Komesar Avramopulos: Etias nije viza, bezvizni režim ostaje na snazi

Nakon diskusije u Evropskom parlamentu o uvođenju Evropskog sistema za informacije o putovanjima i njihovom odobrenju (ETIAS), u medijima na Zapadnom Balkanu pojavio se veći broj izveštaja i komentara u kojima se na neprecizan način tumači ETIAS i novine koje će u sistem bezviznog putovanja u zemlje Šengenskog putovanja on uneti. Evropski komesar za migracije i unutrašnja pitanja Dimitris Avramopulos ističe da je “Zapadni Balkan region od ključnog značaja i bliski je partner EU…Pre godinu dana smo izneli predlog za uspostavljanje ETIAS-a kako bismo osnažili kapacitete za upravljanje migracijskim rizicima povezanim sa povećanim brojem putnika koji putuju bez viza…ETIAS nije viza, već jednostavan, jeftin i praktičan bezbednosni mehanizam koji će se primenjivati na SVE zemlje čiji građani putuju bez viza u Šengenski prostor, uključujući zemlje poput SAD i Kanade. Građani zemalja na koje se primenjuje bezvizni režim će i dalje putovati bez viza, ali će morati da dobiju odobrenje pre ulaska u Šengenski prostor. Ovaj sistem je mali proceduralni korak koji će u ogromnom broju slučajeva olakšati putovanje u EU i osnažiti zajedničku bezbednost, uz istovremeno izbegavanje birokratije i zadržavanja po dolasku“. Izjavu komesara Avramopulosa u celini možete pročitati ovde, a više informacija i detalja o ETIAS-u možete pronaći ovde.

Fabrici: Srbija bi trebalo da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU

Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici izjavio je da EU očekuje da bi “Srbija do punopravnog učlanjenja u EU postepeno trebalo da usaglasi svoju politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU”. On je izjavio da bi “s obzirom da su integracije u EU strateški prioritet Srbije, ona bi trebalo da deluje u skladu sa svojim evropskim opredeljenjem za regionalnu saradnju i stabilizaciju”. Ambasador Fabrici je pozdravio doprinos koji Srbija već daje u misijama rešavanja civilnih i vojnih kriza” i naglasio da “zajednička spoljna i bezbednosna politika EU ostavlja širok prostor za razvijanje bilateralnih odnosa sa zemljama koje nisu članice Unije, sve dok se poštuje zajednički politički okvir”. Više informacija možete pročitati ovde.

Fabrici: Naš interes je - Srbija i Zapadni Balkan u EU

U obraćanju na 17. Ekonomskom samitu Srbije šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je ocenio da u pregovaračkom procesu pristupanja Srbije Uniji treba početi od najtežih pitanja. “Bitno je da se prvo rešavaju osnovna pitanja, a ne da se teška ostavljaju za kraj pregovora”, rekao je Fabrici i ukazao da se takva pitanja odnose na poglavlje 35 – normalizacija odnosa sa Prištinom, kao i na vladavinu prava u poglavljima 23 i 24. On je poručio da se ne treba koncentrisati na vremenski okvir, već na reforme. “Naš interes je Srbija i Zapadni Balkan u EU, to nam je nezavršen posao, ovaj prostor moramo da uvedemo u Uniju”, izjavio je ambasador Fabrici. Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević rekla je da nije zadovoljna dinamikom pregovora, ali da je ohrabruje najava iz EU da bi se proces iduće godine mogao ubrzati. Ona je ukazala da bi Srbija u pregovorima sa EU trebalo da iskoristi period “balkanskog predsedavanja” koje počinje u maju iduće godine kad Bugarska preuzima predsedavanje Uniji. Ambasador Bugarske u Beogradu Radko Vlajkov je poručio da “kroz nekoliko meseci kad Bugarska preuzme predsedavanje, želimo da naše partnere u EU uverimo da proširenje na Zapadni Balkan ponovo mora biti naša agenda”. Više informacija možete pročitati ovde.

Lukovi Žeželjevog mosta, nakon 18 godina, spojili bačku i sremsku stranu

Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici prisustvovao je obeležavanju završetka važne faze u izgradnji Žeželjevog mosta u Novom Sadu – spajanju njegova dva luka. Za projekat izgradnje mosta, koji je srušen tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, Evropska unija je do sada donirala 34 miliona evra. „Ovaj most premošćava Dunav i to je važno za Novi Sad, za Vojvodinu ali i za celu Srbiju, jer je on deo Koridora 10, jednog od glavnih koridora u ovom delu Evrope. Takođe, deo je nove transportne politike Srbije, a ta politika je deo procesa pristupanja Srbije EU” rekao je ambasador Fabrici. Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović istakla je da su Evropska komisija, Vlada Srbije, Pokrajinska vlada i gradska vlast Novog Sada svih ovih godina bili jedan tim koji je radio na izgradnji mosta koji simbolizuje put ka budućnosti. „Posle 18 godina mi imamo most koji će u februaru imati železničke pruge i koji će mesec, dva nakon toga imati pristupne puteve”, najavila je Mihajlović. Više informacija možete pročitati ovde.

Uz podršku EU, obnavlja se brodska prevodnica na Đerdapu

Potprеdsеdnica Vladе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prof. dr Zorana Mihajlović, potpisala jе sa izvršnim dirеktorom Izvršnе agеncijе za inovacijе i mrеžе Evropskе komisijе Dirkom Bеkеrsom Sporazum o adaptaciji brodskе prеvodnicе u sastavu Hidroеlеktranе „Đеrdap 1“. U saopštenju Vlade Srbije navodi se da je Dirk Bеkеrs izrazio zadovoljstvo što po prvi put Izvršna agеncijе za inovacijе i mrеžе EK finansira jеdan projеkat u Srbiji. „Jеdan od naših ključnih ciljеva jе održivi vodni saobraćaj. Zadovoljstvo nam jе što Srbija pristupa porodici zеmalja kojе koristе srеdstva iz CEF fonda (Fond Instrumеnta za povеzivanjе Evropе)” rеkao jе Bеkеrs. Ministarka Mihajlović je istakla da „nakon gotovo pola vеka od kada jе izgrađеna, radićеmo rеkonstrukciju brodskе prеvodnicе na Đеrdapu, za koju smo potpisali donaciju vrеdnu 14 miliona еvra. To jе važno, jеr kada završimo projеkat, umеsto dosadašnjih 6.000, kroz Đеrdap ćе prolaziti 9.700 brodova godišnjе“. Više informacija možete pročitati ovde.

Pravosuđe po meri deteta

Na konfrenciji „Unapređenje prava deteta kroz jačanje sistema pravosuđa i socijalne zaštite u Srbiji“, predstavljene su aktivnosti i rezultati ovog projekta koji sprovodi UNICEF u partnerstvu sa Vladom Srbije, uz finansijsku podršku EU. Ministarka pravde Nela Kuburović je istakla da su brojne aktivnosti ovog projekta integralni deo Akcionog plana za poglavlje 23. Govoreći o rezultatima postignutim u četiri grada koji su obuhvaćeni pilot projektom, ona je navela da je broj izrečenih vaspitnih naloga u konstantnom porastu, dok je više od 1.000 dece bilo upućeno na različite programe intervencija radi resocijalizacije i reintegracije u društvo. Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je rekao da je prilagođavanje pravosudnih sistema deci u Evropi je jedan od važnijih elemenata programa EU. “Snažno se zalažemo za primenu smernica Saveta Evrope o pravosuđu prilagođenom deci iz 2010.”, naveo je ambasador Fabrici i istakao da EU podržava napore Srbije u oblasti pravosuđa na konkretan način. “Finansijska pomoć EU institucijama Srbiji iznosi oko 200 miliona evra godišnje. Značajan deo te pomoći je usmeren na sektor pravosuđa – planirano je izdvajanje od preko 30 miliona evra u naredne dve godine”, naveo je Fabrici. Više informacija možete pročitati ovde.

RYCO pomaže projekte za mlade u cilju pomirenja u regionu

Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) raspisala je prvi javni poziv za podnošenje predloga projekata čiji je cilj pomirenje u regionu, povezivanje mladih i promovisanje evropskih vrednosti. Otvarajući konferenciju Pol-Anri Prese iz Delegacije EU izjavio je da je RYCO, kao prvi regionalni mehanizam te vrste koji pokušava da približi mlade u regionu u cilju pomirenja, saradnje, promovisanja tolerancije i solidarnosti, važan za za region, ali i za put Srbije ka EU. Generalni sekretar RYCO Đuro Blanuša izjavio je da je jedan od prioriteta kancelarije da, po ugledu na nekadašnju Francusko-nemačku kancelariju za mlade, mladi iz regiona kroz programe razmene više nauče jedni o drugima. Govoreći o stereotipima i predrasudama on je naveo da gotovo dve trećine mladih ima relativno negativne stavove o vršnjacima u drugim zemljama regiona. Pomoćnica ministra omladine i sporta Snežana Klašnja rekla je da Vlada Srbije aktivno podržava organizaciju RYCO kao jedan od načina da se vrednosti EU približe mladima, koji treba da počnu da posmatraju region kao prostor zajedničkog delovanja. RYCO će za predloge koji budu izabrani u prvom pozivu, a koji traje do 15. novembra, obezbediti 900.000 evra. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska Komisija 2018: Plan za ujedinjeniju, snažniju i demokratskiju Evropu

Evropska komisija predstavila je planove za dovršetak rada na deset političkih prioriteta predsednika Žan-Klod Junkera pre isteka njegovog mandata kao i niz perspektivnih inicijativa za budućnost Evrope. Junker je tim povodom izjavio da je sada “prioritet da predlozi postanu zakoni, a zatim da se zakoni sprovedu”. Dvadeset šest novih inicijativa u ovogodišnjem programu rada je usmereno na ciljane zakonodavne mere kako bi se dovršio rad u prioritetnim područjima politika, što će na dnevnom redu biti do maja 2018. i ambiciozne mere i inicijative sa dugoročnom perspektivom. Program rada za 2018. obuhvata niz inicijativa za budućnost, za 2025. i nakon toga. Od 30. marta 2019, Evropska unija će imati 27 država članica i kako se navodi u saopštenju ujedinjenija Unija će zahtevati kredibilnu perspektivu proširenja za zemlje kandidate na Zapadnom Balkanu koje ostvaruju najbolje rezultate. Takođe će predstaviti predlog budućeg višegodišnjeg finansijskog okvira i predložiti delotvorniju izradu zakonodavstva za jedinstveno tržište i veću efikasnost i doslednost u sprovođenju zajedničke spoljne politike. Biće usvojen dokument za razmatranje o održivoj budućnosti Evrope i saopštenje o budućnosti energetske i klimatske politike EU i biće predloženo proširenje zadataka Evropskog tužilaštva za borbu protiv terorizma, navodi se u saopštenju koje u celini možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova