Mogerini: Ono što se dogodilo u Kosovskoj Mitrovici ne sme se ponoviti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i visoka predstavnica za spoljne poslove i politiku bezbednosti Federika Mogerini sastali su se u utorak u Beogradu gde su razgovarali o događajima u Kosovskoj Mitrovici i privođenju u Prištinu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića. U saopštenju iz kabineta Mogerini nakon sastanka navodi se da je visoka predstavnica tokom razgovora osudila događaje na Kosovu*. “Ono što se juče dogodilo se ne sme ponoviti. EU očekuje da na obe strane prevladaju staloženost, mudrost, uzdržanost i kontrola nad situacijom”. U saopštenju se dodaje da su se “predsednik i visoka predstavnica složili da treba pronaći nove načine da se rad nastavi i da se sporovi između Beograda i Prištine razreše na miran način. Složili su se da su očuvanje stabilnosti i mira i ostvarivanje napretka na putu ka EU u nacionalnom i državnom interesu Srbije”. Saopštenje u celini možete pročitati ovde.

Dijalog pod posredstvom EU: Mogerini sa predsednicima Vučićem i Tačijem

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednica Evropske komisije Federika Mogerini, srela se u petak 23. marta, sa predsednicima Srbije i Kosova Aleksandrom Vučićem i Hašimom Tačijem. U saopštenju nakon sastanka se navodi da se razgovaralo o daljim pripremama, u okrivu nove faze dijaloga između Beograda i Prištine pod posredstvom EU, za sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa. Razmotren je napredak načinjen u sprovođenju prethodnih sporazuma, u svetlu nedavnih radnih sesija održanih u Briselu. Visoka predstavnica je podvukla da “EU pridaje važnost punom sprovođenju svih postojećih sporazuma i posebno naglasila hitnu potrebu da se započne sa uspostavljanjem Zajednica opština sa srpskom većinom, dogovora o energetici, te nastavku završetaka radova na mostu u Mitrovici. Visoka predstavnica je pozdravila trajnu posvećenost oba predsednika normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije i podsetila da je napredak obe strane u procesu EU integracija čvrsto povezan sa dijalogom” navodi se u saopštenju koje u celini možete pročitati ovde.

Učešće lokalnih vlasti „apsolutno neophodno“ za pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana EU

Evropski komitet regiona podržao je strategiju EU prema kojoj bi od 2025. godine državama Zapadnog Balkana bilo omogućeno pridruživanje. Ovaj Komitet, koji predstavlja skupštinu lokalnih i regionalnih političara EU, je u preporukama naveo da će uspeh proširenja na Zapadni Balkan u velikoj meri zavisiti od većeg učešća lokalnih i regionalnih vlasti u pristupnom procesu i poziva se na „sveobuhvatniju strategiju za jačanje Unije”. Komitet je sastavio preporuke na zahtev bugarskog predsedništva EU, uoči rasprave o proširenju koja će se održati na majskom samitu EU, a predlozi su usvojeni nakon rasprave sa komesarom za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanesom Hahom. Komesar Han je istakao: „Uveren sam da jačanje kapaciteta lokalnih i regionalnih uprava i vlada u državama Zapadnog Balkana pozitivno utiče na razvoj svake od zemalja zemalja jer je jačanje kapaciteta neophodno za sprovođenje pravnih tekovina EU na lokalnom i regionalnom nivou.“ U preporukama se ističu politički i praktični značaj prekogranične saradnje u regionu i ukazuje na niz inicijativa – od kojih je mnoge pokrenula EU – kojima bi nacionalne i podnacionalne vlasti i regioni trebalo da se pridruže „bez odlaganja“. U izveštaju se napominje da su u većini država Zapadnog Balkana ovlašćenja lokalnih i regionalnih vlasti porasla, a posebno se navode pozitivni efekti reformi u Albaniji i Srbiji, mere za borbu protiv korupcije u Albaniji i Crnoj Gori i činjenica da je Srbija prva zemlja obuhvaćena procesom proširenja koja je usvojila indeks rodne ravnopravnosti. Više informacija možete pročitati ovde.

Bulc: Žeželjev most deo evropske agende povezivanja

Komerska EU za transport Violeta Bulc razgovarala je u Beogradu sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić. U saopštenju nakon sastanka se navodi da je premijerka istakla da odluka da Beograd bude sedište Transportne zajednice Zapadnog Balkana predstavlja veliko priznanje Vladi za napore koje je učinila u regionalnom povezivanju. Komesarka Bulc je objasnila da osnivanje Transportne zajednice predstavlja mogućnost za stvaranje jedinstvenog transportnog tržišta za sve zemlje Zapadnog Balkana, pri čemu je infrastrukturno povezivanje put do bržeg ekonomskog razvoja Srbije i čitavog regiona. Bulc je tokom svog boravka u Srbiji obišla Žeželjev most u Novom Sadu na kojem bi, prema rečima predsednika Pokrajinske Vlade Vojvodine Igora Mirovića, železnički saobraćaj trebalo da bude pušten početkom aprila, a drumski 1. jula. Komerska Bulc je rekla da je EU od 50 milona evra, sufinisirala 40 milona evra za izgradnju mosta, te da će i za završetak pristupnih puteva, od ukupno četiri miliona, donirati sa tri miliona evra. Ona je ocenila da povezivanje pomaže cilju pridruživanja EU, omogućava da se radi više projekata i da se Srbija poveže sa EU koja je jedan od najvećih ekonomija na svetu. Ministarka gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da Vojvodina ulaže dve milijarde evra u infrastrukutru, a da je u Srbiji taj iznos ukupno 16 milijardi evra. Više informacija o poseti komesarke Bulc možete pročitati ovde.

Subotička sinagoga – kulturna baština Srbije i Evrope

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban otvorili su obnovljenu sinagogu u Subotici. Otvaranju je prisustvovao i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici. Sinagoga je obnovljena sredstvima EU, kroz Program prekogranične saradnje Srbija-Mađarska. Projekat “DIAMOND – Dragulji na prekretnici vekova – putovanje u čudesni svet secesije” obuhvatio je, pored obnove dve fasade sinagoge i delimičnu obnovu Grofove palate u Segedinu. Izgrađena 1902. godine, sinagoga se smatra biserom srednjeevropske kulturne baštine. Podignuta u stilu mađarske secesije, jedno je od najvrednijih ostvarenja te vrste sakralne arhitekture u centralnoj Evropi. Posle decenija propadanja, 2014. je označena kao jedan od 7 najugroženijih spomenika kulture u Evropi. Ukupna vrednost projekta bila je 344.787 evra, EU je finansirala je obnovu sinagoge sa 100.000 evra, a radovi su trajali od januara 2013. do kraja 2017. Više informacija možete pročitati ovde.

Fabrici sa savetima nacionalnih manjina

Ambasador EU Sem Fabrici održao je uvodni sastanak sa predstavnicima svih 21 nacionalnih saveta nacionalnih manjina Srbije u predstavništvu Delegacije EU. Ovaj sastanak imao je za cilj razmenu pogleda na poštovanje i zaštitu manjinskih prava. Ambasador Fabrici naglasio je da je poštovanje manjinskih prava jedno od osnovnih načela EU. Prilika da se sastane sa predstavnicima nacionalnih manjina Srbije doprinela je korisnom pregledu trenutne situacije, takođe i u kontekstu pristupanja Srbije Uniji. Ovo je takođe bila i prilika da se ohrabre svi saveti nacionalnih manjina da aktivno učestvuju u implementaciji Akcionog plana za realizaciju prava nacionalnih manjina, jer to predstavlja bitan element unapređivanja pozicije nacionalnih manjina. Predstavnici nacionalnih manjina izneli su širok spektar pogleda i zajednički stav po pitanju mnogih pitanja. Ambasador Fabrici je ohrabrio predstavnike nacionalnih manjina da rade zajedno na implementaciji Akcionog plana i da združeno nađu zajedničke tačke. Više informacija možete pročitati ovde.

Bizel: EU nastavlja da podržava Srbiju u unapređenju zaštite i pomoći migrantima

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je da se u Srbiji nalazi izmedju 4.100 i 4.200 migranata, koje je potrebno što više usmeravati prema sistemu. Na konferenciji povodom završetka projekta “Unapredjenje zaštite i humanitarne pomoći u Makedoniji i Srbiji”, koji je finansirala Evropska komisija a sproveo Danski savet za izbeglice (DRC) u saradnji sa Vladom Srbije, Cucić je izrazio zahvalnost na rezultatima projekta tokom kojeg je izmedju ostalog obezbedjeno, kako je rekao “1.300 postelja”. Nikolas Bizel iz Delegacije EU u Srbiji kazao je da EU nastavlja da podržava Vladu Srbije vezano za migracije. “Još uvek puno toga treba da se uradi. Gledamo dugoročno to su pitanja obrazovanja, zdravstva, integracije migranata izbeglica i tražliaca azila”, kazao je Bizel. Direktorka DRC u Srbiji Marina Kremoneze je rekla da je tokom projekta, pokrenutog u martu 2016, u 18 centara za izbeglice i migrante širom Srbije obezbedjena ključna pomoć hiljadama izbeglica i migrantima u zemlji. Navela je da je više od 30.000 migranata dobilo pomoć kroz različite aktivnosti, da je više od 23.000 dobilo pomoć u paketima, da je 12 centara rehabilitovano i četiri unapredjeno povećanjem kapaciteta, dok je novčana pomoć obezbedjena za 2.300 ljudi. Više informacija možete pročitati ovde.

Akcioni plan za vojnu mobilnost: EU preduzima korake u pravcu odbrambene unije

U skladu s obavezom koju je predsednik Evropske komisije Junker preuzeo, da se do 2025. izgradi punopravna odbrambena unija, Komisija i visoka predstavnica Mogerini su predstavili akcioni plan za poboljšanje vojne mobilnosti unutar i izvan EU. Olakšavanje kretanja vojnih trupa i imovine je neophodno za očuvanje bezbednosti evropskih građana i izgradnju delotvornije, kredibilnije i povezanije Unije, u skladu sa Zajedničkim saopštenjem o unapređenju vojne mobilnosti u EU iz novembra 2017. i globalnom strategijom za spoljnu i bezbednosnu politiku EU. U akcionom planu je utvrđen niz operativnih mera za uklanjanje fizičkih, proceduralnih i regulatornih prepreka vojnoj mobilnosti. Za sprovođenje akcionog plana će biti ključna tesna saradnja s državama članicama EU i svim relevantnim akterima. Visoka predstavnica Mogerini je izjavila da: „ olakšavanjem vojne mobilnosti u EU možemo na delotvorniji način da sprečavamo krize, efikasnije sprovodimo misije i brže reagujemo na nove izazove. To će biti naredni korak u produbljivanju saradnje na nivou EU, u okviru stalne strukturirane saradnje, koju smo nedavno zvanično uspostavili kao i saradnje s našim partnerima, pre svega s NATO-om. Verujemo da kao EU u današnjem svetu možemo biti delotvorni samo ako sarađujemo.” Više informacija pronađite u saopštenju za medije dostupnom na svim jezicima EU kao i u informativnom listu.

Evropska građanska inicijativa: devet miliona građana učestvovalo u usvajanju zakonodavstva EU

Evropska komisija je usvojila drugi izveštaj o primeni Uredbe o građanskoj inicijativi. Procenjuje se da je od stupanja na snagu ovog instrumenta 2012. do danas, devet miliona građana EU iz svih 28 država članica dalo podršku nekoj od evropskih građanskih inicijativa. Dosada su četiri uspešne inicijative prikupile po milion potpisa, a Komisija se obavezala da će za tri inicijative preduzeti dalje mere. U protekle tri godine, instrument je unapređen nezakonodavnim merama. Zahvaljujući tim promenama se znatno povećao broj prihvaćenih zahteva za registraciju inicijativa: od aprila 2015. odobrena je registracija 90 odsto predloženih inicijativa, u poređenju sa 60 odsto predloženih inicijativa u prethodnom trogodišnjem razdoblju. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova