Napadi u Londonu i sećanje na Brisel

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je povodom napada u Londonu 22. marta napisao: „Večeras sam u mislima sa Londonom, sa porodicama žrtava, sa onima koji se vraćaju s posla kući, sa ljudima širom zemlje i sveta koji pokušavaju da stupe u kontakt sa bližnjima, sa službama hitne pomoći koje hrabro rade večeras kao i svake druge noći. Ujedinjeno Kraljevstvo će zauvek ostati partner i prijatelj EU zbog čega ćemo nastaviti da sarađujemo rame uz rame u borbi protiv terorizma“. Celo saopštenje možete pročitati ovde. Istog dana u Briselu je obeležena godišnjica terorističkih napada i tim povodom Junker je poručio da su “ti gnusni teroristički napadi bili usmereni na samo srce Evrope, na našu prestonicu Brisel – višejezični i multikulturalni grad u kom zadovoljno živimo u harmoniji. Tokom ovog užasno bolnog iskustva, Evropljani su se udružili u borbi protiv terorizma koji preti našoj bezbednosti i miru širom sveta. Pokazali smo rešenost da uprkos svemu branimo naše vrednosti i slobode. Zbog toga su teroristi doživeli neuspeh, jer smo na mržnju i nasilje odgovorili rešenošću da branimo demokratiju i miran suživot u različitosti“ . Celo saopštenje možete pročitati ovde.

60 godina Rimskih ugovora

Šefovi država i vlada i predsednici institucija EU će se 25. marta sastati u Rimu kako bi obeležili 60. godišnjicu potpisivanja Rimskih ugovora koji su položili temelje za Evropsku uniju kakva je danas. Očekuje se da će ovom prilikom lideri EU usvojiti zajedničku deklaraciju. Smernice za budućnost nalaze se u beloj knjizi o budućnosti Evrope Evropske komisije, usvojenoj 1. marta u kojoj su predstavljeni načini na koje bi EU mogla de se razvija do 2025. godine. Na sajtu EU info centra i institucija Evropske unije možete pronaći kako se širom Evrope obeležava 60. godišnjice Rimskih ugovora i podsetiti se na ključne događaje koji su oblikovali današnju Evropu. Jedan od njih je izložba arhivskih dokumenata i fotografija pod nazivom: „Sve ujedinjenija EU: Nasleđe Rimskih ugovora za današnju Evropu“ koju su pripremili Istorijski arhiv Evropske unije zajedno sa Istraživačkim centrom Alcide de Gasperi pri Evropskom univerzitetskom institutu, italijanska ambasada i Italijanski institut u Beogradu. Više informacija možete saznati ovde.

Evropski socijalni fond obeležava 60. godišnjicu: šest decenija ulaganja u ljude

Evropski socijalni fond, najstariji i najvažniji evropski instrument za ulaganje u ljude, ove godine slavi 60. godišnjicu. Od osnivanja Evropski socijalni fond je pomogao milionima Evropljana da pronađu posao, steknu kvalifikacije ili svedočanstva i poboljšaju svoje veštine. Ti rezultati su ostvareni u okviru nekoliko hiljada projekata sprovedenih širom Evrope. Komesarka Marijan Tisen je izjavila da je “Fond je tokom šest decenija postojanja pomogao milionima ljudi koji traže posao i poslodavcima, a u okviru njega je podršku dobilo na stotine preduzeća i novoosnovanih preduzeća“. Proslave postignuća Fonda i debate o budućnosti finansiranja ljudskog kapitala u Evropi započinju konferencijom „Evropski socijalni fond: prošlost, sadašnjost i budućnost”, čiji domaćin je malteško predsedništvo Saveta EU, uoči obeležavanja 60. godišnjice Rimskih ugovora. Više informacija možete saznati ovde.

EU pruža podršku zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj u unapređenju upravljanja rizikom od katastrofa

Početak novog programa EU za procenu i mapiranje rizika od katastrofa (IPA DRAM) obeležen je konferencijom koja je okupila je stručnjake ovog projekta i njihove srpske kolege iz Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i drugih relevantnih domaćih institucija. EU finansira ovaj program sa 3 miliona evra, a realizovaće ga u naredne tri godine konzorcijum koji vodi švedska Agencija za vanredne situacije i uključuje još italijanski Sektor za civilnu zaštitu, Državnu upravu za zaštitu i spašavanje Republike Hrvatske, Upravu Republike Slovenije za civilnu zaštitu i uklanjanje posledica katastrofa i naučno-istraživačku fondaciju CIMA. Katastrofalne poplave koje su pogodile region Zapadnog Balkana 2014. godine, prevashodno Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, potvrđuju da većina zemalja u regionu i dalje ima teškoće da smanjenje rizika integriše u planiranje javnih investicija, urbani razvoj, prostorno planiranje i upravljanje i socijalnu zaštitu. U okviru programa IPA DRAM efikasnije upravljanje rizikom od katastrofa će se razvijati na nacionalnom, regionalnom i nivou Evropske unije. Više informacija možete pročitati ovde.

Uz podršku EU smanjen broj zaostalih predmeta u sudovima

Jedan od osnovnih ciljeva projekta EU “Unapređenje efikasnosti pravosuđa”, koji je pokrenut u februaru prošle godine, jeste smanjenje broja nerešenih predmeta u sudovima u Srbiji. Polazna tačka bio je broj predmeta starijih od dve godine na kraju 2015, odnosno njih oko 1,5 miliona, od čega se 70 odsto nalazilo u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. U okviru projekta je angažovano dodatno osoblje i pružena praktična logistička podrška Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao i osnovnim sudovima u Čačku, Novom Pazaru, Kraljevu, Nišu i Vranju. Obaveza sudova je bila da do kraja januara 2017. sastave izveštaje o rezultatima za 2016. Sudovi obuhvaćeni projektom su smanjili broj zaostalih predmeta za oko 50 odsto, rešili 700.000 predmeta, uključujući oko 90.000 predmeta u manjim sudovima i preko 500.000 predmeta u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Više informacija možete pročitati ovde.

Uz podršku EU i Švajcarske počelo renoviranje Doma kulture u Babušnici

U Babušnici su počeli radovi na sanaciji fasade i zameni stolarije zgrade Doma kulture čime će se značajno unaprediti energetska efikasnost objekta као i uslovi za rad ove i drugih opštinskih ustanova koje se nalaze u sastavu iste zgrade – Narodne biblioteke, Turističke organizacije opštine i mesne zajednice. Оvaj projekat za koji su Evropska unija i Vlada Švajcarske, preko razvojnog programa Evropski PROGRES, opredelile 100.000 evra, a opština Babušnica 11.630 evra, doprineće tako očuvanju životne sredine, smanjenju potrošnje električne energije, dok će renovirani prostor otvoriti mogućnost za unapređenje kulturnog života stanovništa. Više informacija možete pročitati ovde.

Stipendija Saharov: poziv za podnošenje prijava

U okviru stipendije Saharov koju dodeljuje Evropski parlament, 14 boraca za ljudska prava iz zemlja van EU će imati priliku za intenzivno usavršavanje u trajanju od dve nedelje u Briselu i Evropskom međuuniverzitetskom centru za ljudska prava i demokratizaciju u Veneciji. Program u Briselu je usredsređen na politike i alate EU za podršku borcima za ljudska prava, pristup sredstvima za aktiviste, razvoj komunikacijskih veština i podizanje svesti o specifičnim bezbednosnim izazovima aktivista u području ljudskih prava. Osim toga, program podrazumeva sastanke sa poslanicima Parlamenta, zaposlenima u institucijama EU i nevladinim organizacijama u Briselu. Rok za podnošenje prijava je 26. mart 2017, a više informacija možete saznati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova