Kocijančić: Integracija zaposlenih u pravosuđu na Kosovu* što je pre moguće

“Krajem avgusta predsednici Srbije i Kosova su postigli dogovor da se 17. oktobra sprovede integracija u pravosuđu na Kosovu i žalimo što je Beograd tražio odlaganje primene”, izjavila je portparolka evropske predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Maja Kocijančić i istakla da je Priština ispunila svoj deo obaveza u tom poslu. Ona je ocenila da je važno da se integracija zaposlenih u pravosuđu na Kosovu obavi bez novih odlaganja i što je pre moguće. Kocijančić je ukazala da primena sporazuma iz dijaloga predstavlja izazov i da EU radi sa obe strane kako bi se sprovela puna primena svih dogovora. “Napredak obe strane u evropskim integracijama je povezan sa dijalogom o normalizaciji odnosa”, podvukla je Kocijančić. Više informacija možete pročitati ovde.

Socijalno uključivanje Roma deo procesa evrointegracija

Napredak u socijalnom uključivanju Roma je moguć samo ako se svi uključe u taj proces na svim nivoima, uključujući Vladu, lokalne samouprave i organizacije civilnog društva, ocenjeno je na otvaranju Seminara o socijalnom ukljucivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji. Ovaj skup deo je programa Evropske komisije koja od 2011, na svake dve godine organizuje seminare posvećene položaju Roma u regionu. Potpredsednica Vlade Srbije, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović upozorila je da posebna pažnja mora da se posveti zapošljavanju Roma i njihovom uključivanju u institucije. Broj Roma koji studiraju je povećan, ali oni ne nalaze posao posle studija, a kao primer ministarka je navela da je 11 Roma koji su završili Kriminalističku akademiju još uvek bez posla. Marta Garsijia Fidalgo iz Generalnog direktorata za politiku susedstva i pregovora o proširenju Evropske komisije je rekla da je važno usvojiti sve potrebne dokumente, ali da se moraju obezbediti promene na terenu koje zahtevaju promenu mentaliteta. “Integracija Roma je prioritet koji je u srcu pregovora o proširenju Evropske unije”, naglasila je. Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević je ukazala da pitanje inkluzije nije samo deo poglavlja 23, već i nekoliko drugih. Više informacija možete pročitati ovde.

Bulc: Povezivanje ključno za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU

Komesarka EU za transport Violeta Bulc ocenila je da je povezivanje zemalja Zapadnog Balkana od ključnog značaja za integraciju zemalja regiona u EU. „Strategija EU za proširenje treba da bude veliki motiv za države regiona”, rekla je Bulc na “Samitu 100 – biznis lideri Jugoistočne Evope” održanom u Skoplju. Ona je ocenila da EU nije u krizi i da sve zemlje imaju rast bruto proizvoda, kao i da nezaposlenost pada. Prema njenim rečima, mogućnost za buduće članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU sada je mnogo veća nego pre 10 godina i da je nedavno potpisani dogovor o transportnoj zajednici i trgovini i saradnji rezultat stabilnosti i predvidljivisti regiona jugoistočne Evrope. Bulc je ocenila da je digitalizacija pokretač promena i da od nje Zapadni Balkan može da ima ogromnu korist u oblasti transporta i da za oko 60% smanji administraciju. Više informacija možete pročitati ovde.

Diković: Cilj vojske Srbije je da učestvuje u bezbednosnoj strukturi EU

Predsedavajući Vojnog komiteta EU general Mihail Kostarakos razgovarao je u Beogradu sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Ljubišom Dikovićem. o aktuelnoj političko-bezbednosnoj situacija u regionu i svetu, navodi se u saopštenju Ministartsva odbrane. General Kostarakos je preneo zahvalnost EU Srbiji na ključnoj ulozi i doprinosu regionalnoj stabilnosti, podsetivši da je Srbija već partner Vojnom komitetu EU, koji visoko ceni aktivno učešće pripadnika Vojske Srbije u misijama EU i borbenoj grupi „Helbrok“. General Diković je poručio da je “naš cilj da učestvujemo u bezbednosnoj strukturi EU iako nismo njena članica” i podsetio da pripadnici oružanih snaga Republike Srbije već učestvuju u četiri od ukupno šest misija koliko ih trenutno ima u svetu pod pokroviteljstvom Evropske unije. Više informacija možete pročitati ovde.

Podrška EU za srpsku privredu

Zaštita potrošača i bezbednost proizvoda su osnovne vrednosti koje neguje EU, izjavila je Radica Nusdorfer iz Delegacije EU u Srbiji na obeležavanju završetka projekta jačanja konkurentnosti srpske privrede kroz bolju proveru kvaliteta i ispunjenje standarda EU. Nusdorfer je, na svečanosti u ambasadi Republike Češke u Beogradu, ocenila da je važno da srpska privreda bude svesna svojih obaveza u oblasti bezbednosti proizvoda. Ona je najavila da će se saradnja EU i Srbije u tom pogledu nastaviti i da će u prvom planu biti mala i srednja preduzeća. Ambasadorka Češke Ivana Hlavsova je istakla da je EU iz pretpristupnih fondova izdvojila milion evra za jačanje institucija Srbije koje proveravaju kvalitet proizvoda i da su nadležne češke institucije pomagale Srbiji u postizanju standarda prilikom kontrolisanja kvaliteta proizvoda. Pomoćnica ministra za evropske integracije Ksenija Milenković je navela da se Srbija priprema za otvaranje poglavlja jedan u pristupnim pregovorima sa EU posvećenom slobodnom kretanju robe. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska Komisija predstavila nove mere za bolju zaštitu građana EU

Evropska komisija je paralelno sa objavljivanjem 11. izveštaja o bezbednosnoj uniji, predstavila niz operativnih i praktičnih mera za bolju zaštitu građana EU od terorističkih pretnji. Cilj ovih mera je da se otklone slabosti koje su utvrđene nakon nedavnih napada, pruži podrška državama članicama u nastojanjima da zaštite javne prostore kao i da se oteža delovanje terorista. Komisija je predložila i dalje jačanje spoljnog delovanja EU u oblasti borbe protiv terorizma, između ostalog u okviru Europola, kao i otvaranje pregovora o revidiranom sporazumu o evidenciji podataka o putnicima sa Kanadom. Komesar za bezbednosnu uniju, Džulijan King, je poručio da „dok teroristi menjaju svoje taktike, mi državama članicama dajemo sve više podrške da se izbore sa ovim pretnjama: pomažemo im da zaštite javne prostore na kojima se ljudi okupljaju, dok istovremeno teroristima onemogućujemo pristup opasnim sirovinama za pravljenje eksploziva i izvorima finansija.” Više informacija možete pročitati ovde.

Pomoć EU za milion izbeglica u Turskoj

U okviru programa Mreža socijalne sigurnosti za vanredne situacije pružena je pomoć za milion izbeglica u Turskoj. Ovaj vodeći program EU za pomoć u vanrednim situacijama, koji je u septembru 2016. pokrenula Evropska komisija a sprovode ga Svetski program za hranu i Crveni polumesec Turske u saradnji sa turskom vladom, jeste najveća humanitarna operacija koju je EU ikad sprovela. Komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama Hristos Stilijanides je tokom posete Turskoj izjavio da „današnji dan označava prekretnicu ne samo u rezultatima ostvarenim u okviru našeg najvećeg humanitarnog programa, već i u pogledu ispunjavanja obaveza prema Turskoj. Uspeli smo da promenimo živote milion ljudi. Zahvaljujući posvećenosti i radu naših partnera, uticaj programa je iz dana u dan sve veći. Turska je i dalje domaćin najvećeg broja izbeglica na svetu. Imamo humanitarnu i moralnu dužnost da pomognemo izbeglicama koje su pobegle od rata i progona." Program vredan 348 miliona evra se finansira kroz Instrument za izbeglice u Turskoj. Više informacija možete pročitati ovde.

Veći rast plata i brže pronalaženje posla u zemljama EU

Godišnji izveštaj o trendovima na tržištu rada i plata u Evropi Evropske komisije potvrđuje pozitivne trendove zabeležene na tržištu rada u EU. Zaposlenost u EU je premašila nivoe pre krize o čemu govori podatak da je u EU zaposleno 235 miliona ljudi. I nezaposlenost se sa 7,6 odsto približava nivou iz perioda pre recesije. Osim toga, izveštaj pokazuje da nezaposleni sada brže pronalaze posao kao i da su plate u skoro svim državama članicama porasle – u evro zoni je povećanje plata u 2016. iznosilo 1,2 odsto. Marijan Tisen, komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage, kaže da „sve više ljudi u Evropi uspeva da nađe posao zbog čega svedočimo najvišem zabeleženom nivou zaposlenosti. Evropa ubire plodove ciljanih reformi politika. Istovremeno moramo da se pozabavimo rešavanjem daljih izazova. Moramo da obezbedimo pravične uslove rada i zaštitu za sve radnike, nezavisno od njihovog statusa. Na osnovu Evropskog stuba socijalnih prava, koji smo pokrenuli 26. aprila, radimo na modernizaciji pravila o ugovorima o radu i socijalnoj zaštiti kako bismo omogućili bolje uslove rada i života širom EU." Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova