekao je Fabrici. Više informacija možete pročitati ovde.

Devet organizacija civilnog društva dobilo finansijsku pomoć EU za promociju ljudskih prava

Organizacijama civilnog društva svečano su, u okviru obeležavanja Medjunarodnog dana ljudskih prava, dodeljeni grantovi iz programa EU za projekte za koje je izdvojeno dva miliona evra. Zamenica šefa delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar istakla je da će ti projekti “pomagati najugroženije kategorije u ostvarivanju osnovnih prava” i da je “jako važno podsetiti na načelo jednakosti i ravnopravnosti”. Ona je ocenila da “i pored teških finansijskih uslova u kojima većina udruženja i organizacija danas radi, neprofitni sektor u Srbiji i dalje odlikuje veliki entuzijazam i aktivizam” i zahvalila Vladi Srbije na kofinansiranju projekata. Osnivač Fondacije Tijana Jurić, njen otac Igor Jurić, rekao je da će finansijska pomoć EU pomoći Fondaciji da nastavi organizovanje radionica po školama radi ukazivanja na opasnosti na internetu i suzbijanja vršnjačkog nasilja. Osim ove Fondacije grantove za projekte su dobili Inicijativa za inkluziju VelikiMali, Astra-Akcija protiv trgovine ljudima, Fondacija Ana i Vlade Divac, Civil Rights Defenders, Centar za prava deteta, Medjunarodna mreža pomoći I.A.N., Fondacija SOS Dečija sela Srbije i Udruženje gradjana EGAL. Više informacija možete pročitati ovde.

Opštine na jugu Srbije unapredile dobro upravljanje koristeći iskustva iz Švajcarske i podršku EU

Trideset četiri lokalne samouprave sa jugoistoka i jugozapada Srbije su uz podršku Vlade Švajcarske i EU napravile važne korake na polju dobrog upravljanja kako bi bile uređenije, bolje regulisane, ravnopravnije, transparentnije uz više učešća i uključenosti građana i građanki u lokalnim zajednicama, poručeno je sa skupa „Dobro upravljanje na lokalnom nivou“ koji je organizovao razvojni program Evropski PROGRES. Tako su 22 opštine uspostavile institucionalni okvir, odnosno formirale stručne centre za dobro upravljanje, a 27 predstavnika i predstavnica lokalnih vlasti su prošli obuku o primeni pet principa dobrog upravljanja u praksi i tako postali trajni resurs za budući održivi razvoj. Predstavljajući postignute rezultate navedeno je da je 13 opština kroz usvajanje ili reviziju 21 regulative sprovelo reforme lokalnog upravljanja koje između ostalog uključuju unapređenje transparentnosti, planiranja, odgovornog upravljanja ljudskim resursima, kao i javnom imovinom, dok je 16 infrastrukturnih projekata uspešno realizovano kroz usvajanje politika i propisa na lokalnom nivou. Više informacija možete pročitati ovde.

Savet za spoljne poslove ponovio stavove EU o statusu Jerusalima

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednost Federika Mogerini i ministri spoljnih poslova EU su na marginama Saveta za spoljne poslove razgovarali sa premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom, što je bila prilika da EU ponovi zajedničke i jasne poruke o statusu Jerusalima kao budućeg glavnog grada dve države. „EU će pokušati da doprinese pronalaženju rešenja i izbegavanju svake vrste opasnog vakuuma koji bi samo osnažio radikalne ili ekstremističke stavove, a to je ono što ne želimo ni u regionu ni bilo gde drugde u svetu”, izjavila je Mogerini. Savet je razgovarao o načinima da se podrži konsolidaciju napretka u zemljama kao što je Liban, ponovljena je podrška EU angažmnu specijalnog izaslanika UN de Misture u Siriji za pronalaženje političkog rešenja kroz pregovore. Ministri su izrazili zabrinutost povodom ozbiljnog pogoršanja stanja u Jemenu koji je suočen sa teškom humanitarnom katastrofom. EU je još jednom istakla da je neophodno nastaviti sprovođenje iranskog nuklearnog sporazuma. Savet je raspravljao i usvojio zaključke o ažuriranoj strategiji o pomoći za trgovinu čiji je cilj unapređenje integracije zemlja u razvoju u međunarodni trgovinski sistem i smanjenje siromaštva putem trgovine i investicija. Više informacija možete pročitati ovde.

Tisen: Zaposlenost nikada nije bila ovako visoka

Prema nacionalnim procenama koje je objavio Eurostat, broj zaposlenih u trećem tormesečju 2017. je porastao za 0,4 odsto u evro zoni, odnosno 0,3 odsto u EU, u poređenju sa prethodnim tromesečjem. Komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage, Marijan Tisen, izjavila je: „Zaposlenost u EU i evro zoni nikada nije bila ovako visoka. Zapošljavanje je najvažniji prioritet ove Komisije, a naš trud se isplatio: otkako je Junkerova Komisija stupila na dužnost 2014, otvoreno je devet miliona radnih mesta. Moramo da se postaramo da ta radna mesta ne izgube na kvalitetu i da radnici koji posao nalaze u novim oblicima zapošljavanja budu zaštićeni. Zato ćemo sledeće nedelje predstaviti predlog za pravednije i predvidljivije uslove rada.” Više informacija možete pročitati ovde.

„Ovo je za sve građane Venecuele”: demokratska opozicija Venecuele primila Nagradu Saharov

Predstavnici demokratske opozicije Venecuele primili su Nagradu Saharov za slobodu mišljenja Evropskog parlamenta. „Nagrada je za sve građane Venecuele na svetu“, rekao je predsednik EP Antonio Tajani, ukazavši na sve lošiju situaciju u kojoj su ljudska prava u zemlji. On je pozvao na „povratak slobodnih izbora na kojima će svi građani odlučiti o budućnosti Venecuele.“ „Nagrada Saharov je priznanje za majke koje gladuju kako bi nahranile svoju decu, za svu decu koja hranu traže na smetlištima, za sve stare ljude koji umiru zbog nedostatka lekova. Za mlade ljude koji su emigrirali u očaju da bi mogućnosti za sebe potražili na drugim mestima, kao i za učitelje koji ignorišu ideologiju i ne odustaju od toga da gaje novu generaciju slobodnih građana Venecuele. Za sve koji se bore za ljudska prava, za novinare koji rizikuju živote kako bi obelodanili činjenice koje drugi pokušavaju da prikriju“, rekao je Hulio Borhes, predsednik Nacionalne skupštine Venecuele, na svečanosti dodele Nagrade. Evropski parlament svake godine dodeljuje Nagradu Saharov za slobodu mišljenja, koja nosi ime sovjetskog fizičara i političkog disidenta Andreja Saharova. Nagrada se dodeljuje od 1988. kako bi se odalo priznanje pojedincima i organizacijama koje se zalažu za ljudska prava i osnovne slobode. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova