Fabrici: Kosovo* ključni element za pristupanje Srbije EU ali ne i jedini

„Kosovo je ključni element za pristupanje Srbije EU), ali ne i jedini”, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici u intervjuu za dnevni list Blic. "Normalizacija odnosa sa Prištinom i napredak u oblasti demokratije i vladavine prava dva su glavna pokretača za ulazak Srbije u EU. Naravno, Kosovo je ključni element. EU je već dala do znanja koliko je to važno i upravo zbog toga i pruža dobre usluge u dijalogu. Posvećeni smo dijalogu, ali napretka mora biti i u oblasti vladavine prva", rekao je Fabrici za Blic. Govoreći o datumu ulaska u EU, Fabrici je rekao da nema prečica, da svaka zemlja mora da sprovede neophodne reforme, a da će datum prirodno doći kad sve bude završeno. "Davanje datuma može da napravi zabunu, da se stvori utisak da se samo čeka datum, a u pitanju je ustvari proces. Godina 2025. je neka vrsta horizonta koji je predložila Evropska komisija, do kada treba da se u samoj EU sprovedu reforme koje uključuju oblasti bezbednosti, ekonomije i proširenja", objasnio je ambasador EU Sem Fabrici. Intervju možete pročitati ovde.

Predstavljen novi program EU za lokalni razvoj – EU PRO

U Aranđelovcu je predstavljen novi razvojni program EU PRO, čiji je cilj da doprinese sveukupnom privrednom i društvenom razvoju 99 lokalnih samouprava u regionu Šumadije i zapadne Srbije i regionu južne i istočne Srbije. U naredne tri godine aktivnosti programa EU PRO, koji EU finansira sa 25 miliona evra a sprovodi UNOPS u partnerstvu sa Vladom Srbije, biće usmerene na unapređenje konkurentnosti lokalne privrede, poboljšanje poslovnog okruženje i jačanje društvene kohezije u gradovima i opštinama obuhvaćenim programom. Na predstavljanju ovog programa ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da Srbija godišnje dobija od EU 200 miliona evra bespovratne pomoći dok je šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici naveo da novi program obuhvata 99 od ukupno 174 opštine u Srbiji. On je ukazao da je EU najveći spoljnotrgovinski partner i investitor u Srbiji. “Za proteklih osam godina je spoljnotrgovinska razmena Srbije i EU gotovo utrostručena. Skoro dve trećine srpskog izvoza ide u EU. Više od tri četvrtine stranih investicija u Srbiju stiže iz kompanija iz EU”, rekao je Fabrici. On je izneo podatak da skoro 200.000 ljudi u Srbiji radi za firme iz EU. Povodom predstavljanja novog programa EU PRO, u Aranđelovcu je organizovan Sajam EU projekata na kome je predstavljen deo dosadašnje podrške EU Srbiji, uključujući i uspešne primere podrške preduzetništvu, malim i srednjim preduzećima, kroz različite EU programe. Više informacija možete pročitati ovde.

Privredni i makroekonomski pokazatelji pozitivni, vladavina prava i dalje upitna

zveštaj Evropske komisije o Srbiji koji obuhvata period u poslednjih godinu i po dana predstavljen je u Gradskoj kući u Nišu. Šefica političkog sektora Delegacije Evropske unije u Srbiji Nora Hairinen je naglasila da je najveći napredak postignut na polju ekonomskog razvoja i makroekonomije, ali i da se mora dodatno raditi na području vladavine prava, nezavisnosti rada sudstva, borbi protiv korupcije i slobodi medija. Govoreći o ekonomskim aspektima izveštaja, savetnik za ekonomska pitanja Delegacije EU u Srbiji Dimitrije Stanković kazao je da se srpski bruto društveni proizvod nalazi na trećini prosečnog BDP-a na području EU. Prema njegovoj oceni Vlada je posvećena stvaranju funkcionalne tržišne privrede, osnove za rast su jako dobre i očuvana je makroekonomska stabilnost. “Neophodno je, međutim, da se okonča privatizacija, a privatni sektor je i dalje nedovoljno razvijen’’, kazao je Stanković. Okupljenima na predstavljanju izveštaja Evropske komisije o Srbiji u obratio se zamenik gradonačelnika Niša Miloš Banđur koji je istakao da je ovaj događaj veoma značajan jer su lokalne samouprave i lokalne zajednice mesta gde se potrebe i interesi građana direktno susreću sa procesom evrointegracija. Više informacija možete pročitati ovde.

U Narodnoj skupštini održano finale Evorpske škole debate

Nakon 40 radionica u pet gradova i sedam javnih debata u Subotici, Novom Sadu, Novom Pazaru, Užicu, Nišu i Beogradu, svečano finale Evropske škole debate održano je u Narodnoj skupštini. Tema debate bila je „Ovaj dom predlaže smanjenje finansiranja EU za države čanice koje ne poštuju vladavinu prava”. Učestvovalo je sedam najistaknutijih od ukupno 150 polaznika. Publika kao i žiri u sastavu Dejan Radenković, narodni poslanik i član Odbora za evropske integracije, Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Delegacije EU i Miljana Pejić iz Otvorene komunikacije saglasili su se da je ubedljivija bila argumentacija tima koji je obrazlagao da ljudi više veruju lokalnim populističkim liderima nego EU, a za to vreme trajanja eventualnih sankcija najviše štete će trpeti obični građani. Imidž EU će slabiti u tim državama jer će se sva krivica za loše stanje svaliti pre na EU nego na političare u toj državi, što na kraju neće dovesti do promene vlasti, već na prebacivanje fokusa na druge investitore i druge države konkurentne EU. Princip debate je da dve suprotstavljene grupe zastupaju različite teze a pobeđuju oni koji su svoje argumente izneli najuverljivije. Evropsku školu debate pohađalo je preko 150 polaznika u 5 gradova. Polaznici su došli iz ukupno 38 gradova. Više informacija možete pročitati ovde.

Ambasador Fabrici sa Beograđanima na predstavi odigranoj u gradskom autobusu

Na Svetski dan kulturne raznolikosti Delegacija EU u Srbiji je u gradskom autobusu na liniji 26 organizovala za Beograđane pozorišnu predstavu “Ne/vidljivi grad Beograd”, Dah teatra, kojoj je prisustvovao šef Delegacije Sem Fabrici. Kulturna raznolikost je izuzetno važna za Srbiju i za EU, čiji moto je “Ujedinjeni u raznolikosti”, rekao je Fabrici novinarima na početnoj stanici u Dunavskoj ulici na Dorćolu. On je podsetio da Unija od 28 zemalja sa 500 miliona građana i 24 zvanična jezika svakodnevno neguje kulturne različitosti. “Ovu 2018. EU je proglasila Evropskom godinom kulturnog nasleđa u kojoj će u Srbiji biti sprovedeno nekoliko projekata kao što su obnova sinagoge u Subotici, Golubačke tvrđave i Tvrđave u Baču”, naglasio je Fabrici. Fabrici, koji je od nedavno stanovnik Beograda, je izjavio da će mu vožnja autobusom biti prilika da vidi delove Beograda koje još nije upoznao. Predstavu u režiji Dijane Milošević, izveli su glumci i muzičari Dah teatra a smeštajući pozorišni komad u autobus pozvali sun a toleranciju, podsećajući da su istorija i svakodnevni život protkani uticajima raznih kultura i da su gradovi nastali radom i kreativnošću svih građana. Više informacija možete pročitati ovde.

Budžet EU za 2019: Komisija predlaže budžet usmeren na ostvarivanje kontinuiteta i ciljeva rasta, solidarnosti i bezbednosti

Komisija je predložila nacrt budžeta EU za 2019. u iznosu od 166 milijardi evra u obavezama, što odgovara povećanju od tri odsto u odnosu na 2018, koji je usmeren na jačanje i razvoj evropske privrede i unapređenje solidarnosti i bezbednosti s obe strane granica EU. Ovo je šesti budžet koji se usvaja u okviru aktuelnog dugoročnog budžeta EU za period 2014–2020. i ograničenja utvrđenih u njemu. Predlog se zasniva na pretpostavci da će Ujedinjeno Kraljevstvo nakon povlačenja 30. marta 2019. nastaviti da doprinosi i učestvuje u izvršavanju budžeta EU kao da je država članica do kraja 2020. Evropski parlament i države članice će raspravljati o ovom predlogu. Komisija je početkom meseca predstavila predlog pragmatičnog i modernog dugoročnog budžeta za period 2021–2027. Više informacija možete pročitati ovde.

Prolećni paket evropskog semestra 2018: Preporuke Komisije državama članicama za postizanje održivog, inkluzivnog i dugoročnog rasta

Evropska komisija је predstavila preporuke za svaku od država članica ponaosob za 2018. u kojima su utvrđene smernice ekonomske politike za narednih 12 do 18 meseci. Valdis Dombrovskis, potpredsednik nadležan za finansijsku stabilnost, finansijske usluge i tržišta kapitala Unije, izjavio je da: „Evropa beleži najveći rast u poslednjih deset godina koji će se nastaviti ove i naredne godine. Pojavljuju se, međutim, novi rizici kao što su nestabilnost na globalnim finansijskim tržištima i trgovinski protekcionizam“. Marijan Tisen, komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja i radnu mobilnost, je ocenila da su: „ovogodišnje preporuke više nego ikada ranije usmerene na zapošljavanje, obrazovanje i socijalna pitanja”, a Pjer Moskovisi, komesar za ekonomska i finansijska pitanja, oporezivanje i carinu, je istakao da je EU “korak bliže napuštanju nasleđa krize jer Francuska nakon devet godina izlazi iz prekomernog deficita. Po prvi put od uvođenja jedinstvene valute sve države članice evro zone će imati deficit manji od tri odsto BDP-a u 2018…Zato upućujemo snažnu poruku Mađarskoj i Rumuniji da ove i sledeće godine moraju da preduzmu mere za ispravljanje značajnog odstupanja od svojih fiskalnih ciljeva”. Više informacija je dostupno ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova