Krecu: Srbija je važan partner EU u regionalnoj saradnji

Nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministarkom za evrointegracije Jadrankom Joksimović, evropska komеsarka za rеgionalnu politiku Korina Krеcu poručila je da je Srbija važan partner u saradnji u oblasti Dunavske i Jadransko-jonske makro-regionalne strategije i ocenila učešće u ovim strategijama “kao izuzetno dobru priliku za pripremu i otvaranje novih poglavlja, naročito onih koje se odnosi na regionalnu politiku i koordinaciju strukturnih instrumenata”. U saopštenju iz kabineta predsednika navodi se da je prеdsеdnik Vučić istakao da jе stratеški cilj Srbijе članstvo u EU, kao i da jе Srbija aktivan partnеr EU. Premijerka Brnabić je ukazala da je Srbija već aktivan učesnik u nizu regionalnih inicijativa i da su u okviru Berlinskog procesa dogovoreni važni infrastrukturni projekti, kao što je izgradnja puta Niš–Priština– Tirana i gasna konekcija sa Bugarskom. Ministarka Joksimović je istakla važnost podrške EU u finasijskoj perspektivi od 2014. do 2020. koja iznosi oko 1,5 milijardi evra bespovratne pomoći. „Srbija je država kandidat za članstvo u EU koja na najuspešniji način koristi predpristupne fondove“, čime se, smatra Krecu, jača kapacitet za budući kohezionu politiku i značajno veća sredstva koja će prijemom u EU biti na raspolaganju Srbiji, navodi se u saopštenju posle razgovora o čemu možete čitati ovde.

Bizel: Socijalna inkluzija prioritet i za EU i za Srbiju

“Socijalno uključivanje svih građana treba da bude u centru svih politika i to je za EU od posebne važnosti. Mogućnost da svi građani imaju isti pristup obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj zaštiti je apsolutni prioritet, posebno u Srbiji gde su potrebe ogromne. Zbog toga nadležne institucije u Srbiji i EU rade zajedno da bi se taj cilj postigao”, poručio je Nikolas Bizel iz Delegacije EU u Srbiji u Zrenjaninu, na otvaranju izložbe o socijalnoj inkluziji koja je deo projekta “Podrška EU inkluzivnom društvu”. Izložba autorske grafike “Zajedno možemo više” sastoji se od 20 radova nagrađenih na istoimenom konkursu koji su organizovali projektni tim i EU info centar i koji je bio otvoren za sve građane Srbije koji su želeli da predstave kako vide problem socijalne inkluzije. Nakon predstavljanja radova u Palati Srbije u Beogradu i u EU info centru tokom novembra i decembra 2017. godine, izložba je preseljena u Zrenjanin i postavljena u Gradskoj narodnoj biblioteci “Žarko Zrenjanin”. Više informacija možete pročitati ovde.

Transparentnost finansiranja organizacija civilnog društva i njegovi efekti

U nekoliko gradova Srbije održavaju se seminari o transparentnom finansiranju organizacija civilnog društva (OCD) iz javnih sredstava i praćenju realizacije i ocena uspenosti podržanih programa i projekata. Oni se sprovode kroz projekat ,,Unapređenje mehanizama za finansiranje civilnog sektora iz javnih sredstava u Republici Srbiji’’ koji, uz podršku Delegacije EU u Srbiji sprovodi Kancelarija za saradnju s civilnim društvom Vlade Srbije. Seminari se održavaju u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Zaječaru i Subotici i zasnivaju se na tri publikacije napravljene u okviru ovog projekta. One pružaju konkretna uputstva o primeni procedura za praćenje realizacije programa i procenu njihove uspešnosti, kao i definisanje odgovornosti nadležnih organa po tom osnovu. “Jedna od završnih aktivnosti projekta jesu obuke koje su usmerene na proces, na onaj deo konkursnog ciklusa koji je zapažen kao najmanje razvijen kod nas, a to je proces praćenja onih projekata koji su odobreni, ugovoreni budžetskim sredstvima i ocena njihove uspešnosti, odnosno evaluacija krajnjih rezultata”, istakla je na seminaru u Nišu šefica Odseka za planiranje i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva Milena Banović. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska komisija nastavlja da se bori protiv terorostičke radikalizacije

Budući da je bezbednost prepoznata kao jedan od ključnih prioriteta u Zajedničkoj deklaraciji o zakonodavnim prioritetima EU za 2018. i 2019, Komisija je predstavila niz mera koje treba preduzeti tokom narednih meseci kako bi se državama članicama dala veća podrška i kako bi se ubrzao rad EU na tom pitanju. Komesar za unutrašnje poslove, migracije i građanstvo Dimitris Avramopulos je izjavio da je: „borba protiv terorističke propagande na internetu i dalje oblast u kojoj postoji jasna potreba za hitnim delovanjem. Komisija će delovati ako za tim bude potrebe, a sve mogućnosti ostaju na stolu.” Komesar za bezbednosnu uniju Džulijan King je ukazao da “moramo da rešimo problem terorizma na samom izvoru, odnosno radikalizaciji koja bi mogla da podstakne ljude u Evropi da prihvate nasilne i ekstremističke ideologije. Nastavićemo da radimo sa stručnjacima, tvorcima politika i internet kompanijama na tom ključnom pitanju – pred nama je još mnogo posla.” Više informacija možete pročitati ovde.

Evropska komisija objavila smernice o novim pravilima za zaštitu podataka

Evropska komisija je objavila smernice koje će osigurati da se širom EU od 25. maja neometano primenjuju nova pravila o zaštiti podataka. U smernicama se daje pregled svega što bi Evropska komisija, nacionalna tela za zaštitu podataka i državne uprave trebalo da preduzmu kako se uspešno okončala pripremna faza. Andrus Ansip, potpredsednik Evropske komisije nadležan za jedinstveno digitalno tržište, istakao je da “privatnost svakog lica mora biti zaštićena” dok je Vera Jurova, komesarka za pravosuđe, zaštitu potrošača i rodnu ravnopravnost, ukazala da: „u savremenom svetu ophođenje prema podacima u velikoj meri određuje našu ekonomsku budućnost i ličnu sigurnost. Potrebna su nam savremena pravila kako bismo odgovorili na nove rizike.” Iako nova uredba predviđa jedinstveni skup pravila koja su direktno primenjiva u svim državama članicama, u određenim aspektima su još uvek neophodna značajna prilagođavanja, zbog čega vlade zemalja EU moraju da izmene postojeće zakone, a organi za zaštitu podataka da osnuju Evropski odbor za zaštitu podataka. Komisija je pokrenula i novi praktični internet alat koji će građanima, preduzećima, pre svega malim i srednjim, kao i drugim organizacijama pomoći da primene nova pravila i da od njih ostvare koristi. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropa druga najveća svemirska sila na svetu

Svemirski programi Evropske unije Galileo i Kopernikus se brzo razvijaju, pri čemu podržavaju rad EU na otklanjanju posledica katastrofa, povezivanju, ali i bezbednosti i odbrani. Sa drugim po veličini budžetom na svetu, svemirski programi EU Kopernikus i Galileo su od prošlog januara ostvarili impresivan napredak. “Do sada su lansirana 22 sateliteta u konstelaciji Galileo, prošle godine je lansirano četiri, a ove će biti lansirano još toliko” rekla je visoka predstavnica EU Federika Mogerini, ističući da su “snimci iz svemira pomogli da otklonimo posledice prirodnih katastrofa, da otkrijemo izlivanja nafte u okeanima i da pratimo kretanja krijumčara… Ne samo da se naši pametni telefoni mogu povezati na globalni navigacioni sistem Evrope, već napokom imamo i evropski šifrovani navigacioni servis – javnu reglisanu uslugu Galileo. Ova usluga je znatno otpornija na svaki vid spoljnog uplitanja i može obezbediti vrhunsku uslugu navigacije našim vladama, odeljenjima za civilnu zaštitu, našim operacijama potrage i spasavanja. Više informacija možete pročitati ovde.

Junker i Timermans izrazili zabrinutost povodom nezavisnosti rumunskog pravosudnog sistema

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i prvi potpredsednik Frans Timermans su izrazili zabrinutost povodom nezavisnosti rumunskog pravosudnog sistema i njegovog kapaciteta za borbu protiv korupcije. U zajedničkom saopštenju navode da su „nezavisnost pravosudnog sistema Rumunije i njegov kapacitet da se efikasno bori protiv protiv korupcije temelj snažne Rumunije unutar EU... Komisija poziva Parlament Rumunije da još jednom razmotri predloženi pravac delovanja, da otvori debatu u skladu sa preporukama Komisije i da izgradi široki konsenzus o daljim koracima”. U saopštenju se navodi da je Komisija spremna da u tom procesu sarađuje sa vlastima Rumunije i da im pomogne kao i da će “temeljno razmotriti konačne amandmane na zakon o pravosuđu, krivične zakonike i zakone o sukobu interesa i korupciji kako bi utvrdila njihov uticaj na napore koji se ulažu u zaštitu nezavisnosti pravosuđa i borbu protiv korupcije." Više informacija možete pročitati ovde.

Nijmegen zelena prestonica Evrope u 2018.

Holandski grad Nijmegen proglašen je zelenom prestonicom Evrope za 2018. Ovom titulom se prepoznaje važna uloga gradova kao pokretača održivog razvoja, a gradovima se odaje priznanje za posvećenost unapređenju urbanih sredina. Komesar za životnu sredinu, pomorska pitanja i ribarstvo Karmenu Vela je rekao da je “od ambicioznih energetskih ciljeva i posvećenosti cirkularnoj ekonomiji, preko izvanrednog biciklističkog pokreta i zelenog saobraćaja, do impresivnih mera za zaštitu od poplava na reci Val, Nijmegen dokazao da je lider održivog razvoja urbane sredine”. Više informacija možete pročitati ovde.

Otvoren Festival evropskog filma u Beogradu

Festival evropskog filma koji već šestu godinu za redom donosi najbolje filmove savremene evropske produkcije u gradove širom Srbije otvoren je projekcijom grčke drama “Tišina” o mladoj operskoj pevačici koja pokušava da vrati svoj glas. Pol-Anri Prese iz Delegacije EU u Srbiji je prilikom otvaranja festivala rekao da je 2016. uvedena novina, tako što su filmovi prikazivani publici na festivalu u gradovima širom Srbije, pa tek onda u Beogradu. “Na ovaj način, publika je dobila priliku da uživa u filmovima najbolje evropske produkcije na 11 lokacija u Srbiji na festivalu koji je imao prolećni, letnji, jesenji i zimski deo. Festival je otvoren u Novom Sadu maja 2017. godine, tokom Meseca Evrope, nakon čega je putovao u Niš, Šabac, Leskovac, Negotin, ponovo Novi Sad, Zemun, Inđiju, Lazarevac, Mladenovac i Novi Pazar.” Festival se održava u EU info centru od 22. januara do 27. januara 2018. i za to vreme biće prikazano deset filmova iz Danske, Belgije, Hrvatske, Austrije, Grčke, Kipra, Slovačke, Holandije, Portugalije i Švedske. Sve projekcije počinju u 18.00h i 20.30h, a ulaz je besplatan uz ulaznice koje se preuzimaju u EU info centru o čemu više informacija možete pročitati ovde. Zvanični hashtag festivala je #EUfilmFest, a program festivala pronađite ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova