Od EU u ovoj godini 45 miliona evra za stambeno zbrinjavanje izbeglica

EU će ove godine izdvojiti 45 miliona evra za stambeno zbrinjavanje izbegličkih porodica sa prostora bivše Jugoslavije u okviru Regionalnog programa, izjavio je vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt. Posle sastanka donatora sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije Ivicom Dačićem i ministarkom Jadrankom Joksimović, Benedikt je rekao da je EU ukupno za stambeno zbrinjavanje izbeglica sa prostora bivše Jugoslavije izdvojila 234 miliona evra. Regionalni stambeni program se sprovodi u četiri zemlje regiona s ciljem da se stambeno zbrinu najugoženije izbegličke porodice. Srbiji je 26. juna odobren osmi potprojekat vredan 19,9 miliona evra, kojim će se finansirati 938 stambenih rešenja – stanova, montažnih kuća i građevinskog materijala. Benedikt je ocenio da taj program doprinosi pomirenju u regionu i zaceljivanju ratnih rana. Više informacija možete pročitati ovde.

EU podržava Srbiju u suočavanju sa klimatskim promenama

Na panel diskusiji “Srbija i Pariski sporazum”, održanoj u EU info centru Rihard Maša iz Delegacije EU u Srbiji izjavio je da će Srbija morati da ostvari svoje ciljeve u pogledu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagodi svoju privredu tako što će povećati njenu otpornost na uticaj klimatskih promena sa kojima je već suočena. “Vodoprivreda, poljoprivreda i šumarstvo su ključni sektori u Srbiji koji su u velikoj meri izloženi rizicima koje izazivaju klimatske promene”, rekao je Maša i podsetio na uticaj klimatsklih promena u 2014. godini kada su Srbiju i region pogodile katastrofalne poplave. Istakao je da EU podržava Srbiju u suočavanju sa klimatskim promenama i pomaže nadležno ministarstvo kada je u pitanju izrada Strategije za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. Panel diskusija u EU info centru organizovana je u okviru Nedelje klimatske diplomatije EU i obeležavanja Pariskog sporazum koji je 2015. godine potpisalo 195 zemalja iz celog sveta. Više informacija možete pročitati ovde.

Predstavnici lokalnih samouprava sa juga Srbije posetili opštine u Švajcarskoj

Predstavnici 25 opština jugoistočne i jugozapadne Srbije, uz podršku Vlade Švajcarske i EU preko razvojnog programa Evropski PROGRES, učestvovali su u petodnevnoj studijskoj poseti Švajcarskoj gde su imali priliku da se upoznaju sa sistemom organizacije lokalnih samouprava u Švajcarskoj, njihovim finansiranjem i nadležnostima, mehanizmima učešća građana, kao i sa modelima regionalne saradnje u oblasti saobraćaja, kulture, privrede i drugim oblastima. Posetili su četiri lokalne samouprave u blizini Berna, a na praktičnom primeru opštine Štetlen upoznali su se sa načinom upravljanja male opštine gde im je predstavljen etapni razvoj kao prioritet opštine, a rano informisanje stanovništva ključ uspeha. Mehanizmi učešća građana su predstavljeni tokom posete opštini Hutvil, a posebna pažnja je bila usmerena na mere očuvanja lokalne ekonomije kao i međuopštinsku saradnju u obasti pružanja usluga stanovništvu. „Imali smo priliku da se iz prve ruke upoznamo sa suštinom švajcarskog demokratskog uređenja, koje je zasnovano na malim opštinama, skupštinama svih građana i građanki, i izjašnjavanjem stanovništva putem referenduma”, ispričao je Uroš Veličković, predstavnik opštine Aleksinac. Više informacija možete pročitati ovde.

Zaštita Evropljana: Fokus Evropskog saveta na bezbednosti i granicama, odbrani, trgovini i ekonomskom razvoju

Na sastanku Evropskog saveta održanom 22. i 23. juna, lideri EU su pozdravili ohrabrujuću činjenicu da je svih 28 država članica ostvarilo ekonomski rast, istakli značaj sveobuhvatne strategije EU za migracije i izrazili posvećenost intenziviranju rada na odbrani i bezbednosti. Šefovi država i vlada EU su raspravljali i o iskorišćavanju potencijala jedinstvenog tržišta, trgovine i industrije. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je istakao poboljšanu ekonomsku situaciju u Evropi: „Imamo dobre vesti. Nezaposlenost pada, zaposlenost raste, rast je veći. Fiskalni deficit se smanjuje: 2011. su 24 zemlje imale prekomerni deficit; sada ih je samo četiri. Ovo je ogroman napredak.” Komisija je objavila najvažnije rezultate Standardnog istraživanja Eurobarometra, koji pokazuju da skoro polovina Evropljana smatra da je ekonomska situacija u njihovim zemljama dobra (2009. je ovaj postotak iznosio samo 20 odsto) i da među Evropljanima vlada sve veći optimizam u pogledu budućnosti Unije (56 odsto ispitanika kaže da su optimistični, što je porast od šest procentnih poena u poslednjih šest meseci). Više informacija možete pročitati ovde. Govor predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska o odlukama sa sastanka možete pročitati ovde.

Nova pravila EU za borbu protiv pranja novca, izbegavanja poreza i finansiranja terorizma

Junkerova Komisija je borbu protiv izbegavanja poreza, pranja novca i finansiranja terorizma uvrstila među svoje prioritete. Četvrta direktiva za borbu protiv pranja novca koja je stupila na snagu uvodi stroža pravila i podiže efikasnost borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma kao i transparentnost u pogledu suzbijanja izbegavanja poreza. Vera Jurova, komesarka za pravosuđe, potrošače i rodnu ravnopravnost, ocenila je da: „teroristi i kriminalci i dalje pronalaze načine da finansiraju svoje aktivnosti i da peru ilegalno stečen novac. Nova pravila su ključna za zatvaranje preostalih rupa u zakonu”. Komisija je objavila i izveštaj koji će vlastima država članica pomoći da efikasnije otklone rizike pranja novca a u kome su izveštaju su istaknute oblasti koje su najizloženije riziku i metode kojima se kriminalci najčešće služe kako bi oprali novac. Više informacija možete pročitati ovde.

Protekcionizam u porastu, EU uspešno otklanja prepreke trgovini i investicijama

Evropski izvoznici su prijavili da je broj trgovinskih prepreka porastao za 10 odsto u 2016. što bi moglo da ugrozi izvoz EU čija je trenutna vrednost oko 27 milijardi evra. Prema podacima iz Izveštaja o preprekama trgovini i investicijama, Evropska komisija je zahvaljujući delotvornoj Strategiji za pristup tržištu uspela da otkloni čak 20 prepreka evropskom izvozu. Komentarišući izveštaj, komesarka EU za trgovinu Sesilija Malstrem je izjavila da je „jasno da je pošast protekcionizma u porastu”. Izveštaji o preprekama trgovini i investicijama se objavljuju jednom godišnje od početka ekonomske krize iz 2008. Članice G20 predvode u pogledu broja prepreka uvozu. Rusija, Brazil, Kina i Indija su u samom vrhu liste. Većina novih protekcionističkih mera prijavljenih u 2016. su takođe zabeležene u Rusiji, Indiji, zatim Švajcarskoj, Kini, Alžiru i Egiptu. Komisija je uspela da ponovo uspostavi normalne trgovinske uslove u 20 slučajeva kojima je bio pogođen izvoz iz EU u vrednosti od 4,2 milijarde evra. U vrhu liste zemalja u kojima je EU uspela da otkloni prepreke su Južna Koreja, Kina, Izrael i Ukrajina. Više informacija možete pročitati ovde.

Novčana kazna „Guglu” od 2,42 milijarde zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu

Evropska komisija je izrekla novčanu kaznu „Guglu” u visini od 2,42 milijarde evra zbog kršenja antimonopolskih pravila EU. „Gugl” je zloupotrebio svoj dominantni tržišni položaj dajući nezakonitu prednost drugom „Guglovom” proizvodu, servisu za upoređivanje cena. Kompanija ima 90 dana da prekine sa ovakvom praksom ili će morati da plati kaznu u iznosu od pet odsto prosečnog globalnog dnevnog obrta „Alfabeta”, matične kompanije najpoznatijeg pretraživača. Komesarka Margret Vestager, nadležna za politiku konkurencije, izjavila je da „strategija koju ova kompanija primenjuje na uslugu za upoređivanje cena nije zasnovana na privlačenju potrošača proizvodom koji je bolji od konkurentskih… ‘Gugl’ je drugim kompanijama uskratio šansu da se nadmeću na osnovu kvaliteta i da unose inovacije. I ono što je najvažnije, evropskim potrošačima je uskratio mogućnost stvarnog izbora i ostvarivanje koristi inovacija.” Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova