Junker: Zapadni Balkan u nama vidi mnogo više nego što mi vidimo u Uniji

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da zemlje Zapadnog Balkana vide više u EU nego njene članice i naglasio da svaki partner iz regiona mora da nastavi svoj reformski put, posebno u oblasti vladavine prava i osnovnih sloboda. Podsetivši da je posetio Zapadni Balkan pre nepune dve nedelje, Junker je na plenarnoj sednici Evropskog parlmenta u Strazburu rekao da je to bilo nezaboravno putovanje iz mnogo razloga a da su najveći utisak ostavili strast i ubedjenje u EU. “Zapadni Balkan jasno vidi u nama mnogo više nego što mi vidimo u našoj Uniji. Želim da vidim istu veru u našu Uniju širom 27 članica”, istakao je Junker. Kako je dodao, još mnogo posla treba da se uradi na Zapadnom Balkanu, svi bilateralni konflikti moraju biti razrešeni i potrebno je veće jedinstvo. On je naglasio da svaki partner sa Zapadnog Balkana mora da nastavi svoj reformski put, posebno kada je reč o vladavini prava i osnovnim slobodama i vrednostima. “Kao što sam rekao svim liderima u regionu, neće biti ubrzavanja (puta u EU). Mi stavljamo suštinu ispred brzine. Na svaki slučaj ćemo gledati prema zaslugama bez fiksnih datuma ili rokova”, rekao je predsednik Evropske komisije. Više informacija možete pročitati ovde.

Popovski: Srbija i Crna Gora mogu da budu spremne za članstvo do 2025. ali nema prečica do članstva EU

Zemljama Zapadnog Balkana je mesto u EU i Strategija za taj region je snažan politički signal, ali nema prečica do članstva, rekao je na konferenciji “EU i Zapadni Balkan: Ka većoj verodostojnosi i posvećenosti obeju strana” zamenik pri Generalnom direktoratu za politiku susedstva i pregovore o proširenju u Evropskoj komisiji (EK) Maćej Popovski. On je naveo da su Srbija i Crna Gora najviše odmakle od ostalih zemalja Zapadnog Balkana. Popovski je rekao da se od budućih članica EU očekuje da “poštuju principe Unije i da se pozabave slabostima u oblastima kao što je vladavina prava” i istakao da je uloga demokratskih institucija od ključnog značaja. Govoreći o obavezama kandidata za članstvo u EU, ukazao je na važnost pitanja ekonomskih reformi, dobrosusedskih odnosa i pomirenja. “Mi smo spremni da vam pomognemo, ali nećemo nametati rešenja“ poručio je Popovski. Više informacija možete pročitati ovde.

Donacija EU za reformu javne uprave

Evropska unija će do 2020. godine za reformu javne uprave u Srbiji izdvojiti 80 miliona evra, najavio je šef Delegacije EU u Beogradu Sem Fabrici. On je, na predstavljanju ključnih nalaza izveštaja “SIGMA 2017” o reformi javne uprave u Srbiji, ocenio da je Vlada veoma angažovana na toj reformi, jer se radi o jednoj od glavnih oblasti u evrointegracijama Srbije. Dodao je da je važno da Srbija poštuje principe koje je uradila SIGMA i da ih usvoji u reformi. Ambasador Fabrici je napomenuo da Vlada Srbije završava Akcioni plan za reforme javne uprave 2018. do 2020. godine i da se tu posebno naglašava transpretnost, odgovornost i nezavisnost u radu javne uprave. Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić je konstatovao da je podrška EU od 80 miliona evra veliki motivaconi faktor. Kako je objasnio, od tog iznosa 70 miliona evra je direktna podrška budžetu Srbije, a 10 miliona evra se odnosi na četiri projekta, od kojih dva koordinira Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Više informacija možete pročitati ovde.

Finansijska kontrola javnog sektora uz podršku EU

EU je predstavila dvogodišnji tvining projekat “Podrška daljem razvoju interne finansijske kontrole u javnom sektoru (PIFC)”vredan 2 miliona evra, koji će omogućiti prenos najboljih praksi, iskustava i stručnog znanja između Ministarstva ekonomije i finansija Republike Francuske i Centralne jedinice za harmonizaciju (CJH) Ministarstva finansija Republike Srbije, a u skladu sa usaglašavanjem srpskih propisa sa pravnim tekovinama EU. PIFC Cilj projekta, čije je sprovođenje započeto u junu 2017. je uspostavljanje modernog i efikasnog sistema upravljanja javnim finansijama na svim nivoima vlasti što se ogleda u transparentnijem korišćenju javnih sredstava u Srbiji. Projekat će pružiti naročitu podršku modernizaciji sistema upravljanja javnim finansijama sa fokusom na internu finansijsku kontrolu u javnom sektoru, u skladu sa međunarodnim standardima i najboljim EU praksama. U okviru PIFC tvining projekta biće obuhvaćen širok spektar korisnika među kojima su ministarstva, državne institucije, jedinice lokalne samouprave i drugi korisnici javnih sredstava. Više informacija možete pročitati ovde.

Poziv za dostavljanje projektnih ideja: Dijalog pod okriljem EU između Beograda i Prištine

EU poziva konzorcijume u čijem sastavu su afirmisane organizacije civilnog društva sa Kosova i iz Srbije da dostave inovativne projektne ideje u skladu sa sledećim ciljevima: 1)Unapređenje komunikacije sa širom javnošću o prednostima i potencijalima dijaloga uz posredovanje EU za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine i načinima na koje dijalog može pozitivno uticati na život ljudi; 2)Podsticanje javnih debata na svim nivoima o načinima na koje dijalog može doprineti normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine i između društava; 3)Jačanje interakcije i razmene ekspertize na odgovarajućim nivoima između različitih aktera iz Srbije i Kosova koji mogu uticati na bolje razumevanje dijaloga, a samim tim biti i nosioci normalizacije odnosa. Više informacija možete videti na linku: http://europa.rs/otvoreni-pozivi/.

Junker u Evropskom parlamentu o pripremama za prolećni Evropski savet

Tokom obraćanja poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je istakao da je za postizanje sporazuma sa Ujedinjenim Kraljevstvom neophodno da UK dodatno razjasni svoje viđenje budućih odnosa sa EU. „Vreme ističe, ostalo je još godinu dana i sada je vreme da ono o čemu govorimo stavimo na papir, da obaveze pretvorimo u sporazume, a predloge i želje o budućem odnosu u konkretna, funkcionalna rešenja.” Junker je dodao da se ovo naročito odnosi na Irsku. „I Ujedinjeno Kraljevstvo i EU su se složile da neće biti tvrde granice između Irske i Severne Irske. Svi aspekti Sporazuma na Veliki petak moraju biti očuvani, a građani sa obe strane granice treba da nastave živote kao i do sada“, izjavio je predsednik Junker, ističući jedinstvo Evropske unije i njenih 27 članica po pitanju Irske. Komentarišući odluku SAD-a da uvede tarife na uvoz čelika i aluminijuma, predsednik Junker je istakao da će Komisija nakon sastanka Saveta nastaviti da se trudi da dokaže da izvoz iz EU ne predstavlja apsolutno nikakav rizik po državnu bezbednost SAD. Uoči prolećnog Evropskog saveta, koji će biti snažno fokusiran na ekonomska pitanja, predsednik Junker je istakao da jačanje EU znači ulaganje u arhitekturu ekonomske i monetarne unije te da je pravo vreme za to sada, u trenutku kada evropska privreda raste. Više informacija možete pročitati ovde.

Komisija predstavila predloge za jaču, efikasniju i sigurniju viznu politiku EU

Evropska komisija predlaže reformu zajedničke vizne politike EU kako bi je prilagodila novim bezbednosnim problemima, migracijskim izazovima i mogućnostima koje nudi tehnologija. Zahvaljujući predloženim izmenama Zakonika o vizama, `zakoniti` putnici će lakše dobijati vize za Evropu, što će doprineti turizmu, trgovini i poslovanju, dok će istovremeno povećati bezbednost i smanjiti rizik od iregularnih migracija. Komesar za migracije, unutrašnje poslove i građanstvo, Dimitris Avramopulos, izjavio je da: „svake godine milioni putnika posećuju EU i pomažu razvoj našeg turističkog sektora. Reforme koje danas predlažemo će `zakonitim putnicima` omogućiti da lakše i brže dobiju vizu. Zahvaljujući novim pravilima, zajednička vizna politika će doprineti unapređenju saradnje sa trećim zemljama u pogledu vraćanja nezakonitih migranata.” Najnovije izmene Zakonika o vizama su prvi korak u reformi zajedničke vizne politike EU. Naredni korak će biti predstavljanje predloga za ažuriranje viznog informacionog sistema (VIS) na proleće. Za više informacija pogledajte saopštenje za medije, pitanja i odgovore i informativni list.

Izbeglice u Turskoj: Evropska komisija predlaže mobilizaciju dodatnih sredstava za sirijske izbeglice

U skladu sa obavezom pružanja podrške sirijskim izbeglicama u Turskoj, Evropska komisija je mobilisala dodatna sredstva za Instrument za izbeglice zahvaljujući kome je do sada za 500.000 dece obezbeđeno školovanje, a 1,2 miliona izbeglica prima mesečnu novčanu pomoć. Komisija je predložila da se mobiliše druga tranše u iznosu od tri milijarde evra, od čega će jedna milijarda evra biti povučena iz budžeta EU, a države članice je pozvala da slede njen primer kako bi se nastavio uspešan i efikasan rad Instrumenta. Hristos Stilijanides, komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama, izjavio je da je „korist humanitarne pomoći EU do sada ostvarilo 1,2 miliona izbeglica, naročito u okviru programa prenosa novčanih sredstava koji predstavlja najveći program ove vrste do sada. Nova sredstva će omogućiti da nastavimo rad s Turskom i humanitarnim organizacijama kako bismo pomogli ugroženim izbeglicama i njihovim prihvatnim zajednicama.” Za više informacija o Instrumentu za izbeglice u Turskoj pogledajte saopštenje za medije i informativni list.

Zaštita evropskih potrošača: igračke i automobili na vrhu spiska opasnih proizvoda

Evropska komisija je objavila izveštaj o sistemu za brzo uzbunjivanje za opasne proizvode u 2017. Izveštaj pokazuje da su tokom 2017. nacionalna tela razmenila preko 2.000 upozorenja o opasnim proizvodima. Igračke, na primer nekoliko modela popularnih fidget spinnera, automobili i motocikli su bili među najčešćim opasnim proizvodima koji su otkriveni i uklonjeni s tržišta. Upozorenja su podstakla preduzimanje skoro 4.000 pratećih mera kao što je povlačenje proizvoda s tržišta. Komisija je 1. marta 2018. objavila preporuku koja sadrži niz operativnih mera koje platforme na internetu i države članice treba da preduzmu kako bi intenzivirale rad na suzbijanju ilegalnog sadržaja na internetu, uključujući opasne proizvode. Najrizičniji proizvodi su igračke (29 odsto), a slede ih motorna vozila (20 odsto), a zatim odeća, tekstil i modni artikli (12 odsto). Većina opasnih proizvoda za koja su izdavana obaveštenja potiče iz trećih zemalja. Kina je najčešće navođena kao zemlja porekla, ali je broj upozorenja isti kao i 2016. (1.155, odnosno 53 odsto). Komisija nastavlja da sa kineskim vlastima sarađuje na rešavanju konkretnih slučajeva i sprovođenju mera kao što je razmena dobre prakse. Za opasne proizvode poreklom iz Evrope je izdato 413 obaveštenja (26 odsto). Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova