Malta će biti posvećena proširenju EU

Predsedavanje Malte Evropskom unijom od 1. januara 2017. biće posvećeno njenom proširenju, izjavio je predstavnik Malte u Savetu EU Fabijan Psaila, uz ocenu da će tempo pristupanja Srbije zavisiti od njene spremnosti za otvaranje pregovaračkih poglavlja. Na panel diskusiji “Od slovačkog do malteškog predsedavanja Savetom: predavanje štafete i proširenje u doba neizvesnosti” održanoj u EU info centru ambasadorka Slovačke u Srbiji Dagmar Repčekova navela je da je zadovoljna predsedavanjem Slovačke EU, koje je na izmaku. Dodala je da se nada da će malteško predsedavanja nastaviti dobar trend sa Srbijom, koja je za proteklih pola godine otvorila četiri poglavlja, a jedno je i zatvorila. Repčekova je izrazila žaljenje “ što nije otvoreno poglavlje 26, ali nadam se da će to biti u narednom periodu”. Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport podsetio je da je Srbija otvorila četiri i zatvorila jedno poglavlje u pristunim pregovorima sa EU. Prema njegovim rečima, u narednom periodu su tri oblasti veoma važne, ekonomsko upravljanje, vladavina prava i reforma javne uprave. Više informacija možete pročitati ovde.

Davenport: Za pregovarački proces je važno da se obaveze iz akcionih planova ispunjavaju u rokovima

Nadležni za sprovođenje Akcionog plana za poglavlje 23 u okviru pregovaračkog procesa Srbije sa EU su predstavljajući izveštaj o aktivnostima u poslednjem kvartalu ove godine ocenili da su u okviru ovog poglavlja napravljeni značajni pomaci. "Na kraju poslednjeg kvartala, možemo konstatovati da je ispunjeno oko 71% aktivnosti, čije ostvarenje je bilo planirano do kraja 2016. godine, da smo najuspešnije rezultate imali u okviru potpoglavlja Osnovna prava (89%), dok je slabiji procenat uspešnosti bio u oblasti borbe protiv korupcije", rekla je ministraka pravde Nela Kuburović. Šef misije EU Majkl Davenport je istakao da je za ceo pregovarački proces izetno važno da se obaveze iz akcionih planova ispunjavanju u skladu sa rokovima. “Pripremljenost kvalitetnih akcinih planova za poglavlja 23 i 24 bio je značajan preduslov za njihovo otvaranje”, naveo je Davenport. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska komisija odobrila dodatnu pomoć Srbiji od 7,3 miliona evra za upravljanje migracijama

Evropska komisija je odobrila dodatnu pomoći Srbiji u vrednosti od 7,3 miliona evra za upravljanje migracijama. Ovo je direktna podrška EU budžetu Srbije. Sredstva će se koristiti za obezbeđivanje adekvatnog smeštaja za izbeglice i migrante, finansiranje operativnih troškova prihvatno tranzitnih centara i centara za maloletna lica bez nadzora u Srbiji, kao i plata dodatnog osoblja koje će biti angažovano za rad u tim centrima. Šef Delegacije EU, ambasador Majkl Davenport, u razgovoru sa ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandrom Vulinom, zahvalio se srpskim vlastima što u migrantskoj krizi i dalje postupaju na human i odgovoran način, u tesnoj saradnji sa EU i njenim zemljama članicama. Ova podrška je deo novog paketa EU od 12 miliona evra za podršku Srbiji u rešavanju migracionog izazova tokom 2017. Ukupna finansijska podrška EU za Srbiju u ovoj oblasti od početka krize do sada premašuje 50 miliona evra. Više informacija možete pročitati ovde.

Avramopulos: Zapadni Balkan i evropski put

U autorskom tekstu evropskog komesara za migracije Dimitrosa Avramopulosa objavljenom u dnevnom listu Blic, komesar navodi da su u protekle dve godine dosad neviđene migracije i bezbednosni izazovi dovele u pitanje otpornost EU i njenih najbližih suseda i istovremeno postala prilika za veću saradnju i produbljene odnose. “U tom kontekstu treba još više produbiti i intenzivirati saradnju između EU i Zapadnog Balkana kako bi ona postala primer toga kako se zajednički izazovi mogu rešavati u duhu prave solidarnosti. Jer, upravo je solidarnost glavni katalizator za takvu pojačanu saradnju”, piše Avramopulos i dodaje: “Iako je više od 800.000 ljudi došlo do obala Evrope 2015. godine u potrazi za zaštitom od Grčke, preko Srbije do Nemačke, njihov broj je opao na manje od 200.000 u ovoj godini zahvaljujući dobroj saradnji u regionu, uključujući Dogovor EU i Turske i bolje upravljanje granicama duž čitave zapadnobalkanske rute”. Ceo tekst možete pročitati ovde.

Više od 275 miliona za trajna stambena rešenja za izbegla i raseljena lica

EU je najveći donator pomoći za izbeglice i raseljena lica u Srbiji rečeno je na otvaranju izložbe fotografija „Novi dom“. Na izložbi, otvorenoj u beogradskom Impact Hub-u, predstavljeni su rezultati dve velike inicijative kojima EU podržava rešavanje trajnog smeštaja i integraciju izbeglica i raseljenih lica u Srbiji i regionu – Regionalnog stambenog programa (RSP) vrednog više od 260 miliona evra i projekta „Za bolji život“ vrednog 14,2 miliona evra. Zamenik šefa Delegacije EU Oskar Benedikt poručio je da „nakon što su godinama živeli u skloništima, često u vrlo lošim uslovima, mnogi će slavu, Novu godinu, Božić i druge praznike dočekati u svojim domovima, zahvaljujući EU i drugim donatorima, kao i srpskoj vladi, posebno Komesarijatu za izbeglice”. EU je za poslednjih 15 godina kroz nacionalne programe Srbiji donirala 90 miliona evra od kojih je najveći deo dat za rešavanje stambenog rešenja izbeglih. Dodatno, kroz Regionalni stambeni program, EU je dala skoro 80 miliona evra Srbiji kako bi se 45.000 izbeglica smestilo u nove domove. Više informacija možete pročitati ovde.

EU sledeće godine izdvaja 2 miliona evra za podršku rodnoj ravnopravnosti u Srbiji

Delegacija EU u Srbiji od početka iduće godine pokreće projekat u okviru kojeg će izdvojiti dva miliona evra za rodnu ravnopravnost u Srbiji, najavio je Nikolas Bizel iz Delegacije EU. Bizel je naveo da će deo biti usmeren Koordinacionom telu Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost za jačanje administrativnih kapaciteta, uključujući obuke, a drugi ostalim nacionalnim organima da rodnu perspektivu u uključe u svoje politike. “Takođe za osnaživanje žena biće dodeljeno 13 grantova”, istakao je Bizel na predstavljanju Rodne analize Srbije u EU info centru. Savetnica predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Branka Drašković je rekla da će borba protiv rodno zasnovanog nasilja biti prioritet tog tela i da “je samo u ovoj godini u Srbiji ubijeno više od 30 žena i prema statistici žena u Srbiji trpi u proseku 10 godina dok ne podigne glas i suprotstavi se”. Ona je predočila da je žena u Srbiji najnebezbednija u svojoj kući, a najviše trpi zbog toga što je ekonomski zavisna. Više informacija možete pročitati ovde.

Decembarski Evropski savet: Samit rezultata

Evropski savet je zaključio da je ostvaren napredak u sprovođenju planova EU za rešavanje izazova u oblasti migracija, bezbednosti, odbrane i ekonomskog i društvenog razvoja. Na sastanku je bilo reči i o situaciji u Ukrajini i Siriji. Na nezvaničnom sastanku koji je održan nakon Saveta, lideri 27 zemalja su razgovarali Bregzitu i načinu na koji će proces biti sproveden nakon što Ujedinjeno Kraljevstvo aktivira Član 50. Lideri su pozdravili imenovanje Mišela Barnijea za glavnog pregovarača Unije čiji će zadatak biti da osigura jedinstvo 27 članica. Više informacija o zaključcima Saveta, prezentaciju Akcionog plana za odbranu kao i zaključke koji se odnose na Ukrajinu možete pročitati ovde.

Bezbednosna unija: Pooštravanje pravila za borbu protiv finansiranja terorizma

Evropska komisija je usvojila paket mera za jačanje kapaciteta EU za borbu protiv finansiranja terorizma i organizovanog kriminala, čime ispunjava obaveze iz Akcionog plana za borbu protiv finansiranja terorizma usvojenog u februaru. Predlozi će upotpuniti i ojačati pravni okvir EU u oblasti pranja novca, nezakonitih tokova novca i zamrzavanja i konfiskovanja imovine. Ovi predlozi, koji su predstavljeni zajedno sa Izveštajem o napretku u uspostavljanju bezbednosne unije, pružiće snažan i koordiniran odgovor Unije u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala i dodatno približiti EU uspostavljanju delotvorne bezbednosne unije. Više informacija možete pročitati ovde.

EU produžila sankcije Rusiji za šest meseci

Evropski Savet je 19. decembra produžio ekonomske sankcije koje se odnose na određene sektore ruske privrede do 31. jula 2017. Mere su uvedene 31. jula 2014. na inicijalni period od godinu dana kao odgovor na rusku ulogu u destabilizaciji situacije u Ukrajini. Mere su dodatno pooštrene u septembru 2014, a odnose se na sektore finansija, energetike i odbrane kao i na robu dvostruke namene. Savet je ovu odluku doneo 19. decembra pisanom procedurom i jednoglasno, kao što je slučaj sa svim odlukama o produženju restriktivnih mera. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova

Dragi prijatelji želimo vam srećne praznike i uspešnu Novu 2017. godinu. Sledeće vesti EU info centra poslaćemo vam 12. januara.