Han: U pristupnom procesu ne sme biti neopravdanih odlaganja

Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han je nakon sastanka sa Ivicom Dačićem, potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Srbije poručio da “u pristupnom procesu ne sme biti neopravdanih odlaganja. To znači da EU mora ispuniti svoja obećanja nakon što Srbija ispuni svoje obaveze, dok istovremeno drži svoja bilateralna pitanja po strani”. Han je rekao da je uveren da će uskoro biti otvaranje novih poglavlja u pregovorima Srbije i EU. Na pitanje novinara o izjavama albanskih lidera iz Tirane i Prištine o Velikoj Albaniji Han je odgovorio da “ako neko misli da takva izjava može stvarati pritisak na nas, vara se, jer se te izjave lako mogu obiti o glavu onima koji ih izgovaraju, a trebalo bi da svi budu svesni da su mir, stabilnost i prosperitet u regionu u interesu Evropljana”. On je podsetio da je “nekoliko puta je rečeno i zaključeno da lideri i zemlje u regionu treba da podržavaju jedni druge na putu ka EU i to treba ne samo poštovati već i ponašati se u skladu sa takvim odlukama”. Obraćanje komesara Hana u celini i snimak konferencije za novinara možete videti ovde.

Održan četvrti sastanak Odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije

Predstavnici Republike Srbije i Evropske komisije razmatrali su ispunjavanje kriterijuma za pristupanje iz Kopenhagena i sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), pre svega ključne reforme koje se sprovode u korist građana Srbije kao što je liberalizacija trgovine koju je omogućio ovaj sporazum. Ta liberalizacija dovela je do povećanja srpskog izvoza u EU za više od 70 odsto u periodu između 2010. i 2016. Odbor za stabilizaciju i pridruživanje je održao četvrti sastanak od stupanja SSP između EU i Srbije na snagu 1. septembra 2013. Sastanku su kopredsedavale Ketrin Vent, šef Odeljenja u Generalnom direktoratu za susedstvo i pregovore o proširenju i Ksenija Milenković, vršilac dužnosti direktora Kancelarije za evropske integracije. Odbor za SSP je pozdravio napredak koji je Srbija ostvarila u protekloj godini u okviru pristupnih pregovora. Tom prilikom je još jednom naglašena jasna opredeljenost EU evropskoj perspektivi Srbije. Više informacija možete pročitati ovde.

EU pouzdan partner u sanaciji posledica poplava

Više od 36.000 poljoprivrednika pogođenih poplavama i drugim elementarnim nepogodama dobilo je pomoć EU od maja 2014. do danas preko Organizacije UN za hranu i poljoprivredu FAO. Kroz Program pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji, pomoć u paketima semenskog materijala, đubriva, stočne hrane, sadnica voća, plastenika i poljoprivrednih mašina, vredna 9,5 miliona evra, stigla je pravovremeno do najugroženijih domaćinstava sa više od 140.000 ljudi. Ovo su samo neki od zaključaka konferencije održane u Nišu povodom obeležavanja završetka projekta FAO za pomoć poljoprivrednicima. „Sa više od 170 miliona evra, EU je najveći donator Srbiji u obnovi od posledica poplava” rekao je Ričard Maša iz Delegaciji EU u Srbiji. On je podsetio i da je “osim pomoći poljoprivrednicima, sagrađeno i obnovljeno više od 2.500 porodičnih kuća, pomoć je dobilo više od 1.170 privrednika, a obnovljene su brojne škole, bolnice i vrtići. Sada pomažemo i projekte prevencije poplava, kroz regulaciju i rekonstrukciju rečnih korita i osposobljavanje crpnih stanica, ali i sanaciju klizišta i obnovu putne infrastrukture“. Više informacija možete pročitati ovde.

Novi domovi za devet romskih porodica u Vladičinom Hanu

U okviru programa pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji, u Vladičinom Hanu, zvanično su uručeni ključevi novim stanarima u novoizgrađenom stambenom bloku. Devet romskih porodica, korisnika socijalne pomoći, čiji su domovi uništeni u poplavama i zbog klizišta, preseliće se iz kontejnera u nove domove opremljene osnovnim nameštajem i belom tehnikom, zahvaljujući podršci EU i organizacije Help. Maja Vučković-Krčmar iz Delegacije EU u Srbiji, podsetila je tom prilikom da je EU reagovala najbrže u slučaju majskih poplava 2014. i pružila je pomoć Srbiji u iznosu od 172 miliona evra u obnovi i rekonstrukciji. Prvi korisnici su tu pomoć dobili već u avgustu iste godine. Osim u Vladičinom Hanu socijalni stanovi sagrađeni su i u Obrenovcu gde je izgrađena zgrada za 32 porodice Više informacija možete saznati ovde.

CINS među dobitnicima Evropske novinarske nagrade za 2017.

Evropska novinarska nagrada je na ceremoniji dodele ovog priznanja u Amsterdamu pripala Centru za istraživačko novinarstvo Srbija koji je pobedio dobitnika Pulicerove nagrade odnosno tim koji stoji iza Panamskih dokumenata u prestižnoj kategoriji istraživačkog novinarstva. Žiri kom je predsedavao ser Harold Evans je odlučio da nagradi izuzetan novinarski rad novinara CINS-a za seriju tekstova o korupciji u Srbiji: „Ova otkrića ispunjavaju osnovnu obavezu koje istraživačko novinarstvo ima prema čitaocima: otkrivanje i rasvetljavanje slučajeva korupcije.” U konkurenciji najuglednijih evropskih medija i u najprestižnijoj kategoriji istraživačkog novinarstva, CINS je osvojio je najznačajnije evropsko novinarsko priznanje za seriju tekstova o tretmanu korupcije u Srbiji i vezama fudbala, politike i kriminala, su podržali Delegacija EU u Srbiji i Ambasada Holandije. Više informacija možete pročitati ovde.

Darko Tuševljaković dobitnik Evropske nagrade za književnost za 2017.

Jedan od 12 dobitnika Evropske nagrade za književnost za 2017. godinu je srpski pisac Darko Tuševljaković. Nagradu, koja se dodeljuje uz podršku Evropske komisije, dobio je za roman “Jaz” u izdanju Arhipelaga. Zoran Paunović, potpredsednik srpskog Pen centra i član nacionalnog žirija za dodelu ove prestižne nagrade, za sajt Delegacije EU u Srbiji kaže da je roman „Jaz“: „sigurno jedan od najboljih romana u prošlogodišnjoj produkciji u Srbiji. Dobro se kotrirao u izboru za NIN-ovu nagradu tako da ovo nije slučajno i nije veliko iznenađenje“. On kaže da je žiri prepoznao „pre svega sposobnost piščevu da spoji realno i fanzmagorično, da ispiše priču koja se vrlo konkretno tiče poslednjih dvadesetak godina naše turbulentne istorije, a isto tako kao i svaka dobra lirteratura dotiče mnoga univerzalna značenja, poput potrage pojedinca za vlastititm identitetom u vremenu koje poništava sve identitete“. Više informacija o nagradi, autoru i sardžaju romana “Jaz” možete pročitati ovde.

Sve ujedinjenija EU – nasleđe rimskih ugovora za današnju Evropu

Izložba "Sve ujedinjenija EU - nasleđe rimskih ugovora za današnju Evropu" otvorena je u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu, povodom 60. godišnjice Rimskih ugovora i kao putujuća postavka širom Srbije prikazaće istorijski razvoj evropskih integracija od potpisivanja do izazova sa kojim se ujedinjena Evropa suočava danas. “Mislim da je pravo vreme da ovde u Srbiji kažemo da nam je potrebna nikad ujedinjenija Evropa”, izjavio je na otvaranju ambasador Italije Ðuzepe Manco.On je citirao Rimsku deklaraciju - "Jedinstvo Evrope je počelo kao san nekolicine, a postao nada mnogih". Šefica odeljena za Srbiju u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju Ketrin Vent je istakla da je za šest decenija učinjeno mnogo i da je EU danas druga globalna ekonomija. Ona je predočila da tri milijarde evra iznosi bespovratna pomoć Srbiji iz EU i da će u naredne četiri godine stići još 1,5 milijardi. Ona je podsetila da 70 odsto investicija u Srbiji dolazi iz zemalja EU, a 65 odsto trgovine Srbija obavlja sa EU. Više informacija možete pročitati ovde.

Pravoslavne crkve i kapele u Estoniji predstavljene u Beogradu

Izložba fotografija "Pravoslavne crkve i kapele u Estoniji" otvorena je u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, uz poruku da se stvaranje snažnih bilateralnih odnosa između zemalja ne sastoji samo od diplomatskih i poslovnih kontakata, već su za to važni i kulturni i drugi odnosi. Izložba će trajati do 19. maja. Otvarajući izložbu, ambasador Estonije u Srbiji Danijel Šer istakao je da se danas fokusiramo na kulturu i razvoj naših kulturnih odnosa, te izrazio uverenje da će izložba predstaviti jednu stranu istorije koju mnogi ne poznaju. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej poručio je da je izložba prilika da Estonija pikaže deo svoje hrišćanske kulture, a za nas da bliže upoznamo naše prijatelje iz Estonije. Izložba je prilika da vidimo svedočanstvo estonske kulure i na taj način potvrdimo prijateljstvo i bliskost, naglasio je patrijarh. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropski parlament glasao za novi program podrške reformama

Evropska komisija je pozdravila odluku Evropskog parlamenta da dâ zeleno svetlo programu podrške strukturnim reformama, novom programu EU za pružanje tehničke podrške državama članicama. Današnje izglasavanje otvara put tehničkoj pomoći koju će Komisija pružati kako bi podržala države članice da sprovedu reforme koje će doprineti privrednom rastu, jačanju konkurentnosti i podsticanju investicija i omogućiti otvaranje radnih mesta i bolje uslove života. Budžet programa iznosi 142,8 miliona evra za period između 2017. i 2020. i ne zahteva sufinansiranje država članica. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska komisija predstavila „Evropski stub socijalnih prava“

Evropska komisija je usvojila predlog o takozvanom „Evropskom stubu socijalnih prava“ u okviru kojeg je utvrđeno 20 ključnih načela i prava koja će podržati pravedna tržišta rada i sisteme socijalne zaštite i njihovo pravilno funkcionisanje. Osmišljen kao kompas za ponovno uspostavljanje pozitivne konvergencije radi stvaranja boljih uslova života i rada u Evropi ovaj program je pre svega usmeren na evro zonu, ali je primenljiv na sve države članice EU koje žele da mu se pridruže. Predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker, rekao je da je :„kao predsednik Komisije težio vraćanju socijalnih prioriteta u središte evropskih aktivnosti, tamo gde i pripadaju. Evropskim stubom socijalnih prava i prvim inicijativama koje ga prate ispunjavamo dato obećanje i otvaramo novo poglavlje. Želimo da pišemo to poglavlje zajedno: države članice, institucije EU, socijalni partneri i civilno društvo moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti. Želim da stub dobije podršku na najvišem političkom nivou do kraja godine." Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska godina kulturnog nasleđa 2018: Komisija pozdravlja podršku Parlamenta

Evropski parlament je izglasao usvajanje odluke kojom se 2018. proglašava evropskom godinom kulturnog nasleđa. Očekuje se da Savet EU formalno odobri odluku u maju. Evropska godina kulturnog nasleđa će biti prava evropska inicijativa u okviru koje će biti održan niz događaja na svim nivoima: evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom. Osim toga, evropska godina kulturnog nasleđa će istaći snažnu ekonomsku ulogu kulturnog nasleđa. Preko 300.000 ljudi je direktno zaposleno u sektoru kulturnog nasleđa u Evropi, dok je 7,8 miliona radnih mesta u Evropi indirektno povezano sa kulturnim nasleđem. Zato će održivi kulturni turizam biti među prioritetima evropske godine rame uz rame sa promocijom tradicionalnih veština i zanata u ovoj oblasti. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova