MEU pozdravlja najavu izrade Statuta Zajednice srpskih opština na Kosovu*

U saopštenju portparola Evropske spoljnopolitičke službe pozdravlja se najava premijera Kosova Ramuša Haradinaja o davanju mandata rukovodećoj grupi za izradu Statuta Zajednice srpskih opština na Kosovu. Izrada Statuta je počela i trajaće četiri meseca navodi se u saopštenju i dodaje da „ovaj dugoočekivani korak otvara prostor za primenu sporazuma o Zajednici srpskih opština, obaveze koju je Kosovo preuzelo u okviru dijaloga uz posredovanje EU, konkretno u okviru briselskih sporazuma iz aprila 2013. i avgusta 2015. EU će pozvati glavne pregovarače i njihove timove iz Beograda i Prištine kao i rukovodeći tim i tehničke eksperte na razgovor u Brisel, kako bi se na konstruktivan način i u dobroj veri uključila u proces izrade Statuta“, piše u saopštenju koje u celini možete pročitati ovde.

Fabrici: Članstvo u EU zavisiće od rešenja sporova sa susedima

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio da će perspektiva zemalja kandidata za članstvo zavisiti i od definitivnih rešenja za sporove sa susedima. Osim toga, rekao je Fabrici predstavljajući Strategiju EU za Zapadni Balkan članovima Saveta stranih investitora, članstvo će zavisiti i od jake političke volje, sprovođenja stvarnih i održivih reformi. Fabrici je podsetio da su Srbija i Crna Gora jedine dve zemlje u regionu sa kojima su pristupni pregovori uveliko u toku i da Strategija jasno definiše da su vrata EU otvorena za dalje pristupanje kada su pojedinačne zemlje ispunile kriterijume. “Kredibilna perspektiva proširenja zahteva stalne napore i bespovratne reforme. Napredak na evropskom putu je proces vezan za ciljeve i njihovo ispunjenje. Put Srbije u EU je u nacionalnom i državnom interesu Srbije”, istakao je ambasador Fabrici. Više informacija možete pročitati ovde.

Prekogranična saradnja Srbije i Rumunije u borbi protiv raka

U Požarevcu je predstavljen početak sprovođenja Projekta prekogranične saradnje Srbije i Rumunije u borbi protiv raka u pograničnom području. Ukupna vrednost projekta, koji se finansira iz IPA fondova EU je 11,6 miliona evra. U njemu zajednički učestvuju požarevačka Opšta bolnica, bolnice u Rešici i Temišvaru, odnosno Centar za genetske i celularne terapije u lečenje karcinoma "Onkogen" i Ministarstvo zdravlja Srbije. "Ako nešto treba da finansiramo iz dostupnih sredstava EU, to je svakako vezano za unapređenje zdravlja naših ljudi, ", rekla je Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je naveo da je cilj da se bolest otkrije na vreme, jer tako ima mnogo više šansi za izlečenje i kvalitetan život. Svi partneri na projektu dobiće modernu opremu za lečenje pacijenata sa karcinomom, a u Požarevcu će biti osnovan Regionalni centar za prevenciju, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti. U okviru projekta biće završena i kompletno opremljena zgrada Nove bolnice u Požarevcu. "Novim projektom", objasnio je Danko Nikolić, direktor Opšte bolnice Požarevac, "završavaju se dodatna tri sprata, čime ćemo dobiti centralni operativni blok sa intenzivnom negom i stacionarni deo odeljenja ginekologije sa akušerstvom, urologije i hirurgije." Za tri godine, po završetku ovog Projekta prekogranične saradnje, ukupno 15 bolnica i institucija u Srbiji i Rumuniji biće umreženo i koristiće standardizovane procedure u lečenju malignih bolesti. Više informacija možete pročitati ovde.

U Srbiji i dalje prisutni rodni stereotipi

Rodni stereotipi u Srbiji su i dalje prisutni i oni podržavaju patrijarhalne strukture i odnose u kojima su žene neravnopravne u nizu aspekata – od političkog odlučivanja i ekonomske participacije, do odnosa u porodici, rečeno je na radionici u EU info centru gde je predstavljeno istraživanje u okviru programa "Zaustavljanje nasilja nad ženama u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj: primena normi, promena svesti". Ovaj regionalni program sprovodi UN Women EU je donirala sa pet miliona evra. Jedan od podataka iz istraživanje je da svaki deseti ispitanik/ca smatra da „neke žene vole da budu istučene“, a među njima su većinom muškarci (70%). Stoga su kampanje koje utiču na promene stavova i svesti mladih muškaraca od izuzetnog značaja, a kako pokazuju i rezultati, kod mladića koji su bili uključeni u ove programe došlo je do promena u stavovima i ponašanjima. Više informacija možete pročitati ovde.

Podrška izbeglicama u Grčkoj: 180 miliona evra hitne pomoći

Evropska komisija je najavila izdvajanje novih sredstava u iznosu od 180 miliona evra za humanitarne projekte u Grčkoj, uključujući povećanje sredstava za vodeći program Hitna podrška integraciji i smeštaju (ESTIA) čiji je cilj da se izbeglicama obezbedi smeštaj u urbanim sredinama i redovna novčana pomoć. Sredstva su najavljena u trenutku održavanja sastanka komesara za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama Hristosa Stilijanidesa sa predsednikom Vlade Grčke Aleksisom Ciprasom u Atini. Program ESTIA, pokrenut u julu 2017. sa Agencijom UN za izbeglice, predstavlja najveću humanitarnu operaciju EU u Grčkoj koja se sprovodi u skladu sa Vladinom politikom da se izbeglice izvedu iz kampova. Do sada je obezbeđen smeštaj za preko 23.000 ljudi u urbanim sredinama, a programom novčane pomoći je obuhvaćeno više od 41.000 izbeglica i tražilaca azila. Više inforrmacija možete pročitati ovde.

Od 1. aprila na snazi nova pravila kojima se garantuje pravo na pretpostavku nevinosti i pravo na prisustvo suđenju

Nova pravila EU, kojima se garantuje da su optuženi ili osumnjičeni za izvršenje krivičnog dela nevini dok se ne dokaže suprotno, stupaju na snagu u nedelju 1. aprila. Osim toga, novim pravilima će se bolje zaštiti pravo na ćutanje i pravo na prisustvovanje sopstvenom suđenju. Koristi od prava vezanih za krivični postupak će imati građani širom EU, budući da do sada nisu uživali istu zaštitu u svim državama članicama. Komesarka za pravosuđe, potrošače i rodnu ravnopravnost, Vera Jurova, izjavila je da „u krivičnim postupcima godišnje učestvuje devet miliona ljudi širom EU. Pretpostavka nevinosti je osnovno pravo i kao takvo se mora poštovati u celoj Evropi. Pravo na fer suđenje mora biti garantovano svim građanima. Pozivam sve države članice da ova pravila primene što pre.” Zahvaljujući direktivi, biće zabranjeno javno impliciranje krivice dok se ona ne dokaže. Osim toga, direktiva garantuje pravo na ćutanje. U slučaju kršenja prava na prisustvovanje suđenju, građani imaju pravo na novo suđenje. Ova direktiva je deo paketa od šest zakona kojima se garantuje zajednički minimum standarda o pravima optuženih i okrivljenih u krivičnom postupku. Više informacija možete pročitati ovde.

Horizont 2020: Preko 12 miliona evra podrške malim i srednjim preduzećima za inovacije

Horizont 2020, program EU za istraživanje i inovacije, podržaće 257 malih i srednjih preduzeća iz 31 zemlje sa 12,65 miliona evra iz Instrumenta za mala i srednja preduzeća. Među odabranim projektima su ulično osvetljenje na solarno napajanje, alat za dijagnostifikovanje prekida disanja u snu, inovativna tehnologija za mobilno plaćanje kao i mašina za pakovanje u održivu ambalažu. Većina odabranih malih i srednjih preduzeća se bavi zdravstvom, inženjeringom i komunikacionim tehnologijama. U okviru pomenutog Instrumenta, koji je deo Evropskog saveta za inovacije, preduzeća mogu da se prijave za dve odvojene i međusobno nevezane faze, u zavisnosti od zrelosti njihovih inovacija. U prvoj fazi, svaki projekat dobija 50.000 evra za izradu studije izvodljivosti, dok u drugoj fazi, preduzeća mogu dobiti do 2,5 miliona evra za finansiranje razvoja inovacija. Više informacija možete pročitati ovde.

Nezaposlenost: 8,5 odsto u evro zoni, 7,1 odsto u EU

Sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti u evro zoni je u februaru iznosila 8,5 odsto što je najniža stopa nezaposlenosti u evro zoni od decembra 2008. Prema podacima koje je objavio Eurostat, statistički zavod EU, nezaposlenost u EU je u februaru ove godine iznosila 7,1 odsto, što je takođe najniža stopa nezaposlenosti zabeležena od septembra 2008. Najniže stope nezaposlenosti među državama članicama su u februaru 2018. zabeležene u Češkoj (2,4 dosto), Nemačkoj i Malti (po 3,5 odsto) kao i Mađarskoj (3,7 odsto u januaru 2018). Najviše stope nezaposlenosti su zabeležene u Grčkoj (20,8 odsto u decembru 2017) i Španiji (16,1 odsto). Najveći pad nezaposlensti je zabeležen na Kipru (sa 12,6 na 9,6 odsto), Grčkoj (sa 23,4 na 20,8 odsto između decembra 2016. i decembra 2017) i Hrvatskoj (sa 12,0 na 9,6 odsto). Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova