Glavni zaključci izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2018.

Evropska komisija objavila je Izveštaj za Srbiju koji se odnosi na procenu napretka na osnovu dve grupe kriterijuma, političkih i ekonomskih. Među glavnim ocenama političkih kriterijuma je da Parlament ne sprovodi delotvorni nadzor nad izvršnom vlašću, da transparentnost, inkluzivnost i kvalitet pri izradi zakona mora biti podignut na viši nivo, a učestalost usvajanja zakona po hitnoj proceduri se mora smanjiti. U izveštaju se konstatuje da je Srbija umereno pripremljena za reformu državne uprave kao i da je ostvarila određeni nivo pripreme pravosudnog sistema. Ostvaren je izvesni napredak u borbi protiv korupcije, ali je, kako se ističe, korupcija i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i predstavlja ozbiljan problem. Ocenjuje se da je Srbija ostvarila određeni nivo pripreme u borbi protiv organizovanog kriminala i da je uspostavljen pravni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava. Nije ostvaren napredak po pitanju slobode izražavanja, što je pitanje koje izaziva sve veću zabrinutost, navodi se u Izveštaju. Srbija aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji, uključena je u dijalog o normalizaciji odnosa sa Kosovom, ali mora da uloži dodatne napore i doprinese stvaranju uslova koji pogoduju punoj normalizaciji odnosa sa Prištinom. Među ekonomskim kriterijumima navodi se da je Srbija umereno pripremljena za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije kao i da je umereno pripremljena u pogledu sposobnosti da se nosi sa konkurentskim pritiskom i tržišnim silama u EU. Ocenjeno je da Srbija nastavlja da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u svim oblastima, a u periodu do pristupanja treba da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, navodi se u saopštenju koje možete pročitati ovde. Izveštaj Evropske komisije u celini možete pročitati ovde. Video poruku komesara Hana građanima Srbije možete pogledati ovde.

Mogerini: Jasno je da pregovori sa Srbijom napreduju dobro

Visoka predstvanica EU za spoljnu politiku i bezbednost/potpredsednica Evropske komisije Federika Mogerini je tokom boravka u Beogradu razgovarala o Izveštaju za Srbiju sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. Na zajedničkoj konferenciji za novinara sa predsednikom Vučićem Mogerini je poručila: “Jasno je da pregovori sa Srbijom napreduju dobro. Kada je reč o putu Srbije, otvorili smo 12 od 35 poglavlja, dobri su izgledi da se otvore i nova tokom bugarskog predsedavanja. Impresionirana sam energijom, posvećenošću, ambicijama i voljom da se ide dalje i nastavi sa reformama” rekla je Mogerini. Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine Mogerini je napomenula da je u novoj fazi “cilj pravno obavezujući sporazumi. Potrebno je da se svi dogovori primene” istakla je Mogerini i dodala da je ostalo “još posla uključujući i formiranje ZSO i sporazum o energetici". Predsednik Vučić izjavio je da će Srbija raditi na napretku u oblasti vladavine prava, jer će to dodatno osigurati pravnu sigurnost i mogućnost za privlačenje investitora. On je kazao da je sa Mogerini razgovarao i o pitanjima u kojima je prema mišljenju EK Srbija ostvarila manji napredak ili nije ostvarila napredak, i da se nisu saglasili po svim pitanjima. Vučić je rekao da je među temama bila situacija u regionu i pitanje Kosova i Metohije, zbog kojeg je naveo da je "veoma zabrinut". Više informacija možete pročitati ovde.

Fabrici: Izveštaj Evropske komisije je podstrek za evrointegraciju Srbije

Šef Delegacije EU u Srbiji ambasador Sem Fabrici uručio je Izveštaj Evropske komisije o Srbiji predsednici Vlade Ani Brnabić. Fabrici je premijerki preneo osnovne ciljeve Izveštaja – procenu napretka i podstrek proširivanju i produbljivanju reformskog procesa. On je izneo zaključke Komisije da je aktuelna Vlada posvećena evropskom putu. Istakao je da “uprkos tome što je ostvaren određeni nivo pripreme u oblasti pravosuđa, treba posvetiti pažnju obimu političkog uticaja na pravosuđe, između ostalog, izmenom Ustava. Fabrici je ukazao da uprkos izvesnom napretku, korupcija i organizovani kriminal i dalje predstavljaju ozbiljan problem. Takođe, rekao je ambasador, “nema napretka u pogledu slobode izražavanja odnosno stvaranja uslova koji pogoduju punom ostvarivanju tog osnovnog prava”. Fabrici je govoreći o ekonomskim kriterijumima istakao “da je Srbija ostvarila odlične rezultate u nizu ekonomskih područja” i podsetio da je EU je najveći trgovinski partner Srbije, njen najveći investitor i donator. Premijerka Brnabić rekla je da je Izveštaj pozitivan i da u najvećem delu odslikava Srbiju kakva danas jeste, sa svim svojim prednostima i manama, i svim onim što tek treba da se uradi u budućnosti. Ona je dodala i da postoje delovi izveštaja sa kojima se ne slaže, te da će se Vlada Srbije boriti da do juna što bolje predstavi sve ono što je uradila, kako bi se omogućilo otvaranje što više poglavlja u pristupnim pregovorima. Više informacija možete pročitati u izveštaju, a govor ambasadora u celini možete pogledati ovde. Ambasador Fabrici uručio je Izveštaj o Srbiji predsednici Narodne Skupštine Maji Gojković i predstavio ga ambasadorima zemalja EU. Takođe je članovima Privredne komore Srbije preneo ocene iz Izveštaja da je Srbija ostvarila dobre ekonomske rezultate, ima budžetski suficit, smanjen je nivo nenaplativih kredita, ali je rast u izveštajnom periodu bio ispod dva odsto i neophodno je da on bude jači. Sve vesti i izveštaje možete pročitati na www.europa.rs.

Paket proširenja: Izveštaj Evropske Komisije o zapadnobalkanskim partnerima i Turskoj

Evropska komisija je u svom godišnjem Paketu proširenja iznela procene sprovođenja politike proširenja EU u sedam pojedinačnih izveštaja. Komisija je preporučila Evropskom savetu da donese odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa BJRM i Albanijom. Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost/potpredsednica Komisije Federika Mogerini izjavila je da je: „korak napred za BJRM i Albaniju korak napred za čitav region Zapadnog Balkana. Naš strateški fokus i angažman donose praktični napredak i koristi za građane u regionu“ dok je Johanes Han komesar za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju izjavio da je: „politika proširenja i dalje ključni pokretač reformi na Zapadnom Balkanu. To je važan korak napred, ali jedno je jasno – i to važi za sve zemlje Zapadnog Balkana: nema prečica na putu ka EU. I dalje ima značajnih nedostataka. Moramo da vidimo da se reforme, naročito u oblasti vladavine prava, sprovode energičnije i da ostvaruju održive rezultate“. Izjavu Mogerini i snimak zajedničke pres konferenciju sa komesarom Hanom možete pogledati ovde. Komisija je po prvi put zajedno sa paketom proširenja objavila i godišnje procene programa ekonomskih reformi za zemlje Zapadnog Balkana i Tursku koje pokazuju kontinuirani rast i napore za jačanje makroekonomske i fiskalne stabilnosti u svetlu aktuelnih nedostataka. Više informacija možete pročitati ovde. Dokument o Paketu proširenja u celini možete pročitati ovde.

Junker: Ne želim da se rat vrati na Balkan

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker upozorio je tokom obraćanja u Evropskom parlamentu da bi rat mogao da se vrati na Balkan ako zemlje u regionu ostanu bez nade da će se pridružiti Evropskoj uniji. „Želim da stalno imamo na umu sudbinu ljudi na Balkanu kojima smo ponudili evropsku perspektivu 2003. godine u Solunu. Mi smo tada odlučili da zemljama Zapadnog Balkana damo kredibilnu evropsku perspektivu. Ako se ne otvorimo prema zemljama tog veoma komplikovanog i tragičnog regiona i ako im ne otvorimo evropsku perspektivu videćemo kako se rat vraća na to područje kao što smo to videli devedesetih godina. Ja ne želim da se rat vrati na Balkan i zbog toga moramo da se otvorimo prema njima“, rekao je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. Vest možete pročitati ovde. Video snimak obraćanja možete pogledati ovde.

Junker: Upotreba hemijskog oružja je neprithvatljiva

Predsednik Evroopske komisije Žan-Klod Junker je saopštio da su Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države “koordiniranom vojnom intervencijom, reagovale na gnusni napad hemijskim oružjem na civile u Dumi koji je sirijski režim izvršio 7. aprila. Stav Evropske komisije je da je upotreba hemijskog oružja neprihvatljiva bez obzira na okolnosti i da se mora najoštrije osuditi. Međunarodna zajednica je odgovorna za utvrđivanje počinilaca i njihovo privođenje pravdi. Ovo nije prvi put da sirijski režim koristi hemijsko oružje kako bi napao civile, ali mora biti poslednji. I dok ulazi u osmu godinu sukoba, Siriji je očajnički potreban trajni prekid vatre koji će poštovati sve strane i koji će otvoriti put za pronalaženje političkog rešenja u okviru ženevskog procesa koji se odvija pod okriljem UN, kako bi se zemlji doneo trajni mir. Nakon preživeljenog stradanja, Sirijci ne zaslužuju ništa manje”, poručuje predsednik Evropske komisije Junker. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova