Tajani: Proširenje ponovo jedan od glavnih prioriteta EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, posle razgovora sa predsednikom Evropskog parlamenta (EP) Antoniom Tajanijem da EP kontinuirano podržava politiku proširenja EU i da Srbija ceni što to telo, direktno birano na izborima, prepoznaje važnost širenja Unije na zapadni Balkan. Predsednik Vučić je, na zajedničkoj konferenciji za novinare, ocenio da “Srbiji ostaje veliki i najteži deo posla u vezi sa Kosovom, a EU očekuje zaključenje pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom, posle čega možemo postati članica Unije”. Predsednik EP Tajani izjavio je da je “od suštinskog je značaja da pre ulaska Srbije u EU postoji pravno obavezujući dokument” i preneo da je sa Vučićem razgovarao o vladivini prava, ustavnim reformama i slobodi medija. Tokom boravka u Beogradu Tajani je razgovarao sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, predsednicom Narodne skupštine Majom Gojković i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem. Više informacija možete pročitati ovde. Tokom boravka u Beogradu Tajani je održao je govor pred Nacionalnim konventom o EU u kome je, između ostalog, podsetio na poruku predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da Srbija i Crna Gora mogu postati članice EU do 2025 godine. On je naveo da dve trećine uvoza i izvoza Srbija ostvaruje sa zemljama EU, da tri četvrtine stranih ulaganja dolazi iz EU kao I da je do sada u Srbiju iz Unije, od 2000. godine stiglo preko 3 milijarde evra podrške.“Ali, bez borbe protiv korupcije, vitalnost ekonomije se ne može garantovati. Zato su važne reforma pravosuđa I vladavina prava”, izjavio je Tajani i dodao da je sloboda štampe uslov je za demokratsko i slobodno društvo. Izveštaj sa ovog skupa kao i ceo govor možete pročitati ovde.

Finansijska pomoć EU Srbiji za infrastrukturu i podrška za investicije, rast i zapošljavanje

Tokom posete Beogradu, predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani učestvovao je na konferenciji "EU-Srbija 2018: Investicije, rast i zapošljavanje". Na samom otvaranju ovog skupa svečano je potpisan finansijski ugovor između Srbije i Evropske investicione banke kojim se obezbeđuju bespovratna sredstva i kredit za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Niš – Dimitrovgrad, kao i sporazuma o grantu koji je zaključen između Razvojne banke Saveta Evrope i Republike Srbije u vezi sa Regionalnim stambenim programom. Više informacija, infografike i izveštaj sa konferencije možete pročitati i preuzeti ovde. U izjavi povodom ove konferencije ambasador EU Sem Fabrici ocenjuje da je ona dokaz je izvanrednog odnosa između EU i Srbije. Rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Niš-Dimitrovgrad je jedan od najznačajnijih projekata i to ne samo zbog vrednosti investicije već i zbog uticaja koji će imati na privredu i građane Srbije i još je jedan korak u realizaciji Agende povezivanja. Fabrici ukazuje i da je EU je snažno posvećena pružanju podrške zemljama u regionuda reše pitanje raseljenih i da preostalim izbeglicama iz bivše Jugoslavije obezbede trajna stambena rešenja a Srbija je najveća korisnica tog programa. Izjavu ambasadora Fabricija možete pročitati ovde.

Evropska investiciona banka spremna da podrži oporavak Srbije

Evropska investiciona banka (EIB) spremna je da podrži ekonomski oporavak Srbije i celog Zapadnog Balkana kako bi zemlje regiona bile u stanju da iskoriste sredstva finansiranja iz EU i privatnih izvora, izjavio je potpredsednik EIB Dario Skanapijeko. On je poručio da je potrebna veća aktivnost u pripremanju projekata. Banka je spremna da pruži podršku u rešavanju migracija, digitalizacije i borbi protiv klimatskih promena, rekao je Skanapijeko i ocenio da je Srbija pojačala napore za bolju pripremu investicionih projekata, ali da su investicije i dalje na niskom nivou. On je podsetio da je EIB aktivna u zemljama kandidatima dajući zajmove državnom i privatnom sektoru. EIB je od 2009. godine obezbedila zajmove od ukupno 1,4 milijardi evra u Srbiji i tako podržala otvaranje 261.000 radnih mesta. U regionu je odobreno 2.5 milijardi evra u zajmovima kao podrška za 400.000 radnih mesta u istom periodu, istakao je Skanapijeko. Više informacija možete pročitati ovde.

Fabrici: Srbija je kao zemlja kandidat učinila najveći napredak u pristupanju EU

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je ocenio da je Srbija kao zemlja kandidat učinila najveći napredak u evrointegracijama a da su ekonomske reforme i reforme u vladavini prava ključne za pristupanje Uniji. Ambasador Fabrici je na konferenciji NALED-a podsetio da će 6. februara Evropska komisija objaviti svoju strategiju za Zapadni Balkan i da to govori o usmerenju ka proširenju EU. Srbija je, kako je naveo, u poslednjih sedam godina utrostručila vrednost izvoza sa EU, da je 2009. godine on bio tri milijarde evra, dok je danas 8,5 milijardi evra, te da to govori da je Srbija sve bliža EU i njen sve veći partner, naveo je Fabrici. On je ukazao da je pored ekonomskih i reformi u oblasti vladavine prava važan i dijalog sa Prištinom. “U svakom trenutku očekujemo da se dijalog intenzivira”, rekao je ambasador Fabrici. Više informacija možete pročitati ovde.

Fabrici: Reforma javne uprave važna za proces evrointegracija i rodnu ravnopravnost

Šef Delegacije EU u Beogradu Sem Fabrici je konstatovao da je Srbija preduzela niz koraka na polju ranopravnosti polova i izrazio nadu da će biti usvojen zakon o rodnoj ravnopravnosti, na kojem se radi od 2016. godine. Ambasador Fabrici je na otvaranju Regionalne konferencije o rodnoj ravnopravnosti i reformi javne uprave na Zapadnom Balkanu ukazao da reforma državne uprave igra važnu ulogu u procesu evropskih integracija i naveo da “u regionu Zapadnog Balkana žene još uvek nisu jednako zastupljene u javnom sektoru, naročito ne na vodećim pozicijama na kojima se donose odluke.” On je naveo da je Delegacija EU u Srbiji u saradnji sa agencijom UN Women zato pokrenula projekat „Podrška rodnoj ravnopravnosti“ u okviru programa IPA 201). “Cilj ovog projekta je da osnaži administrativne kapacitete za rodnu ravnopravnost i pomogne u ostvarivanju napretka u ispunjavanju nacionalnih i obaveza koje propisuje EU u pogledu integracije načela rodne ravnopravnosti u sve politike”. Više informacija možete pročitati ovde.

Kulturno nasleđe Evrope i Srbije na kalendaru 2018

Pod sloganom “Naše nasleđe: gde prošlost susreće budućnost” počela je Evropska godina kulturnog nasleđa. Tokom 2018. godine, širom Evrope biće organizovani mnogobrojni događaji i manifestacije, kao i pokrenuta serija inicijativa, čiji je cilj da ohrabri građane da otkriju šta je to kulturno nasleđe njihovih gradova, regiona, zemalja i – Evrope. Kako bi promovisali Evropsku godinu kulturnog nasleđa, EU info centar u Beogradu i Delegacija EU u Srbiji su, u saradnji sa digitalnom platofmom Evropeana, napravili kalendar za 2018. u kome je predstavljen mali deo bogatog kulturnog nasleđa Srbije i Evrope, doprinosa iz Srbije portalu Evropeana kao i selekcija radova sa tog portala. To je prvi korak u obeležavanju godine kulturnog nasleđa, kome će slediti raznovrsne aktivnosti organizovane u Beogradu, Novom Sadu, Nišu – u EU info centru i dva EU info kutka. U Briselu, institucije EU posvećene su aktivnostima u vezi sa Evropskom godinom kulturnog nasleđa, a kroz program Kreativna Evropa raspisan je poziv za podnošenje projekata saradnje koji su u vezi sa kulturnim nasleđem. Dodatne mogućnosti za finansiranje najavljene su kroz programe Erazmus+, Evropa za građane i građanke, Horizont 2020 i druge. Prilog o EU kalendaru i njegovom nastajanju u saradnji sa Evropeanom i Narodnom bibliotekom Srbije i Evropa Nostrom Srbija dostupan je i na sajtu Evropeane.

EUteka tribine u Prokuplju, Lebanu i Boru

Na Euteka tribinama “Hajde da pričamo o Evropskoj uniji” namenjenim mladima održanim u bibliotekama u Prokuplju i Lebanu koje su članice EUteka mreže bilo je reči o Evropskoj uniji, EU programima za mlade i nagradnom konkursu za srednjoškolce”Evropski dnevnik” o čemu više možete pročitati ovde. U Narodnoj biblioteci u Boru, takođe članici EUtela mreže održana je tribina „Lokalna kultura i EU – kako sarađivati?“. Skup je bio prilika da predstavnici ustanova kulture i organizacija civilnog društva iz ovog grada i okoline dobiju informacije iz prve ruke o programima Evropske unije namenjene razvoju kulturnih, medijskih i drugih sadržaja. Predstavnicima lokalnih ustanova kulture i organizacija civilnog društva predstavljena su dva programa: Kreativna Evropa i Evropa za građane i građanke. Više informacija možete pročitati ovde.

Migracije: Broj zahteva za azil u EU smanjen za 43 odsto u 2017.

Novi podaci, koje je objavila Evropska kancelarija za podršku azilu, pokazuju da je tokom prethodne godine došlo do značajnog pada broja zahteva za azil u EU. U državama članicama EU, Norveškoj i Švajcarskoj je 2017. podneto ukupno 706.913 zahteva za azil, 43 odsto manje nego 2016. Ovo je druga godina zaredom u kojoj se beleži pad broja podnetih zahteva nakon nezapamćenog broja dolazaka tokom izbegličke krize. Komesar za migracije, unutrašnje poslove i građanstvo Dimitris Avramopulos je izjavio da je: „Nagli pad broja zahteva za azil u 2017. odraz smanjenja ukupnog broja dolazaka. Ovo su rezultati zajedničkih napora koje je EU preduzimala proteklih godina u cilju boljeg upravljanja migracijama i bolje zaštite granica. EU će i ubuduće biti kontinent solidarnosti, otvorenosti i tolerancije – ali će ta načela sprovoditi kolektivno, na način koji je održiv. Podaci koji su danas objavljeni pokazuju da smo na dobrom putu." Više informacija možete pročitati ovde.

Bezbednija voda za piće za sve Evropljane

Evropska komisija predložila je reviziju Direktive o vodi za piće kako bi podigla kvalitet i poboljšala pristup pijaćoj vodi te kako bi potrošačima obezbedila pouzdanije informacije o vodi. Pravo na pristup kvalitetnim osnovnim uslugama, uključujući vodu, jedno je od načela Evropskog stuba socijalnih prava a cilj ovog zakonodavnog predloga je da odgovori na prvu uspešnu evropsku građansku inicijativu Right2Water, koja je prikupila 1,6 miliona potpisa podrške poboljšanju pristupa bezbednoj pijaćoj vodi za sve Evropljane. Pored toga, cilj predloga je i da osnaži potrošači tako što će dobavljače obavezati da građanima daju preciznije informacije o potrošnji, strukturi troškova i ceni vode po litru kako bi mogli da njenu cenu uporede sa flaširanom vodom. Na taj način će se doprineti postizanju ciljeva zaštite životne sredine, među kojima je smanjenje upotrebe plastične ambalaže i ograničavanje ugljeničnog otiska EU, kao i ostvarivanje ciljeva održivog razvoja. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova