Čestitka Tuska i Junkera Ani Brnabić na imenovanju za premijera Srbije

Predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta Žan Klod Junker i Donald Tusk čestitali su Ani Brnabić imenovanje za premijerku Srbije i formiranje nove Vlade. “Pozdravljamo ambiciozni program reformi vaše Vlade koja će, zajedno sa sve većom harmonizacijom spoljne politike i stabilnim napretkom u dijalogu sa Prištinom, Srbiju približiti EU”, navodi se u čestitci i ističe “nedvosmislena podršku Evropske unije evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana” kao i spremnost za podršku na putu ka evropskim integracijama. Više informacija možete pročitati ovde.

Na sastanku Mogerini sa Vučićem i Tačijem postignut dogovor o započinjanju nove faze dijaloga Beograda i Prištine

Federika Mogerini, visoka predstavnica za spoljne poslove i politiku bezbednosti/potpredsednica Evropske komisije, je u Briselu na neformalnom sastanku razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova* Hašimom Tačijm. Postignut je dogovor o započinjanju nove faze u dijalogu između Beograda i Prištine za normalizaciju odnosa i pomirenje, a odlučeno je i da će timovi obe strane započeti rad na pripremama. Učesnici sastanka su istakli značaj sprovođenja prethodno postignutih sporazuma bez odlaganja, navodi se u saopštenju koje u celini možata pročitati ovde.

Mogerini potvrdila posvećenost EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana

Put zemalja Zapadnog Balkan ka članstvu u EU se nastavlja, izjavila je visoka predstavnica Federika Mogerini nakon dubrovačkog samita u okviru Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. „Budućnost EU neće biti budućnost sa 27 zemalja članica nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo napusti. Zasigurno ćemo imati nove članice. Sa stanovišta EU, nije pitanje da li, već kada će se to desiti, a u ovom regionu vidimo posvećene partnere.“ Govoreći o bezbednosti, visoka predstavnica je istakla da se „ne radi samo o interesu zemalja Zapadnog Balkana; radi se i o interesu zemalja EU da imaju snažnu bezbednosnu saradnju sa celim regionom.“ Visoka predstavnica će 12. jula na samitu u Trstu predvoditi delegaciju EU koju osim nje čine komesar Johanes Han i komesarka Violeta Bulc. Više informacija možete pročitati ovde.

Еvropska unija najveći donator u saniranju posledica poplava u Obrenovcu

EU je za saniranje posledica poplava u Obrenovcu, kroz pretpristupne fondove IPA 2012, IPA 2014 i Fond solidarnosti, opredelila oko 11.1 miliona evra što je čini i najvećim donatorom ovoga grada nakon poplava 2014. godine, rečeno je na predstavljanju rezultata projekata sprovedenih u okviru pomenitih fondova. “Nakon poplava plašili smo se da će u Obrenovcu ostati samo prazne kuće, ali smo uspeli, zahvaljujući donatorima, da oživimo, pa čak i modernizujemo naš grad” rekao je Miroslav Čučković, predsednik opštine Obrenovac. “Zahvaljujući donaciji EU i predanom radu organizacija na terenu, četiri hiljade građana opštine Obrenovac živi u novim ili obnovljenim domovima, a preko pet hiljada učenika, profesora i drugog školskog osoblja nastavilo je da uči i radi u obnovljenim školama”, navela je Maja Vučković Krčmar iz Delegacije EU u Srbiji. Kroz program pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji, u Obrenovcu je sanirana šteta na 1,331 stambenih objekata, izgrađena i opremljena 41 kuća, pomognuto 371 poplavom pogođeno preduzeće, kao i 2,416 poljoprivrednih gazdinstava. Više informacija možete pročitati ovde.

Hudolin: Nastavlja se podrška EU reformi obrazovanja u Srbiji

Na otvaranju konferencije “Nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji – od razvoja do implementacije; organizacijom do boljih kvalifikacija”, koju je organizovala Evropska fondacija za obuku – ETF u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Štefen Hudolin iz Delegacije EU u Srbiji je poručio da će EU nastaviti da podržava Srbiju u reformi obrazovanja putem sektorske budžetske podrške i kroz instrumente IPA 2014. “Dodatna podrška u iznosu od 1,5 miliona evra, obezbeđena putem programa IPA 2014 za uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija, biće dostupna od 2018. i usmerena na dalji razvoj koncepta društvenog partnerstva, uvođenje instrumenata za priznavanje prethodno stečenog obrazovanja, razvoj niza kvalifikacionih standarda te izgradnju institucionalnih kapaciteta” naveo je Hudolin. Više informacija možete pročitati ovde.

EU i Japan postigli načelni dogovor o Sporazumu o ekonomskom partnerstvu

EU i Japan su postigli načelni dogovor o Sporazumu o ekonomskom partnerstvu, najznačajnijem bilateralnom sporazumu koji je EU ikada sklopila. U svom obraćanju nakon 24. samita između EU i Japana održanom u Briselu, predsednik Evropske komisije Junker je poručio: „Zajedno smo poslali snažnu poruku svetu da se zalažemo za otvorenu i fer trgovinu”. Sporazum o ekonomskom partnerstvu između EU i Japana će otvoriti nove prilike za evropska preduzeća i radna mesta u velikom broju sektora. Ovaj Sporazum je prvi u kom je poštovanje obaveza prema klimatskom sporazumu iz Pariza eksplicitno navedeno, u okviru poglavlja posvećenom održivom razvoju. Sporazum postavlja visoke standarde u oblasti rada, bezbednosti, zaštite životne sredine i potrošača. Više informacija možete pročitati ovde.

Zajedničko pismo Junkera i Tuska šefovima država i vlada o prioritetima EU na predstojećem samitu G20

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk uputili su zajedničko pismo šefovima država i vlada EU u kom su izložili prioritete EU za predstojeći samit G20 koji se održava 7. i 8. jula u Hamburgu. U pismu između ostalog navode da je “EU postala globalna referentna tačka za sve one koji vrednuju načela liberalne demokratije i ljudskih prava, slobodnu i fer trgovinu i preduzimanje konkretnih mera za rešavanje globalnih izazova poput klimatskih promena, siromaštva, terorizma i ilegalnih migracija”. Predsednici su u pismu predstavili ciljeve EU u devet oblasti koje se odnose na globalnu ekonomiju, multilateralni trgovinski sistem, klimatske promene, potencijale digitalne revolucije, intenziviranje borbe protiv utaje poreza na globalnom nivou, borbu protiv terorizma i finansiranja terorizma, međunarodni monetarni i finansijski sistem, izbeglice i migrante i sklapanje partnerstva sa Afrikom radi investicija, rasta i radnih mesta. Više informacija o učešću EU u samitu možete pročitati ovde.

Počelo predsedavanje Estonije Savetom EU

Estonija od 1. jula prvi put predsedava Savetu Evropske unije. To znači da će Estonija biti odgovorna za definisanje stavova Saveta, da će se zalagati za interese svih država članica i istovremeno biti neutralna, kao i da će biti odgovorna za organizaciju i predsedavanje sastanaka i radnih grupa na svim nivoima. Predsedavanje Savetom se rotira među državama članicama na svakih šest meseci. Tri uzastopna predsedništva među sobom postižu dogovor o oblastima čiji značaj žele da istaknu na evropskom nivou. Svako predsedništvo izrađuje zasebni program zasnovan na prioritetima trojke koju sada čine Estonija, Bugarska i Austrija. Četiri prioriteta estonskog predsedništva su: otvorena i inovativna evropska privreda, digitalna Evropa i slobodan protok podataka te inkluzivna i održiva Evropa. Više inforrmacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova