Mogerini: Budućnost Balkana leži u EU

EU ostaje čvrsto posvećena evropskoj integraciji Zapadnog Balkana, gde je rad na “premošćavanju razlika i stvaranju prostora za saradnju” jedini način da se “sačuva i unapredi mir”, što je očigledni interes građana EU, poruka je visoke predstavnice EU Federike Mogerini sa Strateškog forma na Bledu. “Jasno je da čitav Balkan treba da bude – i na kraju će i biti – deo naše Evropske unije”, poručila je ona i dodala: “ljudi sa Balkana su Evropljani” i oni “zaslužuju iste prilike, prava i zaštitu kao i ostali građani našeg kontinenta”. Mogerini je pozdravila “novu odlučnost da se razmotre sva nerešena pitanja” između lidera Srbije i Kosova* u okviru dijaloga pod okriljem EU posle poslednjeg sastanka u Briselu na kojem je bila domaćin. Takođe je naglasila svoj lični angažman prema regionu, rekavši da očekuje da će do kraja ovog mandata Evropske komisije doći do “praktičnog i merljivog napretka za svih naših šest partnera na Zapadnom Balkanu.” Više informacija možete pročitati ovde.

Fabrici: Srbija i čitav Balkan su na listi prioriteta EU

Na svečanoj dodeli rešenja o dodeli pomoći u okviru Regionalnog stambenog programa, 302 izbegličke porodice dobile su pakete pomoći u građevinskom materijalu za izgradnju kuća. Ministar spoljnih poslova i predsednik Komisije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica Vlade Republike Srbije Ivica Dačić podsetio je da je 1991. u Hrvatskoj živelo 580.000 Srba, a da ih danas ima manje od 200.000. Nikolas Bizel iz Delegacije EU u Srbiji je izrazio zadovoljstvo što će 302 izbegličke porodice dobiti krov nad glavom i napomenuo da je EU najveći donator za Regionalni stambeni program. “Zabeležen je dobar napredak u Regionalnom stambenom programu u Srbiji. Više od 3.000 ljudi je već dobilo nove domove ili pomoć za popravke svojih kuća, a više od 1,000 stambenih jedinica treba da bude isporučeno pre kraja godine” naveo je Bizel. Više informacija možete pročitati ovde.

Pomoć za 302 izbegličke porodice zahvaljujući Regionalnom stambenom program i EU

Nezavisan evropski spoljni revizor je 14. avgusta započeo drugu spoljnu reviziju srpskih struktura za sprovođenje instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti “Poljoprivreda i ruralni razvoj”. Mišljenje revizora se očekuje u septembru. Ono je preduslov za ponovno podnošenje zahteva Evropskoj komisiji za prenos upravljačkih i kontrolnih ovlašćenja (akreditaciju). Nakon ponovnog podnošenja dokumentacije, revizori Generalnog direktorata Evropske komisije za poljoprivredu i ruralni razvoj će posetiti Srbiju do kraja godine kako bi utvrdili da li sa Srbijom može da se zaključi Finansijski ugovor o IPARD programu. Revizije sprovedene tokom 2015. i 2016. utvrdile su Srbija tada još nije bila spremna za primenu IPARD programa. Od tada su domaći i organi EU tesno sarađivali na rešavanju svih zaključaka revizije. Grantovi iz IPARD programa će doneti direktnu korist srpskim poljoprivrednicima, privrednim društvima i ruralnim zajednicama. Za IPARD u Srbiji je izdvojeno 175 miliona evra za period od 2014. do 2020. i to u godišnjim tranšama u vidu bespovratne pomoći. Procenjuje se da će ta pomoć dovesti do ukupne investicije u poljoprivredu od oko 400 miliona evra. Više informacija možete pročitati ovde.

Uz pomoć EU i Vlade Švajcarske nema zime u pet osnovnih škola na jugu Srbije

Zahvaljujući sredstvima EU i Vlade Švajcarske, posle gotovo pola veka, učenici i nastavnici pet škola na jugu zemlje počinju novu školsku godinu u značajno boljim uslovima za učenje i rad. Donatori su u obnovu i energetsku sanaciju objekata preko razvojnog programa Evropski PROGRES uložili 412.000 evra. Tako za 846 đaka leskovačke OŠ „Trajko Stamenković“ neće biti zime nakon zamene dotrajale građevinske stolarije i termoizolacije krova i fasade koju su donatori podržali sa 95.000 evra. Novu školsku godinu je u renoviranoj školi počelo i oko 600 učenika i učenica OŠ „Miloje Zakić“ u Kuršumliji. U Blacu su EU i Vlada Švajcarske uložile 56.000 evra u renoviranje OŠ „Stojan Novaković“, a sa 100.000 evra je renovirana škola „Vuk Karadžić“ u surduličkom selu Suvojnica, kao i predškolska ustanova „Naša radost“.U nove učionice ušli su i đaci OŠ „Ljupče Španac“ u Beloj Palanci. Grem Tindal, menadžer programa Evropski PROGRES je istakao da su EU i Vlada Švajcarske uložile skoro dva miliona evra u poboljšanje uslova školovanja za osnovce, srednjoškolce i studente u 34 slabije razvijene opštine na jugozapadu i jugoistoku zemlje. Više informacija možete pročitati ovde.

Početak lokalnih kampanja za zaštitu dece od nasilja

UNICEF i užički Centar za prava deteta, uz finansijsku podršku EU, najavili su pokretanje kampanja koje će se sprovoditi u 20 opština u Srbiji, sa ciljem unapređenja protokola za zaštitu dece od nasilja. Kampanje treba da poboljšaju već postojeće lokalne protokole i sporazume koji se direktno tiču zaštite dece, ili usvoje novi u opštinama u kojima ne postoje. Evropska unija i UNICEF zajedno rade na promovisanju poštovanja ljudskih prava i veće efikasnosti i uključenosti javnih službi za ranjive grupe, posebno decu žrtve nasilja. “EU je u potpunosti posvećena sveobuhvatne zaštite i promovisanja prava deteta. Nadamo se da će ova pažljivo osmišljena kampanja povećati svest i doneti pozitivnu promenu za decu u Srbiji, dovesti do većeg razumevanja ljudskih prava deteta i sveopšteg smanjenja nasilja”, izjavio je Nikolas Bizel iz Delegacije EU u Srbiji. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska agenda o migracijama: Dobar napredak u upravljanju migrantskim tokovima treba da bude podržan

U četiri izveštaja o napretku, Evropska komisija poziva sve strane da podrže i još više ubrzaju dobar napredak zabeležen u upravljanju neregularnim migrantskim tokovima, zaštiti spoljnih granica EU i podršci zemljama članicama koje su pod najvećim pritiskom. Do sada je 27,695 osoba prebačeno kroz EU mehanizam za relokaciju, koji dobro funkcioniše i daje rezultate. Dogovor EU-Turska i dalje obezbeđuje konzistentno manji broj neregularnih dolazaka u Grčku, a omogućio je i da skoro 10,000 Sirijaca bude smešteno unutar EU. Tokom letnjih meseci, neregularni prelasci i broj smrtnih slučajeva u centralnom Sredozemlju značajno su opali. Sredstva i mere Evropske granične i obalske straže sada funkcionišu, ali je potrebno više napora država članica da iskoriste punu prednost proširenog mandata Agencije kada se radi o povratcima. Više informacija možete pročitati ovde.

Sve veći broj siromašnih radnika u Evropi posle krize

Jedan od deset radnika u EU je pod rizikom od siromaštva, a 13 odsto radnika su materijalno ugroženi i ne mogu da priušte osnovne životne potrebenavodii se u novom izveštaju “Siromaštvo među radništvom u EU” agencije Evrofaund. Ne samo što je broj radnika pod rizikom od siromaštva porastao u mnogim zemljama članicama između 2007. i 2014, već se beleži snažna povezanost između tipova ugovora i radničkog siromaštva: samo 5 odsto radnika sa punim radnim vremenom je u kategoriji siromašnih, a 25 odsto samozaposlenih radnika bez drugih zaposlenih spadaju u ovu grupu. Pošto post-krizno tržište rada sve više karakterišu nestandardni oblici zapošljavanja, važno je da ovi radnici imaju ista prava i pristup socijalnoj zaštiti koju uživaju radnici sa standardnim ugovorima ukazuje se u izveštaju. Više informacija možete pročitati ovde.

Bolji pristup vodi za piće u Hrvatskoj zahvaljujući investicijama Kohezione politike

Skoro 96 miliona iz Kohezionog Fonda je uloženo u poboljšanje snabdevanja vodom i mrežu otpadnih voda u regionima Slavonije i Istre, kao i na ostrvu Krk, u Hrvatskoj. Komesarka za regionalnu politiku Korina Kretu je izjavila: “Svaki evro koji EU ulaže u ove projekte doprinosi boljem pristupu čistoj pijaćoj vodi i očuvanoj životnoj sredini u Hrvatskoj”.Ovaj investicioni paket uključuje 19.3 miliona evra za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i sistema za filterizaciju u urbanim delovima Osijeka i gradovima Bilje i Darda, skoro 28 miliona evra za unapređenje četiri postrojenja za preradu otpadnih voda u urbanim sredinama Lanterne, Poreča Sjever, Poreča Jug i Vrsara, u zapadnom delu Istre kao i 48.5 miliona evra za bolji pristup čistoj vodi za piće na Krku. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova