Mogerini: Samo dijalog i političko vođstvo mogu doneti pozitivne rezultate

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini je povodom rešavanja pitanja vezanih za ponovno otvaranje mosta u Kosovskoj Mitrovici u saopštenju navela da je “još jednom potvrđeno da samo dijalog i političko vođstvo mogu doneti pozitivne rezultate…To je suština dijaloga uz posredovanje EU za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Ponovno otvaranje obnovljenog mosta u Mitrovici i završetak radova na pretvaranju ulice Kralja Petra u pešačku zonu će predstavljati veliki uspeh u sprovođenju sporazuma postignutih u dijalogu”. U saopštenju Mogerini ukazuje da je napredak u normalizaciji odnosa “u ovom trenutku od najvećeg značaja za očuvanje mira i stabilnosti između dve strane i u okviru regiona; on je takođe ključan za napredak obe strane ka Evropskoj uniji. EU će nastaviti da se snažno zalaže za ovaj proces i ja sa nestrpljenjem očekujem nastavak dijaloga sa liderima obe strane”. Celo saopštenje možete pročitati ovde.

Han u Skoplju na ministarskom sastanku zapadnobalkanske šestorke

Johanes Han, komesar za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju, učestvuje na ministarskom sastanku zemalja Zapadnog Balkana u Skoplju, 9. i 10. februara. Sastanak okuplja ministre energetike i spoljnih poslova iz regiona koji će razmotriti dosadašnji napredak u saradnji u oblasti energetike i dalje korake ka stvaranju regionalnog tržišta električnom energijom. Učesnici će takođe razgovarati i o pripremama za Samit zemalja Zapadnog Balkana koji se održava u julu u Trstu. Kako je najavljeno komesar Han će na marginama ministarske konferencije potpisati sporazume o finansijskim instrumentima EU sa međunarodnim finansijskim institucijama u oblasti energetske efikasnosti i merama za ozelenjivanje privrede u regionu Zapadnog Balkana. Vesti o sastanku pratite na sajtu www.europa.rs.

Davenport: CEFTA je priprema za članstvo u EU

Na konferenciji „10 godina primene CEFTA – rezultati i izazovi“ šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport izrazio je nadu da će balkanske zemlje ubrzati integraciju u okviru sporazuma, što će biti priprema za članstvo u EU. Akcioni planovi za ekonomsku integraciju, priznavanje diploma, širenje brzog interneta, smanjenje cena rominga i osmišljavanje investicionog ambijenta, prema njegovim rečima, biće doneti na samitu u julu ove godine u Trstu. “Želimo da vidimo da zemlje regiona imaju koristi od smanjenja cena poluproizvoda i gotovih proizvoda, podsticanja znanja i inovacija i podizanja konkuretnosti regiona. Želimo da vidimo da se zemlje regiona, među njima i Srbija, kroz CEFTA spremaju za buduće članstvo u EU”, rekao je ambasador Davenport. Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić ocenio je da je CEFTA u proteklih deset godina dala dobre rezultate i da zemlje Centralne Evrope, koje u ovom sporazumu učestvuju, tri četvrtine spoljnotrgovinske razmene obave medjusobno. Više informacija možete pročitati ovde.

EU za Srbiju: 25 miliona za stručno obrazovanje i obuku

EU je uložila oko 25 miliona evra u modernizaciju sistema stručnog obrazovanja i obuke u Srbiji. To je deo sire šire podrške EU reformi obrazovnog sistema na svim nivoima u vrednosti od 86 miliona evra. Cilj reforme sistema stručnog obrazovanja i obuke je da osnaži ljude sa veštinama traženim na tržištu rada. EU je pomogla Srbiji da razvije skoro 50 profila srednjeg stručnog obrazovanja u nizu sektora: od poljoprivrede, zdravstva, mašinstva i metaloprerađivačkog sektora, preko građevinarstva i elektrotehničkog sektora, do turizma i ugostiteljstva. Od 2003, više od 200 stručnih škola u Srbiji je obnovljeno i opremljeno sredstvima EU. Ova podrška je iskorišćena i za usavršavanje više od 2.000 nastavnika, a sredstvima EU je do sada obnovljeno 49 srednjih stručnih škola, realizovano 37 inovativnih projekata, dok je 153 srednjih stručnih škola dobilo IT opremu. Do kraja ove godine, još 74 škole dobiće specijalizovanu opremu. Više informacija možete pročitati ovde.

Davenport: Vlada Srbije humana prema izbeglicama

Šef Delegacije EU Majkl Davenport i ambasadori osam zemalja članica EU zajedno sa ministrom za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandrom Vulinom i komesarom Vlade Srbije za izbeglice i migracije Vladimirom Cucićem posetili su novi prihvatni centar za migrante u Obrenovcu. Ambasador Davenport je naveo da je ”veoma mnogo” urađeno tokom dve nedelje na rehabilitaciji mesta i prostorija bivše kasarne u Obrenovcu. Prema njegovim rečima EU ima dobru saradnju sa Vladom Srbije. „Samo Evropska komisija je izdvojila više od 50 miliona evra od početka migrantske krize, kao i zemlje članice EU koje su izdvojile velike sume i to će se nastaviti. Reč je i o kvalitetu naše saradnje, možemo da kažemo da smo veoma impresionirani radom srpskih vlasti i politike prema izbeglicama u Srbiji, a to je najbitnije. Vlada se prema izbeglicama ponaša na human način, sa razumevanjem”, ocenio je Davenport. Više informacija možete pročitati ovde.

Najvažniji rezultati Saveta za spoljne poslove

Ministri spoljnih poslova EU su potvrdili da je važno da Libija obnovi stabilnost postizanjem inkluzivnog političkog dogovora u okviru libijskog političkog sporazuma. Savet je raspravljao i o bliskoistočnom mirovnom procesu i situaciji u Ukrajini i Egiptu. „U narednim nedeljama ćemo voditi intenzivne razgovore sa američkim kolegama. Današnji razgovori o Ukrajini i bliskoistočnom mirovnom procesu su bili korisni za razmatranje pozicije EU, a zaključak je da je ona ujedinjena sa jasnim stavovima”, izjavila je Federika Mogerini, visoka predstavnica za spoljne poslove i politiku bezbednosti. Više informacija o razultatima razgovora možete pročitati ovde.

Države EU treba da održe dosadašnji napredak u sprovođenju programa za premeštaj i preseljenje

Evropska komisija je usvojila deveti izveštaj o napretku u sprovođenju programa EU za hitni premeštaj i preseljenje, u kom ocenjuje mere sprovedene od 8. decembra 2016. Tokom perioda koji pokriva izveštaj, države članice su nastavile da ulažu veće napore u preseljenje i osigurale su legalne i bezbedne puteve za 13.968 ljudi. Opšti pozitivan trend je zadržan i u pogledu premeštaja. Tokom ovog perioda, premešteno je 3.813 ljudi, pri čemu je u decembru zabeležen najveći broj premeštaja do sada, tj. 1.926. Ukupan broj premeštaja sada iznosi 11.966. Međutim, ocean je da države članice moraju da ulože dodatne napore kako bi održale dosadašnji napredak i ostvarile cilj koji je utvrdila Komisija, odnosno da na mesečnom nivou premeste 1.000 ljudi iz Italije odnosno 2.000 iz Grčke. Komesar za migracije, unutrašnje oslove i građanstvo Dimitris Avramopulos, izjavio je da je u proteklim mesecima ostvaren napredak i ukazao da je “premeštanje svih lica koja ispunjavaju uslove iz Italije i Grčke moguće samo ako za to postoje politička volja, posvećenost i istrajnost među svim državama članicama.” Više informacija možete pročitati ovde.

Fond za strateška ulaganja EU će pokrenuti više od 168 milijardi evra novih investicija u svim državama članicama

Očekuje se da Investicioni plan za Evropu pokrene više od 168 milijardi evra ukupnih investicija. Samo dve godine otkako je Junkerova Komisija pokrenula Plan, u okviru njega je već mobilisano više od polovine predviđenih 315 milijardi evra ukupnih investicija. Ovo je objavljeno nakon prošlonedeljnog sastanka Saveta direktora Evropske investicione banke na kom je odobreno 14 novih projekata koji će biti finansirani u okviru Evropskog fonda za strateška ulaganja prema preporuci nezavisnog investicionog komiteta tog Fonda. Obim finansiranja aktivnosti odobrenih u okviru Evropskog fonda za strateška ulaganja iznosi preko 31 milijarde evra u svih 28 država članica. Broj infrastrukturnih projekata koje je EIB do sada odobrio iznosi 189, a njihova vrednost je 23 milijarde evra. Više informacija možete pročitati ovde.

Kroz jedinstvo do bezbednosti: integracije u službi Evrope

Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, je u Ljubljani, na zajedničkoj konferenciji ECB i Banke Slovenije povodom obeležavanja 10. godišnjice uvođenja evra ukazao kako je u trentku kada se sve veći broj ljudi u zapadnim demokratijama oseća nesigurno neophodno razmatrati „ozbiljnost krize evra koja je oslabila veru u EU kao temelj ekonomske sigurnosti“. Dragi je podsetio da bi „prema jednoj proceni, bruto društveni proizvod (BDP) EU po glavi stanovnika bi bio čak za 20 odsto niži da posle rata nije bilo integracija. Druga procena razmatra uticaj integracija od 1980-ih – nakon što je posleratna obnova odigrala svoju ulogu – i pokazuje da bi rast BDP-a po glavi stanovnika bio niži za 12 odsto da nije došlo do proširenja“. On je podsetio da su „zemlje koje su se pridružile EU 2004. i 2007, poput Slovenije, takođe ostvarile deo te dobiti. BDP je u 12 novih članica porastao i do 40 odsto što ne treba da čudi, budući da je EU daleko najveći trgovinski partner zemalja u centralnoj i istočnoj Evropi i glavni izvor stranih direktnih investicija“. Više informacija možete pročitati ovde.

Nova pravila za usluge interneta prilikom putovanja u inostranstvo

Zahvaljujući dogovoru koji su postigli pregovarači Evropskog parlamenta, država članica i Evropske komisije, građani zemalja EU će se uskoro moći da u potpunosti iskoriste svoje pretplate na filmove, sportska događaje, elektronske knjige, video igre ili muzičke usluge. Potpredsednik Evropske komisije Andrus Ansip, objasnio je da je reč o novom značajnom koraku ka ukidanju prepreka na jedinstvenom digitalnom tržištu. “Ljudi koji su se pretplatili na svoje omiljene serije, muziku i sportske događaje kod kuće će moći da u njima uživaju i tokom putovanja Evropom”. Ova pravila odgovaraju novim načinima na koje evropljani raspolažu kulturnim i zabavnim sadržajima. U 2016, 64 odsto građana zemalja EU je koristilo internet za igranje ili preuzimanje igara, slika, filmova ili muzike, uz sve veću upotrebu mobilnih uređaja. Prema istraživanju iz 2015, svaki treći evropljanin je želeo mogućnost prekogranične prenosivosti. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova