EU očekuje od lidera u regionu poštovanje prema žrtvama i nastavak saradnje sa Haškim tribunalom

U saopštenje portparola Evropske spoljnopolitičke službe povodom presude Haškog tribunala Ratku Mladiću navodi se da se ona odnosi na “neke od najmračnijih i najtragičnijih događaja u skorijoj istoriji Bosne i Hercegovine, Zapadnog Balkana i Evrope, između ostalog i genocida u Srebrenici. Sprovođenje pravde i borba protiv nekažnjavanja najstrašnijih zločina predstavljaju osnovnu ljudsku obavezu. Saosećamo sa preživelima i onima koji su izgubili svoje bližnje” navodi se u saopštenju i poziva na punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i njegovim naslednikom, Mehanizmom za međunarodne krivične sudove. “Evropska unija veruje da su sve zemlje u regionu odlučne i opredeljene radu u pravcu pomirenja, regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa. Očekujemo od svih političkih lidera u regionu da iskažu poštovanje žrtvama kroz poštovanje tog opredeljenja i njegovo zastupanje” zaključuje se u saopštenju koje u celini možete pročitati ovde.

Fabrici: Obnova Palate pravde je amblem napretka Srbije

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović, šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i predstavnica Evropske investicione banke (EIB) u Srbiji Dubravka Negre obišli su radove na rekonstrukciji Palate pravde, u čiju obnovu će biti uloženo 16 miliona evra. Kuburović je, novinarima posle obilaska radova, rekla da su radovi počeli u martu, i da se radi o obnovi zgrade površine 24.000 metara kvadratnih. Fabrici je istakao da se radi o zajedničkom projektu EU i Srbije, gde se sredstvima Evropske komisije i novcem EIB, finansira obnova Palate pravde koja je, kako je ocenio, "amblem napretka Srbije". Fabrici je rekao da je rekonstrukcija Palate pravde deo šireg projekta podrške Srbiji, podsećajući na obnovu zgrade suda u Kraljevu. Po završetku rekonstrukcije i adaptacije u Palati pravde biće smešteni Viši sud u Beogradu, Prvi osnovni sud u Beogradu – krivično odeljenje, Više javno tužilaštvo i Prvo osnovno javno tužilaštvo. Najaviljeno je da se u narednih par godina planira rekonstrukcija i modernizacija zgrada suda u Ustaničkoj ulici. Više informacija možete pročitati ovde.

Demokratska kultura u školama

Reakcija na nasilje i diskriminaciju mora biti brza i odlučna, čime se šalje jasna poruka da takvo ponašanje nije prihvatljivo i da neće biti tolerisano, rečeno je na otvaranju konferencije o demokratskoj kulturi u školama. “Promocija tolerancije i borba protiv svake vrste diskriminacije moraju biti prioriteti, posebno u oblasti obrazovanja, jer je to osnova za podizanje odgovornih građana jedne zemlje”, rekao je Nikolas Bizel iz Delegacije EU govoreći o projektu “Podsticanje demokratske kulture u školama”. Ovaj dvogodišnji projekat u Srbiji sprovodi Saveta Evrope (SE) zajedno sa Ministarastvom prosvete, kao deo programa EU i SE za zapadni Balkan i Tursku. Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Anamarija Viček je navela da u školama u Srbiji nema predmeta demokratska kultura, ali ona može da se prožme kroz svaki predmet. Cilj projekta je da se podstiče demokratska kultura u obrazovanju u Srbiji primenom antidiskriminatorskih pristupa, podizanja svesti nastavnicima, nenastavnom osoblju, učenicima i lokalnoj zajednici o inkluziji, diskriminaciji i nasilju u školama. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska škola debate u 5 gradova širom Srbije

Prvom radionicom debate, koja je prošlog vikenda održana u Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“ u Kragujevcu, četvrta po redu Evropska škola debate je započela u svih 5 predviđenih gradova. Tridesetak srednjoškolaca i studenata u Kragujevcu se pridružilo svojim vršnjacima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru koji su prethodnih nedelja već krenuli sa predavanjima. Kroz obuku o debatovanju će tako u ovih 5 gradova proći oko 150 mladih ljudi koji će pored znanja o debati imati priliku da saznaju nešto više i o Evropskoj uniji i njenom funkcionisanju, te procesu pristupanja Srbije EU. Ovaj program obuka koji se ove godine odvija u okviru projekta „EUTEKA – EU u vašoj biblioteci“ sprovode treneri debatnih veština iz organizacije „Otvorena komunikacija“. Više informacija možete pročitati ovde.

Budžet EU za 2018: radna mesta, investicije, migracije i bezbednost

Institucije EU su 18. novembra, postigle dogovor o budžetu EU za 2018. koji odražava političke prioritete Junkerove Komisije. U skladu sa predlogom Komisije iz maja ove godine, najveći deo budžeta će biti usmeren na stimulisanje zapošljavanja, naročito među mladima, kao i na podsticanje rasta, strateške investicije i konvergenciju. EU će nastaviti da finansira i napore za efikasno rešavanje migracija, kako unutar tako i izvan Unije. Komesar Ginter Etinger, nadležan za budžet i ljudske resurse, kaže: „Ovo je budžet za sve. Biće usmeren na otvaranje više radnih mesta, veći rast, više investicija. Mladima će pomoći da nađu posao ili postanu pripravnici. Evropu će učiniti bezbednijom. Svaki evro mora biti potrošen na način koji je efikasan i stvara dodatu vrednost za Evropu.” Budžet EU za 2018. iznosi 160,1 milijardu evra u obavezama (iznos za koji se u datoj godini mogu sklapati ugovori) i 144,7 milijardi evra u sredstvima za plaćanje (iznos koji će biti isplaćen). Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska komisija se zalaže za prava žena i najavljuje konkretne mere

Prvi potpredsednik Frans Timermans i komesarka Vera Jurova su na konferenciji „Prava žena u burnim vremenima” najavili i konkretne mere u okviru akcionog plana zahvaljujući kome će stati na kraj razlici u platama između polova do kraja mandata 2019. Timermans je podsetio da je rodna ravnopravnost osnovno pravo utvrđeno Ugovorima EU. Komesarka za pravosuđe, potrošače i rodnu ravnopravnost Vera Jurova je ocenila da su “žene i dalje nedovoljno zastupljene na pozicijama na kojima se donose odluke u politici i biznisu. I dalje zarađuju u proseku 16 odsto manje od muškaraca, a nasilje nad njima je sveprisutno. To je nepravedno i neprihvatljivo u današnjem društvu. Moramo da ukinemo razlike u platama između polova jer je ekonomska nezavisnost žena njihova najbolja zaštita od nasilja.“ Novo istraživanje Eurobarometra pokazuje da države članice još uvek nisu dostigle rodnu ravnopravnost. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova