U pregovorima o priključenju Evrpskoj uniji Srbija otvorila još dva poglavlja – 7 i 29

Srbija je na šestoj Međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu otvorila još dva poglavlja u pregovorima sa EU: poglavlje 7 – o intelektualnoj svojini i poglavlje 29 – o carinskoj uniji. Generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisija za politiku susedstva i pregovore o proširenju Kristijan Danijelson kazao je nakon konferencije da je sastanak “pokazao veoma jasno da je evropska perspektiva Srbije čvrsta i realna“ i izrazio uverenje da do kraja godine može biti otvoreno još poglavlja. Ministarka Malte zadužena za evropske poslove Helena Dali ocenila je da je konferencija još jedan pozitivan signal važnosti koju EU pridaje Zapadnom Balkanu. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da “kroz otvaranje poglavlja pokazujemo da smo u reformski proces ušli zbog našeg društva i građana, a i zbog krajnjeg cilja, pristupa EU“. Više informacija možete pročitati ovde. Do sada je otvoreno deset od 35 poglavlja, a dva su već privremeno zatvorena. Kako bi se proces nastavio, prema potrebi će biti dogovarene naredne konferencije o pristupanju u drugoj polovini 2017. Pristupni pregovori su pokrenuti u januaru 2014. Šta su uslovi za zatvaranje poglavlja 7 i 29 pročitajte ovde.

Od Malte do Estonije - šta nam donosi novo predsedvanje EU

“Estonija je snažan zagovornik politike proširenja” izjavio je ambasador Estonije u Srbiji Danijel Erik Šer i naveo da ako Srbija ispunjava kriterijume poglavlja će se otvarati i tokom predsedavanja Estonije EU koje počinje 1 jula. Na debati Centra za evropske politike "Od Malte do Estonije - šta nam donosi novo predsedvanje EU", predstavnik malteškog predsedavanja EU Viktor Kamileri rekao da je suština u tome da Srbija ne skreće sa puta. Šefica Tima za pregovore o članstvu Srbije u EU Tanja Miščević podsetila je da je Srbija tokom malteškog predsedavanja otvorila četiri poglavlja, ali i da je na Međuvladinoj konferenciji predala pregovaračke pozicije za poglavlja 6 - Kompanijsko pravo i 33 - Finansije i budžetska pitanja. Vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt ocenio je da “ulazimo u određeni tempo i mi u Delegaciji EU učinićemo sve da pomognemo i podržimo Srbiju u reformama”, rekao je Benedikt. Više informacija možete pročitati ovde.

Poruka Srbiji sa Dana otvorenih vrata ambasade Austrije: najvažnije je ostati na evropskom putu

Zamenica ambasadora Austrije u Srbiji Sabine Kroisenbruner pozdravila je otvaranje nova dva pregovaračka poglavlja sa Srbijom, ali je naglasila da je integracija u EU mnogo više od otvaranja i zatvaranja poglavlja. Na Danu otvorenih vrata ambasade Austrije ona je poručila da je “to svebouhvatna vizija zajedničke budućnosti i moramo videti želju da se pridružite politčki, ekonomski, vrednosno, zajednici. To je iznad poglavlja”. Kroisenbruner je navela da je najvažnije ostati na evropskom putu što se ne može uvek meriti poglavljima. Ona je rekla da Austrija podržava evrointegracije i ukazala da je njena zemlja značajan investitor u Srbiji kao i da u Austriji živi brojna srpska dijaspora, oko 300.000 ljudi. Više informacija možete pročitati ovde.

U Pirotu održan Sajam EU projekata

Sajam EU projekata „EU i Srbija na delu“ na kom je predstavljen deo dosadašnje podrške EU jugoistočnoj Srbiji, održan je u Pirotu u organizaciji Delegacije EU u Srbiji, Kancelarije za evropske integracije Vlade RS i Grada Pirota. Na Sajmu je najavljeno da će, uz finansijsku podršku EU vrednu preko tri miliona evra, u narednom periodu biti sprovedeni infrastrukturni projekti u 14 lokalnih samouprava ovog regiona, u okviru programa „Evropsko partnerstvo sa opštinama“, kao dela Evropskog PROGRESA. Sajam je posetila i delegacija 14 zamenika i zamenica ambasadora evropskih zemalja kojima je predstavljeno više od 40 aktivnih projekata koje finansijski podržava EU u ovom delu Srbije. Oskar Benedikt, vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji istakao je da je „Pirot jedna od najuspešnih opština u privlačenju sredstava iz EU fondova i realizaciji EU projekata“.On je podsetio da godišnja bespovratna pomoć EU Srbiji iznosi oko 200 miliona evra i da je za poslednjih 15 godina ta podrška dostigla cifru od tri milijarde evra. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska unija sanira tri klizišta u Mionici

Sanacija tri klizišta na putu koji povezuje Mionicu i Divčibare biće završena do kraja juna 2017. godine zahvaljujući sredstvima EU koja su obezbeđena kroz Program pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji. Radovi vredni 200.000 evra počeli su u oktobru 2016. i obuhvataju izgradnju potpornih i gabionskih zidova koji će zajedno sa drenažnim kanalima zaštititi saobraćajnicu u slučaju obilnih padavina i povećanja nivoa podzemnih voda. Nakon završetka obnove, pritisak tla biće smanjen, a kosina puta stabilizovana i zaštićena u slučaju budućih erozivnih procesa, što će doprineti smanjenju rizika od formiranja klizišta u opštini Mionica. Radovi na sanaciji klizišta izvode se u okviru projekta rekonstrukcije putnih objekata oštećenih u poplavama koji sprovodi Kancelarija UN za projektne usluge, a finansira EU sa 10,49 miliona evra u cilju unapređenja sistema zaštite od poplava. Do kraja 2017. godine, 44 klizišta biće sanirano, a devet mostova rekonstruisano i pet izgrađeno. Ukupna pomoć Evropske unije u obnovi od posledica poplava i jačanja preventivne infrastrukture iznosi 162 miliona evra, a sredstva su obezbeđena kroz pretpristupne fondove IPA 2012 i 2014, i Fond solidarnosti. Više informacija možete pročitati ovde.

Trgovina ljudima najprofitabilnija kriminalna aktivnost u svetu

Trgovina ljudima u svrhu radne eksploatacije je u porastu u Srbiji i zemljama u regionu , kao i u nekim evropskim zemljama, rečeno je na seminaru organizovanom u okviru projekta “Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji”. Gracija Alesandra Sino iz Saveta Evrope izjavila je da je, prema nalazima GRETE (Grupe eksperata SE za borbu protiv trgovine ljudima), utvrđeni broj žrtava trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije vrlo mali, zato što vlasti, ali i akteri na tržištu rada nailaze na teškoće prilikom utvrđivanja ko su te žrtve. Nikolas Bizel iz Delegacije EU u Srbiji rekao je da EU ima dobre zakone za zaštitu radnika od eksploatacije ali da je i tu uočena trgovina ljudima u svrhu radnog iskorišćavanja. “Devetnaest odsto svih žrtava su bile žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije”, rekao je Bizel i dodao da se trgovina ljudima smatra najprofitabilnijom kriminalnom aktivnošću u čitavom svetu. Više informacija možete pročitati ovde.

Junker: EU politika prema migrantima na načelima odgovornosti i solidarnosti

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je u govoru u Evropskom parlamentu održao podsetio da „u osnovi naše migracijske politike leže dva fundamentalna evropska načela: odgovornost i solidarnost“. Osvrćući se na ulogu koju EU igra u zaštiti spoljnih granica EU, predsednik Junker je rekao da „u ovom trenutku preko 1600 evropskih graničara pomaže pripadnicima nacionalnih graničnih policija." On je pozdravio novouspostavljenu saradnju sa zemljama porekla i tranzita, pre svega Partnerski okvir sa Afrikom. Tokom 2017. će biti mobilisano 200 miliona evra za sprovođenje aktivnosti u oblasti migracija na severu Afrike: u Libiji, ali i u Egiptu i Tunisu, istakao je Junker. Više informacija možete pročitati ovde.

Svetski dan izbeglica – pomoć neophodna za preko 65,5 miliona ljudi

Milioni ljudi su svake godine primorani da napuste svoje domove i potraže utočište od sukoba, nasilja, kršenja ljudskih prava, progona ili prirodnih katastrofa. Broj prisilno raseljenih je tokom 2015. i 2016. nastavio da raste usled čega su rasle i potrebe za humanitarnom pomoći. Do 84 odsto izbeglica nalazi utočište u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom koje su i same suočene sa siromaštvom. Kao posledica prisilnog raseljavanja, u svetu danas ima preko 65,6 miliona ljudi kojima su potrebni zaštita i pomoć. Ovom cifrom su obuhvaćene izbeglice, interno raseljena lica i tražioci azila. U 2017, broj interno raseljenih usled sukoba iznosi preko 40,3 miliona. Broj izbeglica je 22,5 miliona dok tražilaca azila ima 2,8 miliona. Deca ispod 18 godina čine 51 odsto svetske izbegličke populacije, što je najveći postotak u poslednjih 10 godina. Više informacija možete pročitati ovde.

Nelegalna aneksija Krima i Sevastopolja: EU produžila sankcije za godinu dana

Evropski savet je 19. juna produžio restriktivne mere protiv Rusije do 23. juna 2018. kao odgovor na nezakonito pripajanje Krima i Sevastopolja. Mere se primenjuju na lica iz EU i preduzeća sa sedištem u Uniji, a ograničene su na teritoriju Krima i Sevastopolja. Sankcije obuhvataju zabranu uvoza proizvoda sa Krima ili Sevastopolja u EU, ulaganje u Krim i Sevastopolj, što znači da ni Evropljani ni kompanije sa sedištem u EU ne mogu kupovati nekretnine na Krimu, finansirati krimske kompanije niti pružati povezane usluge, pružanja turističkih usluga na Krimu i Sevastopolju i izvoza određenih proizvoda i tehnologija krimskim preduzećima. Više informacija možetre pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova