EU je najveći partner Srbije u reformama, otvaranju radnih mesta i modernizaciji

Evropska unija je donela odluku o dodeli dodatnih 166,4 miliona evra za podršku pristupanju Srbije EU koje će Srbija moći da iskoristi u naredne tri do četiri godine. Radi se o bespovratnim sredstvima (a ne o kreditima koji se otplaćuju uz kamatu iz budžeta) koja su izdvojena iz paketa pomoći Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) za 2016. Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Davenport, ovim povodom je izjavio: „Ova nova podrška pokazuje koliko smo ozbiljni u pogledu evropske budućnosti Srbije. Nastavićemo da podržavamo modernizaciju Srbije i donosimo konkretne prednosti građanima.” Više informacija možete saznati ovde.

Davenport: Ove godine bi Srbija mogla da pripremi 13 poglavlja u pregovorima sa EU

“Srbija bi ove godine mogla da predstavi pregovaračke pozicije za 13 novih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom”, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport u interjuu za dnevni list Blic. Poglavlja se, kako je rekao, odnose na ekonomiju, finansije, kompanijsko pravo, carinsku uniju…Upitan da li su Briselski dogovor i njegovo sprovođenje glavno merilo za otvaranje poglavlja, on je istakao da je dijalog između Beograda i Prištine jako važan i da je u njemu bilo napretka. Takođe je, govoreći o poglavlju 23, istakao da je vladavina prava prioritet. Ambasador Davenport je naveo da još uvek nije dobio poziv da predstavi Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2016, ali da će se, kao i uvek odazvati ako ga pozovu i ako budu postojali uslovi za diskusiju. “O izveštaju smo pričali sa predstavnicima Vlade, nevladinog sektora, privrede, ne samo u prestonici već i u Nišu i Novom Sadu. Uvek sam spreman da prihvatim poziv parlamenta i da pričamo o odnosima EU i Srbije”, kazao je ambasador EU. Više informacija možete pročitati ovde.

Mekalister: Vladavina prava, demokratija, ljudska prava i regionalna saradnja ključni za pridruženje Srbije EU

Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Dejvid Mekalister predstavnio je Odboru za spoljne poslove nacrt Izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji za 2016. u kojem ukazuje da su vladavina prava, demokratija, ljudska prava i normalizacija odnosa sa Kosovom* ključni u procesu pridruživanja Srbije EU. U nacrtu Izveštaja se pozdravlja činjenica da je od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja do sada otvoreno šest, od kojih je jedno privremeno i zatvoreno. U saopštenju za medije se navodi da “Vlada Srbije rešava izazove otvaranja radnih mesta, unapređenja konkurentnosti i podsticanja rasta” da su usvojene značajne ekonomske reforme i pozdravlja se pozitivan pristup Srbije rešavanju migracijske krize kao i njena uloga u promociji regionalne saradnje i pomirenja na Zapadnom Balkanu. Obraćanje Mekalistera Odboru za spoljne poslove možete pročitati ovde.

Program rada Komisije za 2017: Izgradnja Evrope koja štiti, osnažuje i brani

Evropska unija će u 2017. sve svoje napore usmeriti ka sprovođenju programa rada za 2017. koji će biti podjednako fokusiran na postizanje rezultata u 10 prioritetnih područja političkih smernica predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera u cilju rešavanja najvećih izazova sa kojima se Evropa danas suočava. Osim toga, u ovogodišnjem programu rada se predlaže pokretanje 21 ključne inicijative kao i dodatnih 18 REFIT predloga za podizanje kvaliteta postojećeg zakonodavstva EU i obezbeđivanje svrsishodnosti propisa. Da bi se akcenat zadržao na postizanju rezultata, u programu rada su utvrđena 34 prioritetna predloga u postupku koje je Komisija iznela u protekle dve godine i čije bi brzo usvajanje u Parlamentu i Savetu značajno doprinelo poboljšanju stanja na terenu. Više informacija možete pročitati ovde.

Predsedavanje Malte Savetom Evropske unije u 2017

Od 1 januara Malta predsedava Savetom Evropske unije. Predsedavanje Savetom EU se rotira između država članica na svakih šest meseci, a zadatak predsedavajuće zemlje u tom periodu je da podstiče rad Saveta. Savet EU je telo koje ima presudnu ulogu u procesu donošenja odluka u EU i koje zajedno sa Evropskim parlamentom usvaja zakone i koordinira politike EU. Prioriteti malteškog predsedništva u 2017. su dostupni ovde. Predsedavajuće države članice tesno sarađuju u grupama od po tri države, poznatijim kao „trojke”. Aktuelnu trojku čine predsedništva Holandije, Slovačke i Malte. Više informacija možete saznati ovde.

Ubrzano vraćanje iregularnih migranata: Evropska granična i obalska straža aktivira interventne timove

Agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu je formalno pokrenula evropske interventne timove za vraćanje, koje čine 690 stručnjaka, pratilaca i posmatrača za operacije vraćanja. Agencija će od sada po potrebi moći da rasporedi ove stručnjake u države članice kako bi im pomogla pri organizaciji i koordinaciji operacija vraćanja i saradnji sa trećim zemljama u pogledu vraćanja i readmisije. Komesar za migracije, unutrašnje poslove i građanstvo, Dimitris Avramopulos, izjavio je da će Agencija “od sada moći da pruži preko potrebnu tehničku i operativnu podršku državama članicama kako bi na delotvoran način vratile državljane trećih zemalja koji nezakonito borave u EU u strogoj saglasnosti sa zakonima EU i osnovnima pravima.” Iako će odluka o tome kome će odobriti azil a kome će izdati nalog za vraćanje i ubuduće biti na državama članicama, Agencija će od sada na raspolaganju imati praktične instrumente za pomoć državama članicama na terenu. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropske prestonice kulture u 2017: Orhus i Pafos

U 2017. godini će danski i kiparski gradovi biti domaćini jednog od najpopularnijih projekata EU. Orhos i Pafos su 1. januara preuzeli titulu Evropskih prestonica kulture. Kulturni program zvanično počinje 21. januara u Orhusu dok je svečano otvaranje u Pafosu zakazano za 28. Januar. Oba grada su osmislila programe koji prikazuju njihovo viševekovno kulturno nasleđe, dok se istovremeno kroz različite umetničke forme bave socio-ekonomskim problemima Evrope. “Preispitivanje” je centralna tema kulturnog programa Orhusa. Danski grad će pokazati kako nam umetnost, kultura i kretivni sektor mogu pomoći da preispitamo i oblikujemo svoje osnovne socijalne, urbane, kulturne i ekonomske obrasce ponašanja i nađemo nova rešenja za zajedničke izazove. „Povezivanje kontinenata, premošćivanje kultura” je zajednička tema koja povezuje stotine događaja koji se ove godine organizuju u Pafosu. Prvi kiparski grad koji nosi titulu evropske prestonice kulture i sprema se da postane ogromna otvorena pozornica – „Fabrika na otvorenom” – u kojoj se tradicija hiljadugodišnjeg kulturnog života na javnim prostorima prepliće sa savremenim načinom stvaranja, razmišljanja i življenja. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova