Han: Kosovo* nije jedini uslov priključenja Srbije Evropskoj uniji

Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han izjavio je da rešenje pitanje Kosova nije jedini preduslov za ulazak Srbije u EU, navodeći da su sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i dobog upravljanja srž procesa proširenja. U intervjuu za “Večernje novosti” Han je rekao nijedna nova država ne može da pristupi EU bez rešavanja otvorenih bilateralnih pitanja, a da za Srbiju to znači da je potrebno da zaključi i trajno primeni pravno obavezujući sporazum s Prištinom. “Bilo koji sporazum mora da bude specifičan i krojen po meri, da ne stvara presedan i da doprinosi regionalnoj stabilnosti i putu regiona u EU. Istovremeno, EU ne spekuliše o mogućim elementima konačnog pravno obavezujućeg sporazuma”, kazao je Han. Više informacija možete pročitati ovde.

Vučić i Fabrici razgovarali o procеsu pridruživanja Srbije EU i rеgionalnoj situaciji

Prеdsеdnik Rеpublikе Srbijе Alеksandar Vučić i šеf Dеlеgacijе EU ambasador Sеm Fabrici razgovarali su o procеsu pridruživanja Srbije EU i rеgionalnoj situaciji. U saopštenju nakon sastanka se navodi da je prеdsеdnik Vučić rеkao “da ćе Srbija nastaviti da intеnzivno radi na ispunjavanju еvropskе agеndе, sa ciljеm otvaranja novih poglavlja i bržеg naprеtka na putu ka članstvu ka EU“. Prеdsеdnik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili procеs usklađivanja zakonodavstva Srbijе sa zakonodavstvom EU i saglasili sе da jе potrеban еnеrgičniji rad u oblasti vladavinе prava. Ambasador Fabrici jе ukazao da procеs ustavnih promеna u oblasti pravosuđa idе u dobrom pravcu. Dvojica sagovornika su sе saglasili I da jе potrеbno nastaviti dijalog Bеograda i Prištinе. S tim u vеzi, prеdsеdnik Vučić jе upozorio da jе nеprihvatljivo da Priština nastavi sa nеodgovornim potеzima sa ciljеm formiranja tzv. kosovskе vojske, što jе vеlika prеtnja miru”, piše u saopštenju iz kabineta predsednika Srbije koje u celini možete pročitati ovde.

Fabrici: Srbija prepoznata kao lider na Zapadnom Balkanu

“Srbija ima svoje čvrsto mesto u procesu proširenja EU i prepoznata je kao lider na Zapadnom Balkanu”, ocenio je šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i dodao da je EU prepoznala posvećenost srpskih vlasti da stvore funkcionalnu tržišnu ekonomiju. On je na okruglom stolu “Stabilizacija i integracija na Zapadnom Balkanu”, na Ekonomskom samitu Srbije u Beogradu, rekao da je EU ove godine stavila ovaj region i njegovu evropsku budućnost u centar svoje agende. Ambasador Fabrici je istakao da je u prethodnom periodu u Srbiji postignut napredak na polju ekonomskih reformi i makroekonomske stabilnosti. Istakao je I da su potrebni i dodatni napori da bi se poboljšalo poslovno okruženje, te da je neophodna i oštrija borba protiv korupcije i sive ekonomije, restrukturiranje javnih preduzeća i reforma javne uprave. Fabrici je ukazao da stabilnost i integracije predstavljaju dva ključna elementa u evropskom procesu koja se uzajamno podržavaju. Više informacija možete pročitati ovde.

Grantovi EU u agraru od 3 miliona evra

Iz IPARD programa EU poljoprivrednicima Srbije su uručeni grantovi za nabavku mehanizacije i opreme, ukupne vrednosti od oko tri miliona evra, a raspisan je i 4. poziv za dodelu nove tranše od 25 miliona evra. Poljoprivrednicima prijavljenim na 3. konkurs za IPARD program, koji za Srbiju ukupno iznosi 175 miliona evra, rešenja o dodeli bespovratnih sredstava u Vladi Srbije uručili su minister poljoprivrede Branislav Nedimović, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, Prema rečima Nedimovića, Srbija je spremna da otvori Poglavlje 11 koje se odnosi na poljoprivredu i ruralni razvoj. Ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici je istakao da je iz EU programa opredeljeno 175 miliona evra bespovratno za dodatne investicije u srpski agrar, a da ta suma, uz dodatno sufinansiranje, može da naraste na 400 miliona. “Već sad je izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na tržište EU udvostručen, čak i utrostručen”, rekao je Fabrici. Više informacija možete pročitati ovde.

Informator o korišćenju predpristupnih fondova EU na Sajmu knjiga

„Razumem evroskepticizam u Srbiji, ali činjenica je da građani novih članica EU danas žive bolje nego pre članstva“, izjavila je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović na Međunaordnom sajmu knjiga u Beogradu gde je zajedno sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricije predstavlila „Vodič za korišćenje EU fondova – IPA 2“. Prema rečima ministarke Joksimović, Srbija bi do kraja godine mogla da otvori tri nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU. Ambasador Fabrici je istakao da EU godišnje izdvaja za Srbiju 200 miliona evra bespovratne pomoći i da je najveći davalac. On je pozvao posetioce Sajma knjiga da pročitaju „Vodič“ i uvere se, kako je rekao, šta je suština Unije. „Reč je o zaštiti demokratije, ljudskih prava i medijskih sloboda, ali i bezbednosti i zaštiti životne sredine“, zaključio je Fabrici. Više informacija možete pročitati ovde.

Javna prezentacija projekta „Katastar rudarskog otpada“ održana u Raški

U Centru za kulturu Gradac u Raški održana je prva javna prezentacija projekta „Katastar rudarskog otpada“, na kojoj su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike i članovi projektnog tima predstavili dosadašnje rezultate i najavili naredne korake projekta koji se sprovodi u Srbiji do početka 2020. godine. Cilj je harmonizacija zakonodavstva sa regulativom EU u sektorima rudarstva i zaštite životne sredine. Osam timova inženjera i tehničara rudarske i geološke struke obišlo je do sada 250 lokacija širom zemlje i utvrdilo da se u Srbiji nalazi 105 lokacija sa većim količinama rudarskog optada, a da ukupna količina rudarskog otpada iznosi oko 24 miliona kubnih metara. Izabrana je 41 lokacija, kao predmet detaljnog ispitivanja a koje sadrže ukupno 80% identifikovanog rudarskog otpada i nalaze se u 21 opštini. Projekat vredan 2,1 miliona evra finansira EU u iznosu od 90% sredstava, dok preostalih 10% obezbeđuje Republika Srbija. Više informacija možete pročitati ovde.

Program rada Komisije za 2019: ispunjavanje obećanja i pripreme za budućnost

Evropska komisija je predstavila program rada za 2019. i navela tri glavna prioriteta za predstojeću godinu: brzo postizanje dogovora o podnetim zakonodavnim predlozima u cilju ostvarivanja deset političkih prioriteta Komisije, usvajanje ograničenog broja novih inicijativa kao odgovora na aktuelne izazove i predstavljanje nekoliko inicijativa za budućnost Unije sa 27 država članica kako bi se učvrstili temelji za snažnu, ujedinjenu i suverenu Evropu. Predsednik Komisije Žan-Klod Junker je ukazao da: „evropski izbori koji nam predstoje za sedam meseci će biti najvažniji susret Evrope sa biračima u poslednjih nekoliko decenija” I pozvao Evropski parlament i Savet da usvoje predloge koje je Komisija podnela u protekle četiri godine. “Najbolja poruka koju možemo poslati biračima koji će izaći na izbore sledeće godine bila bi da im dokažemo da Unija donosi konkretne, opipljive rezultate,” istakao je Junker. Više informacija možete pročitati ovde.

Postignut sporazum o pružanju snažnije podrške reformskim naporima država članica

Evropska komisija je pozdravila dogovor Evropskog parlamenta i Saveta o povećanju budžeta programa podrške strukturnim reformama koje će EU omogućiti da odgovori na zahteve država članica koji su se ispostavili većim od očekivanih kao i da uputi ciljanu podršku članicama koje žele da se prilagode evru. Tokom tri godine od uspostavljanja, Služba za podršku strukturnim reformama je uspešno pružila pomoć za preko 500 projekata u 25 država članica EU. Program podrške strukturnim reformama je stupio na snagu u maju 2017. sa budžetom od 142,8 miliona evra za period 2017-2020. na raspolaganju je svim državama članicama koje zatraže njegovu pomoć. U okviru programa se pruža ekspertiza o praktičnim aspektima reformi koja je prilagođena svakoj članici ponaosob. Zahvaljujući dogovoru Evropskog parlamenta I Saveta, budžet će biti povećan na 222,8 miliona evra do 2020. Više informacija možete pročitati ovde.

Mogerini: EU insistira na sprovođenju detaljne, verodostojne i transparentne istrage smrti novinara Kašogija

Visoka predstavnica Federike Mogerini je u ime EU povodom smrti saudijskog novinara Džamala Kašogija uputila saučešće porodici i prijateljima I u saopštenju istakla “počast sećanju na uvaženog novinara koji je zbog posla bio u direktnom kontaktu sa velikim brojem evropskih institucija i organizacija. Ovom prilikom još jednom potvrđujemo posvećenost slobodi štampe i zaštiti novinara širom sveta. Činjenice o smrti Džamala Kašogija koje izlaze na videlo su izuzetno zabrinjavajuće, uključujući šokantno kršenje Bečke konvencije o konzularnim odnosima iz 1963, a naročito Člana 55. pomenutog dokumenta. EU kao i njeni partneri, stoga insistira na sprovođenju detaljne, verodostojne i transparentne istrage, koja će rasvetliti okolnosti u kojima se odigralo ubistvo i privesti pravdi sve odgovorne. Sećanje na Džamala Kašogija, njegova porodica i prijatelji zaslužuju pravdu”, navodi se u saopštenju koje možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova