Dijalog uz posredovanje EU: Federika Mogerini sazvala sastanak sa predsednicima Srbije i Kosova* za nedelju

Federika Mogerini, visoka predstavnica za spoljne poslove i politiku bezbednosti/potpredsednica Evropske komisije, ugostiće u nedelju 24. juna predsednike Srbije i Kosova*, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, u okviru dijaloga uz posredovanje EU. Visoka predstavnica i predsednici će nastaviti rad na fazi sveobuhvatne normalizacije odnosa, razmotriti postojeće sporazume, izvestiti o dosadašnjim postignućima i razgovarati o narednim koracima u kontekstu predstojećeg perioda intenzivnih aktivnosti, navodi se u saopštenju. Vesti o sastanku pratite na našem sajtu www.europa.eu.

Ambasador EU Sem Fabrici u poseti Novom Pazaru i Sjenici

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici boravi 21. i 22. juna u poseti jugozapadnoj Srbiji gde će obići projekte koje u Novom Pazaru i Sjenici finansira EU, a koji doprinose razvoju infrastrukture i unapređenju zdravstvenih usluga, kao i podsticaju konkurentnosti lokalne privrede i otvaranju novih radnih mesta. Među takvim projektima je nova zgrada Hitne pomoći u Novom Pazaru za čiju izgradnju je EU izdvojila 680.000 evra kao i preduzetnici koji su uz pomoć EU dobili podršku za unapređenje svg posla I proizvodnje. Šef Delegacije EU otvoriće Festival evropskog filma u Novom Pazaru. Najavljeni su I brojni susreti sa lokalnim zvaničnicima I predstavnicima islamskih zajednica. Vesti o boravku ambasadora Fabricija pratite na našoj stranici www.europa.rs.

EIF i Erste Grupa potpisale ugovor od 50 miliona evra za finansiranje socijalnih preduzeća u Austriji, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Srbiji

Evropski investicioni fond (EIF) i svih sedam banaka članica Erste Grupe su potpisali ugovor o obezbeđivanju garancija za socijalno preduzetništvo sa ciljem osiguranja finansijskih sredstava za socijalne organizacije u okviru Programa EU za zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI). Mreža lokalnih banaka Erste Grupe će zahvaljujući ovom ugovoru u narednih pet godina obezbediti ukupno 50 miliona evra u kreditima za najmanje 500 socijalnih organizacija u Austriji, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Srbiji. Socijalna preduzeća i neprofitne organizacije će dobijati kredite po sniženim kamatnim stopama i pogodnijim zahtevima za kolateralnim obezbeđenjem duga za široki spektar sektora u socijalnom preduzetništvu, sa fokusom na inovativne, socijalno orijentisane organizacije koje su aktivne u području obrazovanja, zdravstva, socijalnih usluga ili zapošljavanja pripadnika marginalizovanih i ugroženih grupa. Više informacija možete pročitati ovde.

Konkurs za dodelu grantova lokalnim samoupravama u Srbiji

U okviru programskog okvira „Horizontalnog instrumenta za Zapadni Balkan i Tursku” Evropske unije i Saveta Evrope, odnosno projekta „Unapređenje zaštite nacionalnih manjina u Srbiji“, Savet Evrope je otvorio poziv za dostavljanje predloga projekata koji je namenjen lokalnim samoupravama u Srbiji. Rok za podnošenje prijava je 6. jul 2018. Grantovi su namenjeni finansiranju projekata za unapređenje ostvarivanja prava nacionalnih manjina u oblasti zvanične upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina i obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina. Dodatne informacije možete pročitati ovde.

Regionalni stambeni program - stambena rešenja

Skoro 3.000 najugroženijih izbegličkih porodica sa prostora bivše SFRJ je do juna 2018. dobilo nove domove u četiri zemlje učesnice u programu Regionalnog stambenog programa. Na poslednjoj donatorskoj skupštini održanoj u Zagrebu 6. juna, odobreno je sedam novih potprojekata, zahvaljujući čemu je ukupan broj korisnika za koje će biti obezbedjena stambena rešenja do 2020. povećan na 11.000. Više informacija možete saznati u video prilozima koji su dostupni ovde.

Otvoren Forum Kreativna Evropa Srbija 2018

Forum Kreativna Evropa, tradicionalni događaj Deska Kreativna Evropa Srbija svečano je otvoren 20. juna u Kolarčevoj narodnoj zadužbini u Beogradu. Šef Delegacije EU u Republici Srbiji, ambasador Sem Fabrici istakao je da mu je zadovoljstvo što može da otvori Forum koji ima “posebnu dimenziju” zbog toga sto se događa u Godini kulturnog nasleđa i u vreme potvrđene opredeljenosti EU za perspektivu evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana. Fabrici je čestitao Srbiji na dosadašnjem ušešću u programu Kreativna Evropa. “U posebnom pozivu (Kreativne Evrope) za godinu kulturnog nasleđa, od 29 dodeljenih projekata tri predvode srpske institucije a učestvuju u još šest projekata. To Srbiju stavlja na listu najuspešnijih zemalja, zajedno sa Italijom i Francuskom”. Više informacija možete pročitati ovde.

Mogerini povodom rešenja spora Atine i Skoplja: Istorijski dan za sve nas

Na ceremoniji potpisivanja sporazuma za rešenje spora oko imena na Prespanskom jezeru visoka predstavnica EU Federika Mogerini je izjavila da je reč o istorijskom danu. Ona je zahvalili obema stranama “za to što čine da kao Evropljani budemo ponosni na kapacitet da kroz diplomatiju i dijalog pronađemo rešenje višedecenijskog problema... To Evropu čini mirnijom, ujedinjenijom i čitavom regionu Balkana otvara put ka životu u drugačijoj atmosferi”. Na pitanje da li će BJRM biti nagrađena otvaranjem pregovora sa EU, Mogerini je odgovorila da je Evropskoj komisiji već predloženo da otvori pregovore. “Ja lično očekujem i nadam se da će Evropski savet kroz dve nedelje usvojiti ovaj predlog. Taj predlog je zasnovan na zaslugama, a Komisija je još pre par meseci zaključila da je takav potez zaslužen. Danas još i više – očekujem da ovo bude protumačeno kao pozitivan znak i dâ snagu talasu promene i mirnih, konstruktivnih regionalnih odnosa između dve zemlje i čitavog Balkana” izjavila je Mogerini. Njenu izjavu u celini možete pročitati ovde.

Povodom Svetskog dana izbeglica EU podseća da je preko 25 miliona ljudi napustilo svoje domove zbog sukoba i nasilja

Povodom Svetskog dana izbeglica, zvaničnici EU su saopštili da je „svakog minuta, svakog dana, bezmalo 31 osoba je prisilno raseljena. Danas u svetu ima preko 68,5 miliona ljudi koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove zbog sukoba i nasilja, progona, prirodnih katastrofa ili veoma realnih posledica klimatskih promena – 25,4 milliona njih su izbeglice”. U saopštenju se podseća da su se države članice EU obavezale da će u naredne dve godine preseliti više od 50.000 najugroženijih osoba i obezbediti im nove domove u EU. “Osim toga, moramo bez odlaganja da postignemo dogovor o reformi našeg zajedničkog evropskog sistema azila, zasnovanog na principima odgovornosti i solidarnosti” navodi se u saopštenju i ističe da “u vremenima neprijateljske retorike prema ugroženima koji beže od rata i progona, EU štiti i ubuduće će štititi one u nevolji i nastaviće da radi na tome da donese stabilnost tamo gde postoji sukob.” Saopštenje u celini možete pročitati ovde.

Ilegalna aneksija Krima i Sevastopolja: EU produžila sankcije za godinu dana

Evropski savet je 18. juna produžio restriktivne mere protiv Rusije do 23. juna 2019. kao odgovor na nezakonito pripajanje Krima i Sevastopolja. Mere se primenjuju na lica iz EU i preduzeća sa sedištem u Uniji, a ograničene su na teritoriju Krima i Sevastopolja. Sankcije obuhvataju zabranu uvoza proizvoda sa Krima ili Sevastopolja u EU, ulaganja u Krim i Sevastopolj, što znači da ni Evropljani ni kompanije sa sedištem u EU ne mogu kupovati nekretnine na Krimu, finansirati krimske kompanije niti pružati povezane usluge. Zabranjeno je i pružanja turističkih usluga na Krimu i Sevastopolju, izvoz određenih proizvoda i tehnologija krimskim preduzećima u oblasti saobraćaja, telekomunikacija i energetike kao i onih vezanih za prospekciju, istraživanje i proizvodnju nafte, gasa i mineralnih ruda. Takođe je zabranjeno pružanje tehničke pomoći, usluga posredovanja, građevinskih ili inženjerskih usluga povezanih sa infrastrukturom u ovim sektorima. Četiri godine nakon što je Ruska Federacija ilegalno pripojila Autonomnu Republiku Krim i grad Sevastopolj, EU još jednom ponavlja da pomenuto pripajanje ne priznaje i osuđuje ovo kršenje međunarodnog prava. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova