Projektu obnove Tvrđave u Baču svečano uručena prestižna Nagrada Evropa nostra

Tibor Navračič evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport učestvovao je na svečanosti na Tvrđavi u Baču povodom nagrade za projekat njene rehabilitacije koji je osvojio Grand Prix Evropske unije za kulturno nasleđe odnosno Nagradu Evropa nostra – najprestižniju evropsku nagradu u oblasti konzervacije kulturnog nasleđa. „S obzirom na to što je vrlo zahtevan proces selekcije i što su kandidati bili izuzetno kvalitetni, čestitam vam na vrednom radu i odlučnosti koji su doveli do ovog zasluženog uspeha” rekao je Navračič. Ova prestižna evropska nagrada dodeljuje se svake godine u saradnji Evropske komisije i Evropa nostre, uticajne nevladine organizacije u oblasti zaštite kulturne baštine. Program posete Baču je nastavljen posetom Franjevačkom samostanu u Baču, u čiju rekonstrukciju je uloženo gotovo milion evra iz fondova EU, a nakon toga je održan Okrugli sto pod nazivom „Berlinski poziv na akciju – inicijative u vezi sa nagrađenim projektom Vekovi Bača“. Pored projekta rehabilitacije Tvrđave Bač, nagradu su dobila još dva projekta iz Srbije – u kategoriji konzervacije nagrađen je Paviljon Knjaza Miloša iz Bukovičke Banje kod Aranđelovca, a u oblasti istraživanja laureat je istraživanje Državne umetničke kolekcije Dvorskog kompleksa na Dedinju. Više informacija možete pročitati ovde.

Ambasador Fabrici se sastao sa gradonačelnikom Beograda

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić I šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici razgovarali su o ulozi Beograda u procesu pristupanja Srbije EU, zajedničkim projektima i intenziviranju saradnje. Proces pristupanja EU je pitanje za celu zemlju, a uloga gradonačelnika je velika, istakao je ambasador Sem Fabrici. “Za pristupanje EU, oko 60-70 odsto propisa i standarda koje Srbija mora da usvoji je pod nadležnošću lokalnih zajednica. Gradovi i opštine su odgovorni za socijalna pitanja, transport, životnu sredinu i posebno nam je bitna saradnja sa gradovima sa kojima imamo saradnju kroz projekte. EU već finansira brojne projekte u Beogradu, uključujući one u oblastima zaštite životne sredine, socijalnog stanovanja, kulture. Drago mi je da čujem da ste napravili ohrabrujuće korake, posebno u oblasti životne sredine” istakao je ambasador Fabrici. Gradonačelnik Radojičić je zahvalio ambasadoru na poseti i rekao da je saradnja Beograda sa Evropskom unijom vrlo značajna: s jedne strane jer je reč o prestonici države koja je u procesu pristupanja Uniji, a sa druge strane kroz saradnju na brojnim projektima. Više informacija možete pročitati ovde.

Otvoren novi zatvor u Pančevu, građen po evropskim standardima

U Pančevu je otvoren novi Kazneno-popravni zavod, jedan od najmodernijih zatvora zatvorenog tipa u Srbiji, za smeštaj 500 lica lišenih slobode, odnosno 300 osuđenika i 200 pritvorenika. Zatvor je građen dve godine, u skladu sa standardima evropskih zatvorskih pravila a smeštaj zatvorenika će početi u toku ovog meseca. Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da je novi zatvor sagrađen uz pomoć kredita Razvojne banke Saveta Evrope u iznosu od 18 miliona evra, dok je pet miliona evra obezbeđeno iz budžeta Republike Srbije. “Potrebno je jako pohvaliti Srbiju što je učinila mnogo puno što se tiče poboljšanja zatvorskih kapaciteta i takođe se nadamo da će isto ili slično učiniti i što se tiče alternativnih sankcija”, rekla je Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji. “Kao najveći donator u Srbiji, spremni smo da podržimo reforme u vezi sa sektorom pravde”, naglasila je Norčič Štamcar. Ovaj Kazneno-popravni zavod sastoji se od 10 zgrada – dve za smeštaj osuđenika, kuhinje, upravne zgrade, prijavnice, zgrade za posete i tehničkih prostorija, a prostire se na površini od 24.000 kvadrata. Više informacija možete pročitati ovde.

Više od devet i po miliona evra za 77 novih infrastrukturnih projekata

EU je preko razvojnog programa EU PRO opredelila 9,6 miliona evra za realizaciju 77 novih infrastrukturnih projekata koji će doprineti realizaciji investicija i otvaranju novh radnih mesta sa krajnjim ciljem da se poboljša kvaliteta života stanovnika i stanovnica 99 lokalnih samouprava u Srbiji. Odobrena podrška između ostalog podrazumeva finansiranje 37 lokalnih infrastrukturnih projekata koji se odnose na izgradnju i rekostrukciju objekata javne namene, obrazovnih i ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, sportskih i kulturnih centara, kao i unapređenje komunalne infrastrukture. Više informacija možete pročitati ovde. Sa više od 4,8 miliona evra biće podržana realizacija 21 projekta za unapređenje poslovne infrastrukture. Putem javnog poziva koji je bio otvoren od 25. aprila do 11. juna 2018. godine, četiri i po miliona evra je opredeljeno za realizaciju devet projekata koji će biti realizovani u Bojniku, Kragujevcu, Paraćinu, Priboju, Smederevu, Sokobanji Svilajncu, Šapcu i Užicu. Projekti podrazumevaju infrastrukturno opremanje industrijskih zona odnosno izgradnju pristupnih puteva, unapređenje ili izgradnju komunalne i turističke infrastrukture. Više informacija možete pročitati ovde.

Srbiji pristup budžetu od 440 miliona evra za jačanje ljudskih prava

Ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Zoran Ðorđević izjavio je da je Srbija prva zemlja iz regiona koja je postala učesnica Programa Evropske unije "Prava, jednakost i državljanstvo" i dobila pristup budžetu od 440 milion evra, odnosno 63 miliona godišnje. “Približavamo Srbiju krupnim koracima EU“ rekao je Ðorđević na konferenciji "Prava, jednakost i državljanstvo". Kao prioritet ministarstva na čijem je čelu naveo unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, uz podatak da će za njihovo zapošljavanje ove godine biti izdvojeno 555 miliona dinara iz budžeta. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je iznela podatak da je Srbiji od 2014. do 2020. godine dostupno više od 1,5 milijardi evra iz paketa predpristupnih fondova EU. Šef Delegacije EU u Beogradu Sem Fabrici je naveo da su neki od ključnih elemenata projekta borba protiv homofobije i rasizma i zaštita dece. Više informacija možete pročitati ovde.

Podrška EU inovativnim projektima u Srbiji

Najviši državni funkcioneri učestvovali su na svečanosti na kojoj su, zajedno sa predstavnicima EU i Svetske banke, uručiene potvrde o finansiranju i realizaciji 22 inovativna projekta koji se finansiraju sa tri miliona evra iz Fonda za inovacionu delatnost. Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je da se zdrava, održiva ekonomija zasniva na start ap preduzećima, preduzetništvu, kao i malim I srednjim preduzećima, koja su kičmeni stub zdrave ekonomije. Direktor Fonda za inovacionu delatnost Ivan Rakonjac rekao je da se ove godine finansiraju 22 od 218 prijavljenih projekata, a ukupan budžet je 4,5 miliona evra, od čega tri daje Fond u vidu bespovratnih sredstava, a milion i po obezbeđuju sama preduzeća.Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je Unija bila prvi partner Fonda za inovacionu delatnost kada je osnovan 2011. godine i da je odobren grant od 8,4 miliona evra kada je finansirano 55 inovativnih projekata. Prema njegovim rečima, prihod koji je ostvaren i radna mesta koja su otvorena nadmašila su očekivanja. Više informacija možete pročitati ovde.

Sport i zaštita životne sredine, promocija zdravog života uz podršku EU

Sportski dan u okviru Evropske nedelje sporta i otvaranje Klimatskog sela u okviru Evropske nedelje klimatske diplomatije okupili su brojne građane na beogradskoj Adi Ciganliji. Ministartsvo za omladinu, sport i Olimpijski komitet Srbije uz podršku Delegacije EU u Srbiji i Ministartsva zaštite životne sredine, organizovali su sportske I edukativne aktivnosti ne bi li podstakli građane na fizičku aktivnost i zdrav život I upozorili na štetnost klimatskih promena. “Moramo da se bavimo sportom da bismo bili zdraviji I da bi naše društvo bilo zdravije”, poručio je minister sporta I omladine Vanja Udovičić. U okviru “Klimatskog sela” na Adi Ciganliji organizovane su edukativne aktivnosti pre svega za decu čiji je cilj bio razumevanje efekata klimatskih promena na naš svakodnevni život i doprinos koji možemo da damo u cilju njihovog smanjenja i usporavanja. Ministar životne sredine Goran Trivan je zajedno sa brojnim građanima biciklom obišao krug oko Ade I time simbolično poručio da je manje korišćenje automobila značajano za očuvanje zdravlja ljudi ali i životne sredine. Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar poručila je da će klimatske promene najviše pogoditi upravo region Istočne Evrope, i da to podneblje može da očekuje suše koje će posebno štetiti poljoprivrednom sektoru. Više informacija možete pročitati ovde.

Mogerini i Han povodom konsultativnog referenduma u BJRM: Parlament sad treba da napravi naredne korake

U zajedničkoj izjavi visoke predstavnice/potpredsednice Mogerini i komesara Hana o konsultativnom referendumu u BJRM se navodi da „u referendumu koji je protekao mirno i u demokratskoj atmosferi, ogromna većina onih koji su ostvarili pravo glasa je rekla “da” Prespanskom sporazumu i evropskom putu zemlje. Parlament sada treba da napravi naredne korake ka sprovođenju sporazuma donošenjem odluke o ustavnim izmenama“ navodi se u saopštenju i dodaje da je ovo „istorijska prilika ne samo za pomirenje u regionu već i za odlučujuće korake na evropskom putu zemlje. Sada je na svim političkim i institucionalnim akterima da postupe u skladu sa svojim ustavnim obavezama i da prevaziđu stranačke podele. Evropska unija će nastaviti da pruža punu podršku zemlji, njenim institucijama i građanima“. Saopštenje u celini možete pročitati ovde.

Evropski parlament izglasao nova pravila o medijskim uslugama

Poslanici Evropskog parlamenta glasali su o audiovizuelnim medijskim uslugama, boljoj zaštiti dece i strožim pravilima oglašavanja. Izmenjeni zakon će se primenjivati na televizijske kuće, ali i na pružaoce medijskih usluga kao što su Netflix, YouTube ili Facebook, te prenos uživo na platformama za razmenu video sadržaja. Ažurirana pravila će obezbediti bolju zaštitu maloletnika od nasilja, mržnje, terorizma i štetnog oglašavanja što podrazumeva stroga pravila o oglašavanju, plasiranju proizvoda u dečjim televizijskim programima i sadržajima dostupnim na platformama s uslugama na zahtev. Takođe, prema novim pravilima, u periodu od 6.00 do 18.00 sati, reklame neće smeti da prelaze 20 odsto emitovanog programa, a medijske kuće će imati priliku da se prilagode periodima oglašavanja. Isto važi i za period kada je gledanost najveća, tj. od 18.00 sati do ponoći. Postignuti dogovor ipak mora zvanično da bude odobren u Savetu ministara pre nego revidirani zakon stupi na snagu. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova