Zapadni Balkan: Poslanici Evropskog parlemanta pozdravili napredak regiona u 2016, usvojena rezolucija o Srbiji

Beograd i Priština moraju da ulože veće napore kako bi se približili EU, dok bi Skoplje trebalo da se obaveže na snažne evropske reforme, poručili su poslanici Evropskog parlamenta na sednici održanoj 14. juna. U rezoluciji usvojenoj sa 524 glasova za, 70 protiv i 79 uzdržanih, poslanici EP su pozdravili nedavna poboljšanja u odnosima između Beograda i Prištine kao i napredak u usvajanju zakona EU, uključujući početak rada na pravosuđu i osnovnim pravima, slobodi i bezbednosti, koji predstavljaju pitanja od ključnog značaja za pristupni proces. Oni su, međutim, pozvali srpske vlasti da uspostave adekvatan institucionalni okvir za apsorpciju pretpristupnih sredstava. Srbija bi trebalo da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, između ostalog i politiku prema Rusiji, da obezbedi nezavisnost pravosuđa u praksi i revidira Ustav koji bi garantovao nezavisnost ključnih institucija i zaštitu osnovnih prava. Više informacija možete pročitati ovde. Tekst rezolucije o Srbiji možete pročitati ovde.

Benedikt: EU će nastaviti podršku razvoju jugoistočne Srbije

Tokom prvog dana posete zamenika i zamenica ambasadora zemalja članica EU jugoistočnoj Srbiji, Oskar Benedikt, vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji poručio je u Knjaževcu da će EU nastaviti da pruža podršku društvenom i ekonomskom razvoju ovog dela zemlje. Tokom obilaska preduzeća „Kran Projekt” koje je uz podršku EU i Vlade Švajcarske dobilo modernu mašinu za obradu metala vrednu 14.650 evra Benedikt je naveo da „u zemljama EU sektor malih i srednjih preduzeća čini stub ekonomije i generiše 85 posto radnih mesta, te je podrška malom biznisu ulaganje u budućnost cele poslovne zajednicu u Srbiji”. Ovo knjaževačko preduzeće je samo jedno od 17 preduzeća sa jugoistoka i jugozapada Srbije koja su donatori razvojnog programa Evropski PROGRES podržali sa ukupno 253.880 evra sa ciljem da unaprede proizvodnju i otvore nova radna mesta. Ambasadori su obišli i antičku carsku palatu Felix Romuliana kod Zaječara a dvodnevn putovanje završavaju na sajmu EU projekata u Pirotu. Više informacija možete saznati ovde.

Češka podržava evrointegraciju Srbije, Italija poručuje da evropski put pripada mladima

Tokom protekle nedelje oržani su Dani otvorenih vrata ambasada Češke i Italije. Češka ambasadorka u Srbiji Ivana Hlavsova ocenila je da Srbija i Češka imaju odlične političke i ekonomske odnose, kao i dobru saradnju u drugim oblastima kao što su kultura i obrazovanje. “Snažno podržavamo pristupne razgovore Srbije i proces pristupanja EU. Činimo to kako na političkom nivou, tako i posredstvom mnogih konkretnih projekata” rekla je Hlavsova. Ona je srpskim studentima uručila devet stipendija za studiranje na češkim državnim fakultetima o čemu možete čitati ovde. U Danu otvorenih vrata ambasade Italije u Beogradu, studenti nekoliko beogradskih fakulteta imali su priliku da se upoznaju sa aktivnostima Regionalne kancelarije za saradnju mladih, koja je osnovana sa ciljem povezivanja i razmena mladih zemalja Zapadnog Balkana. Italijanski ambasador Ðuzepe Manco istakao je da evropski put Srbije i Balkana, pripada mladima. Zbog toga, kako je rekao, Italija kao zemlja koja predsedava Samitom Berlinskog procesa u Trstu želi da u okviru njega forum posveti mladima. Više informacija možete saznati ovde.

Izbori u većem delu Kosova* protekli mirno i regularno, u većinskim srpskim područjima zabrinjava zastrašivanje

U saopštenje portparola Evropske spoljnopolitičke službe o parlamentarnim izborima na Kosovu održanim 11. juna navodi se da se očekuje “od svih političkih lidera da se nakon okončanja izbornog procesa postaraju da vlada bude brzo formirana kako bi se bez odlaganja nastavio rad na privrednom razvoju, unapređenju vladavine prava, dijalogu sa Beogradom i liberalizaciji viznog režima”. U saopštenju se dalje kaže “da preliminarni izveštaj posmatračke misije EU pokazuje da je u većem delu Kosovo izborni dan protekao mirno i regularno. Međutim, u izveštaju se navode i dugotrajni nedostaci izbornog procesa kao i zabrinjavajući obrazac zastrašivanja u većinski srpskim područjima. Svi politički akteri iz svih zajednica imaju zajedničku odgovornost da ove nedostatke otklone”. Saopštenje u celini možete pročitati ovde.

Ukinut roming u zemljama Evropske unije

“Danas je istorijski dan. Visoki računi Evropljana za roming danas postaju deo istorije” poručuju iz EU. „Ukidanje rominga je jedno od najvećih i najkonkretnijih dostignuća EU”, navode u zajedničkom saopštenju predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani i premijer Malte Džozef Muskat. To pokazuje da je cilj „EU spajanje ljudi i olakšavanje života. Operateri su imali dve godine da se pripreme za ukidanje rominga, a mi smo uvereni da će nove mogućnosti iskoristiti u korist svojih potrošača”, poručili su u zajedničkom saopštenju. Rad ne prestaje ovde. Evropska komisija će nastaviti da pomno prati primenu novih pravila kako bi se postarala da Evropljani u potpunosti iskoriste njihove prednosti, a da u isto vreme evropsko tržište ostane konkurentno. Pregled novih pravila o romingu je dostupan na veb sajtu posvećenom romingu. Vest možete preuzeti ovde.

30 godina Erazmusa: Mobilna aplikacija povodom obeležavanja godišnjice

Evropska unija je 13. juna proslavila 30 godina programa Erazmus. Od Erazmusa do Erazmusa+, u ovom programu je učestvovalo devet miliona ljudi. Povodom obeležavanja godišnjice, Komisija je pokrenula novu mobilnu aplikaciju Erazmus+. Aplikacija je namenjena studentima, učenicima strukovnih studija i učesnicima u omladinskim razmenama kako bi se mladim ljudima olakšalo učešće u programu. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je tim povodom izjavio: „Svaki evro koji uložimo u Erazmus+ jeste ulaganje u budućnost mladih i budućnost evropske ideje. Ne mogu da zamislim ništa u šta je vrednije uložiti od ulaganja u lidere sutrašnjice. Dok slavimo devet miliona učesnika u programu, hajde da budemo devet puta ambiciozniji u pogledu budućnosti programa Erazmus+.” Više informacija o Erazmusu i o načinu preuzimanja aplikacije možete pročitati ovde.

Poslanici Evropskog parlamenta podžali planove za smanjenje emisije gasova

Nakon debate o najavljenom povlačenju SAD-a iz Pariskog sporazuma, poslanici Evropskog parlamenta su podržali planove za smanjenje emisija gasova staklene bašte. Ovo će pomoći da se dostigne cilj EU za 2030. godinu, odnosno da se emisije smanje za 40 odsto u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Zahvaljujući ovim propisima, cilj EU bi postao obavezujući za sektore koji nisu obuhvaćeni evropskim tržištem ugljenika poput poljoprivrede, saobraćaja, građevinarstva i otpada, a koji zajedno čine oko 60 odsto emisija gasova staklene bašte u EU. Svaka država članica EU će morati da se pridržava planova za smanjenje emisija, a računanje smanjenja će početi 2018. a ne 2020. kako je ranije predložila Komisija, kako bi se izbeglo povećanje emisija u prvim godinama i odgađanje smanjenja. Poslanici EP su kritikovali najavu američkog predsednika Donalda Trampa o povlačenju SAD iz Pariskog sorazuma i istakli da će se EU pridržavati svojih obaveza i nastaviti sa usvajanjem zakona u tom pravcu. Više informacija možete pročitati ovde.

Komisija upućuje Hrvatsku Sudu pravde EU zbog nepotpune primene propisa o reviziji

Evropska komisija je odlučila da uputi Hrvatsku Sudu pravde Evropske unije zbog nepotpune primene propisa EU o reviziji u okviru nacionalnog pravnog sistema. Blagovremena i propisna primena Direktive o reviziji je važan korak u jačanju zakonodavstva EU o obaveznoj reviziji budući da se njome otklanja niz nedostataka utvrđenih tokom poslednje krize. Činjenica da Hrvatska nije sprovela ovu Direktivu sprečava investitore i akcionare da ostvare prednosti novih pravila koja su značajno doprinela podizanju kvaliteta revizije. Osim toga, ovo ima negativan uticaj na pravilno funkcionisanje nacionalnih i tržišta EU. Takođe, postoje razlozi za zabrinutost u kontekstu pouzdanosti hrvatskog nacionalnog okvira budući da nisu ispunjeni pojačani zahtevi za nezavisnošću i objektivnošću na koje Direktiva poziva. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova